Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Može li goveđi hamburger iz laboratorije da zameni pravo meso
Komentari
Ilustracija (Foto: Alena Haurylik/shutterstock.com)
Da li se veštačko meso može zvati mesom?
– Proizvodnja mesa u laboratoriji je na samom začetku – kaže dr Lidija Perić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. – Naučnici ne mogu da se slože ni oko definicije mesa dobijenog u laboratoriji. U opticaju su nazivi: veštačko meso, in vitro meso, čisto meso, meso iz kulture tkiva, a postavlja se i pitanje da li je to uopšte meso ili veštački proizveden mišić i slično. U poslednje vreme javlja se i termin "obrok koji ne sadrži ništa što je ubijeno". Tehnologija se bazira na razvoju kulture tkiva, odnosno na podsticanju rasta ćelija u veštačkim uslovima. Jedna grupa modela je bazirana na inženjeringu tkiva i sprovodi se uzimanjem ćelija iz krvi goveđeg fetusa, a zatim se one umnožavaju u laboratorijama stvarajući tkivo. Suština je da se oponašaju procesi u prirodi, jer mišić ima sposobnost da raste, da se formira i regeneriše. Druga metoda se zasniva na fermentaciji, pri čemu se ne koriste ćelije uzete iz živih organizama. Koriste se genetski modifikovane bakterije, alge ili kvasci u koje je "ubačena" rekombinantna DNK, tako da one mogu da proizvode organske molekule – želatin, kolagen, kazein i slično. S obzirom na to da meso koje mi konzumiramo sadrži masno tkivo, vezivno tkivo, krvne sudove, nerve i drugo, neophodno je da se veštačko meso, prilikom pravljenja hamburgera, koristi sa mnogim drugim dodacima i začinima. Osnovni problem je ukus veštačkog mesa.
"Za" i "protiv" mesa iz laboratorije
Kao i uvek, postoje oni koji su za i oni protiv. Prema rečima prof. dr Lidije Perić, zagovornici proizvodnje veštačkog mesa uglavnom se pozivaju na podatak FAO da će 2050. godine biti potrebno proizvoditi 70% više hrane nego sada, pa bi proizvodnja veštačkog mesa značajno doprinela smanjenju gladi. Tu su i argumenti za očuvanje životne sredine. Neke studije su pokazale da se za proizvodnju mesa u laboratoriji troši do 45% manje energije, emisija gasova biva manja za 96 odsto, a potreba za zemljištem manja je za 99% u odnosu na govedarsku proizvodnju. Bitno je manja i upotreba vode. Neki pak tvrde da je proizvodnja veštačkog mesa skuplja nego sada svinjskog i živinskog mesa. Pobornici proizvodnje mesa u laboratorijama ističu da taj pristup ne zahteva intenzivno gajenje i klanje životinja. Takvo meso može biti zdravije, jer se može kontrolisati količina zasićenih masti koje su štetne izazivajući kardiovaskularne probleme, nema hemoglobina kojeg ima u crvenom mesu, nema hormona, antibiotika i rizika, za koje se tvrdi da izazivaju karcinom i druge bolesti. Sprečio bi se i nestanak mnogih rasa životinja koje nisu dovoljno produktivne za savremeno stočarstvo. Najnovija otkrića donela su reaktore veličine frižidera u kojima se može proizvesti pola tone mesa za 14 dana.
Ilustracija (Foto: Pixabay / elementar01)
Manje od pola kilograma za 10 dolara
Neke kompanije su najavile da će uložiti značajna sredstva u poboljšanje postojeće tehnologije s ciljem da se laboratorijsko meso nađe na tržištu već ove godine po ceni od 10 dolara za 0,45 kilograma. Očigledno je da proizvodnja mesa u laboratorijama stvara brojne nedoumice, jer sadrži mnoge ekonomske i političke aspekte. Kompanije, fondovi i grupacije koje budu imale primat u ovoj oblasti kontrolisaće proizvodnju hrane u svetu, što im u budućnosti može omogućiti dominaciju nad tržištem hrane. U ovom trenutku naša nauka je usmerena ka unapređenju proizvodnje mesa od životinja. O svemu će, na kraju, ipak, odlučivati potrošači.
Humani motivi
Jedan od prvih entuzijasta u proizvodnji mesa iz kulture ćelija bio je 86-godišnji Holanđanin Viliem van Elen, koji je inicirao finansiranje istraživanja u ovoj oblasti. Njegov motiv je bio vrlo humnan – da se doprinese smanjenju gladi u svetu. Konkretna istraživanja počinju 2000. godine u SAD, kada je NASA počela rad na stvaranju kulture tkiva i proizvodnje mesa u laboratoriji. Pet godina kasnije holandska vlada je počela da finansira niz sličnih projekata. Prelomni trenutak je bio kada je prof. dr Mark Post sa Univerziteta u Mastrihtu dobio finansijsku podršku od suosnivača Gugla Sergeja Brina da pravi prvi goveđi hamburger u laboratoriji. Eksperiment je dovršen i prvi goveđi hamburger je ispečen i pojeden na konferenciji za štampu u Londonu 2013. godine. Od tada mnoge kompanije rade na sličnim projektima.
Neke kompanije su najavile da će uložiti značajna sredstva u poboljšanje postojeće tehnologije s ciljem da se laboratorijsko meso nađe na tržištu već ove godine po ceni od 10 dolara za 0,45 kilograma. Očigledno je da proizvodnja mesa u laboratorijama stvara brojne nedoumice, jer sadrži mnoge ekonomske i političke aspekte. Kompanije, fondovi i grupacije koje budu imale primat u ovoj oblasti kontrolisaće proizvodnju hrane u svetu, što im u budućnosti može omogućiti dominaciju nad tržištem hrane. U ovom trenutku naša nauka je usmerena ka unapređenju proizvodnje mesa od životinja. O svemu će, na kraju, ipak, odlučivati potrošači.
Humani motivi
Jedan od prvih entuzijasta u proizvodnji mesa iz kulture ćelija bio je 86-godišnji Holanđanin Viliem van Elen, koji je inicirao finansiranje istraživanja u ovoj oblasti. Njegov motiv je bio vrlo humnan – da se doprinese smanjenju gladi u svetu. Konkretna istraživanja počinju 2000. godine u SAD, kada je NASA počela rad na stvaranju kulture tkiva i proizvodnje mesa u laboratoriji. Pet godina kasnije holandska vlada je počela da finansira niz sličnih projekata. Prelomni trenutak je bio kada je prof. dr Mark Post sa Univerziteta u Mastrihtu dobio finansijsku podršku od suosnivača Gugla Sergeja Brina da pravi prvi goveđi hamburger u laboratoriji. Eksperiment je dovršen i prvi goveđi hamburger je ispečen i pojeden na konferenciji za štampu u Londonu 2013. godine. Od tada mnoge kompanije rade na sličnim projektima.
Tagovi:
Lidija Perić
veštačko meso
proizvodnja mesa
in vitro meso
kultura ćelija
laboratorijsko meso
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.