Sve o nasledničkim izjavama u postupcima kod javnih beležnika

Od 2016. godine, kada su sudovi počeli da poveravaju ostavinske postupke javnim beležnicima, oni su uradili oko 500.000 predmeta za raspravljanje zaostavštine. Na taj broj rešenja javnih beležnika izjavljeno je svega oko 1.800 žalbi, 527 rešenja je sud preinačio, a samo 95 ukinuo.

Prećutna nasledna izjava

Kada se govori o pozitivnim naslednim izjavama, dešava se i da se pozvani naslednik ne odaziva na pozive za ročišta iako je uredno pozvan, a ne dostavlja ni nasledničku izjavu. To, ipak, ne znači da se odrekao nasledstva, već znači da je dao prećutno pozitivnu nasledničku izjavu.

Naime, u srpskom pravu postoji rok za odricanje od nasleđa i taj rok traje do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Suština je u tome da naslednik stiče pravo da se odrekne nasleđa u trenutku kada počne ostavinski postupak, i ukoliko to ne uradi do kraja postupka, smatra se da se prećutno prihvatio nasledstva. Važno je napomenuti da se ne može naknadno odreći nasledstva, odnosno nakon što je zaključen postupak.


Negativne nasledničke izjave

Najređe se dešava da naslednik na ročištu daje negativnu nasledničku izjavu u kojoj se izričito odriče nasledstva. I ovaj postupak pred javnim beležnikom je za naslednika koji se odrekao isti kao i za onog koji se prihvatio, s tim da onaj koji se odrekao ne mora da solidarno učestvuje u plaćanju troškova ostavinskog postupka, već je to pitanje njegove volje i dogovora sa drugim naslednicima.

Zabeležene su i situacije da se naslednik u nekoj ljutnji, zbog loših porodičnih odnosa, odrekne nasledstva, pa da se posle predomisli. To međutim, nije moguće promeniti, jer je jednom data naslednička izjava neopoziva. Poništaj nasledničke izjave može se zahtevati samo ako je ona data pod prinudom, u nekoj prevari, kada je naslednik doveden u zabludu, ali se postupak poništaja obavlja pred sudom.


Šta kad naslednik ne može da dođe na ročište?

U ostavinskim postupcima pred javnim beležnicima, ima i različitih slučajeva u kojima naslednici nisu u mogućnosti da se pojave na ročištu za raspravljanje zaostavštine, bilo da ne žive blizu mesta gde je živeo ostavilac ili da uopšte ne žive u Srbiji. U slučaju da su u Srbiji, ali daleko, naslednici mogu svoju naslednu izjavu da daju pred bilo kojim javnim beležnikom, koji će tu naslednu izjavu solemnizovati (potvrditi i overiti). Naslednik tako overenu izjavu potom dostavlja javnom beležniku koji sprovodi ostavinski postupak. U ovom slučaju, davanje nasledničke izjave pred javnim beležnikom košta 3.960 dinara (3.600 dinara za potvrđivanje i overu, i 360 dinara za materijalne troškove).

Naslednička izjava takođe se može dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom Republike Srbije koji vrši konzularne poslove, koji će taj postupak obaviti u skladu zakonom. Ovakva nasledna izjava je takođe prihvatljiva u ostavinskom postupku kako pred sudom, tako i pred javnim beležnikom u Srbiji.

Oni naslednici koji žive u inostranstvu mogu naslednu izjavu da daju i javnom beležniku iz te zemlje gde žive. Ukoliko je to neka od zemalja potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, izjava koju je overio notar te zemlje mora imati i Apostille potvrdu, koju izdaju organi iste države. Takođe, ako se radi o nekoj od zemalja sa kojima Srbija ima bilateralni međudržavni ugovor o oslobađanju od legalizacije, dovoljna je overa izjave kod notara u toj zemlji, bez Apostille potvrde.


Punomoćje za nasledničku izjavu

U praksi javnih beležnika nisu retki slučajevi da naslednici koji nisu u mogućnosti da dođu na ročište umesto nasledničke izjave daju punomoćje nekome – pravnom zastupniku ili rođaku, kako bi oni u njihovo ime dali naslednu izjavu.

Pravo na nasleđe ne zastareva

Iako se nasledničke izjave mogu dati samo u toku trajanja ostavinskog postupka, odnosno do okončanja prvostepenog postupka pred javnim beležnikom ili pred sudom, u praksi se javljaju slučajevi da se naslednik naknadno pojavi sa zahtevom za raspravljanje zaostavštine. To se dešava, na primer, ako naslednik nije bio poznat. U ovim slučajevima ne pokreće se ponovo postupak za raspravljanje zaostavštine, već novootkriveni naslednik, ukoliko želi da nasledi, pokreće parnicu.


Nepoznata adresa naslednika

Među retkim, ali i komplikovanim slučajevima kod javnih beležnika, zabeležene su situacije u kojima se ne zna adresa naslednika i do nje nikako ne može da se dođe. U tim situacijama, javni beležnik oglasom poziva lica koja polažu prava na nasleđe da se prijave sudu u roku od godine dana od objavljivanja oglasa. Oglas se pribija na oglasnu tablu nadležnog osnovnog suda i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". Po isteku roka od godinu dana, zaostavština se raspravlja na osnovu podataka kojima beležnik raspolaže.