"Ibarske hidroelektrane", davno zaboravljena ideja

Dok se svet suočava sa energetskom krizom, a domaćinstva širom planete sa noćnom morom iskazanom na računima za struju, uveliko se razmatraju scenariji koji bi mogli da pomognu u dostizanju energetske nezavisnosti Srbije. Tako je vlada prošle godine izgradnju hidroelektrana "Đerdap 3" i "Bistrica" proglasila projektima od posebnog, državnog interesa. Ovo oživljavanje davno planiranih projekata podsetilo je na "Ibarske hidroelektrane" i činjenicu da je ta reka, uprkos drugačijim planovima i obećanjima, ostala jedan od retkih neiskorišćenih hidropotencijala u zemlji.

Naime, pre skoro 15 godina vlade Srbije i Italije sklopile su u Rimu sporazum u kojem je, između ostalog, dogovorena i izgradnja deset hidroelektrana na Ibru. Do detalja je urađen projekat, studija uticaja na životnu sredinu, "Elektroprivreda Srbije", sa italijanskim partnerom, osnovala je čak i preduzeće, a tadašnji gradonačelnik Kraljeva ovu investiciju video je i kao priliku za zapošljavanje lokalnog stanovništva… Danas, retko ko se i seća priče o hidroelektranama u Dolini jorgovana.

– Te 2009. godine Italija je dozvoljavala da se podsticajna sredstva koriste i na projektima van njihove zemlje. U to vreme cena struje je bila niska, ali se sećam da je dogovoreno 155 evra po megavat satu. Bio je to fer aranžman – naš resurs, njihovo tržište, a investiciju i efekte delili bismo po pola. Međutim, kada je Berluskonijeva vlada pala, nova vlast je promenila politiku podsticaja. Ovaj međudržavni ugovor, koji je ratifikovan u parlamentu, istekao je pre godinu, dve i tako je prestao da obavezuje bilo koju stranu – priča za "Politiku" prof. dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koji je izradio kompletnu studiju.

Ovaj projekat predviđao je izgradnju deset hidroelektrana od sela Bojanića, nedaleko od Raške, pa do mesta Lakat u blizini Mataruške banje. One bi trebalo da, proračunali su, godišnje proizvedu oko 450 gigavat sati električne energije. Zamišljeno je i da se reka kroti kaskadno, sa deset betonskih brana čija bi se visina kretala od 12 do 15 metara, tako da bi se uglavnom očuvao postojeći položaj saobraćajnica duž Ibarske doline. Može li ovaj projekat ponovo da zaživi?

– Sve evropske zemlje odavno su stavile svoj hidropotencijal u pogon, zašto bismo mi to ostavili neiskorišćeno? Ako taj resurs ne koristimo, onda ćemo biti prinuđeni da se okrenemo rešenjima koja nisu ekološki prihvatljiva. Obično se kaže da negativan uticaj na životnu sredinu treba da bude što manji, a smatram da ovaj projekat, osim što daje energetske efekte, ima i pozitivan uticaj na dolinu Ibra. Nivoi vode bi bili stabilni, ne bi se menjao režim protoka, a kako su elektrane protočne niko ne bi ostao bez vode, izmeštanja i potapanja bi bila minimalna. Zapravo, kako na tom potezu nema naselja, nikog ne bismo morali ni da selimo. Najskuplja stvar koju projekat predviđa jeste taj što bi na četiri mesta morao malo da se pomera put, ali to je uobičajena stvar. Kad je pravljen "Đerdap" izmeštala se Tekija, Donji Milanovac, putevi, a zamislite da nemamo tu hidroelektranu? Uz to, deset kaskadnih jezera činilo bi pejzaž atraktivnijim – podseća se naš sagovornik projekta "Ibarske hidroelektrane".

Ove brane, predviđeno je, imale bi riblje staze, a nakon ispitivanja koja su ovaj i Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" uradili na više od 20 lokaliteta zaključeno je da bi stabilan nivo akumulacije pogodovao mrešćenju i ribljoj mlađi, kao i da bi uslovi staništa odgovarali i onim ribama kojih sada u Ibru nema – smuđu i šaranu. Osmišljena je i staza za kajak, a posebna pažnja data je izgledu hidroelektrana. Taj posao poverili su akademiku Milanu Lojanici, koji je kroz arhitekturu hidroelektrana dao omaž srpskom srednjem veku i dinastiji Nemanjića.

Koliko bi danas sve ovo koštalo, prof. dr Divac ne želi da licitira jer su se cene u odnosu na ono što je projektovano prošle decenije dosta izmenile. A ukoliko bi država odlučila da, uz "Đerdap 3" i "Bistricu", oživi i ovaj projekat, osim novca, potrebno je i vreme za obnovu dokumentacije.

– Cene jesu više, ali je i struja skuplja, svakako je to isplativa stvar. A promenjen je i zakon, uz to za deset hidroelektrana, četiri izmeštanja puta i tri dalekovodna sistema sa trafostanicama kako bi se privezale na mrežu treba 17 građevinskih dozvola, 17 lokacijskih uslova, prostorni plan koji je usvojen i još na snazi, ali ne može da se implementira. Potrebno je vreme, ali smatram da ne treba odustati od tog projekta – dodaje prof. dr Dejan Divac.

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

Institut Jaroslav Černi a.d. Beograd

Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković Beograd

Dejan Divac

Milan Lojanica

hidroelektrana Đerdap 3

hidroelektrana Bistrica

Ibarske hidroelektrane

energetska kriza

energetska nezavisnost Srbije

deset hidroelektrana na Ibru

proizvodnja struje