Od 1. marta skuplje grejanje u Beogradu - Đedović: Nastojaćemo da poskupljenje struje i gasa bude što manje

Od 1. marta poskupljuje grejanje u Beogradu. Saglasnost na odluku o poskupljenju od 5% potpisao je gradonačelnik Beograda.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da smo poskupljenje struje i gasa imali 1. januara ove godine.

- Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri - istakla je Đedovićeva odgovarajući na pitanje hoće li biti i novih poskupljenja struje i gasa.

Ministarka ukazuje da je cena struje i gasa najniža u regionu. U Severnoj Makedoniji, na primer, gas je nekoliko puta skuplji nego u Srbiji.

- U maju 2021. godine cena struje na berzi u Mađarskoj je bila 60 EUR, a godinu dana posle toga, u junu 2022. godine 372 EUR po MWh, to je poskupljenje od 5,5 puta. Kada to stavite u perspektivu naših preduzeća koja treba da budu efikasnija, produktivnija teško je nadomestiti te razlike - rekla je ministarka energetike.

Kako je napomenula, bitno je da imamo stabilnu proizvodnju i energetski sistem što nezavisniji, da bismo njime upravljali adekvatno, da budemo nezavisniji u potencijalnim povećanjima cene struje i gasa.

- Nastojaćemo kao Vlada Srbije i resorno ministarstvo da ona budu najmanja moguća, jer hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna. Što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, novom uredbom pred kraj prošle godine povećali smo broj stanovnika koji mogu da ostvare taj status sa 61.000 na 191.000 i već se u januaru dosta ljudi prijavilo - kaže Đedovićeva.

Đedovićeva kaže da je sigurna da građani slušaju savete, moraju da "slušaju" svoje račune i uštede koje mogu da ostvare.

- Brojke kažu da je u decembru oko milion i 400 domaćinstava uspelo da ostvari popust, i to 15% popust na račun od 30%, a oko 20% popust na 10% - kaže ona.

Ako ste uštedeli 33% potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine, potrošač je ostvario uštedu od 1.172 dinara, navela je na primeru koliko se uštedi.

- Mislim da je bitno da podižemo svest da budemo racionalni zbog nas samih, zbog malih izdataka za račune ali i da budemo racionalniji jer sve polazi od pojedinca, a onda i u društvu da se ponašamo odgovornije - podvukla je ona.

Podižemo svest kroz račune kampanje i kroz individualne primere, rekla je ministarka.

Ministarka Đedović obišla je rudnik uglja Soko i podsetila da je otvaranje površinskog kopa dogovoreno u pregovorima koje su imali krajem prošle godine sa sindikatima i poslovodstvom JP PEU Resavica.

- Posetila sam rudnik Soko. Imamo tešku prethodnu godinu, ono što smo u pregovoru sa predstavnicima sindikata i rukovodstva rudnika Soko dogovorila prošle godine je da ih posetim, ali i ostale rudnike Resavice i da izađemo u susret zahtevu da se površinski kop osposobi za rad, jer može da uposli veći broj zaposlenih, dok razmatramo bezbednosne uslove podzemne eksploatacije. To je projekat koji je iniciran 2018. godine ali nije realizovan. On će doprineti finansijskoj stabilnosti JP Resavica, za koje država izdvaja velike subvencije da mogu da posluju više i da imaju povećane prihode od površinske eksploatacije koja je bezbedna - rekla je Đedovićeva.

Sud je rekao svoje. Đedovićeva kaže da što se tiče odluke suda ne može da komentariše, to su nezavisna tela.

- Znamo da jeste nesreća bila velika i da država neće zaboraviti rudare iz tog kraja i sve bezbednosne mere ćemo podizati da bismo sprečili takve nesreće ubuduće. To je bio moj cilj odlaska i da proverim šta su do sada uradili i šta planiraju da u budućnosti urade da bi se izbegle ovakve situacije, rudarski posao je težak i rizičan - dodala je Đedovićeva.

Đedovićeva je rekla da je to muzejski kompleks, jer je oprema stara. U ovom rudniku nije bilo nesreća u poslednjih trideset godina.

Prema njenim rečima, moramo da ih održavamo, da planiramo tranziciju i finansijska sredstva za sve rudare.

U kopu Kolubara dogodila se havarija, kada je klizište zaustavilo rad jednog bagera.

Ministarka energetike kaže da je otišla u toku noći da vidi šta se dešava, a i da podrži radnike koji su radili neprekidno više od 10 sati.

- Nesreća je mogla da ima veće razmere, da se bager prevrnuo, još uvek se procenjuje šteta koja će pasti na teret EPS-a i države. Bitno je adekvatno upravljati rizicima – bitno je da niko nije povređen - rekla je, dodajući da se čeka detaljni finansijski izveštaj o šteti izazvanoj havarijom.

- Proizvodnja uglja je, de fakto, u tom momentu bila na nižem nivou nego pre mesec dana - rekla je ministarka.

- Posle havarije je bila još manja, to se nadomeštava, bitno je da imamo dovoljno uglja na deponijama da bismo mogli da obezbedimo nezavisnost sistema i kontinuiranu proizvodnju električne energije - zaključila je Đedovićeva.

Đedovićeva kaže da ta dva pitanja treba pomiriti na najbolji mogući način.

- Da jesu resurs jesu, da ne treba da se eksploatacija radi na uštrb životne sredine, je tačno, ali treba videti kako te dve stvari pomiriti u određenim situacijama - rekla je ona.

Treba da vidimo kako da Srbija ima najviše koristi od mineralnih bogatstava da bi se podizao BDP, i da bi se otvarala nova radna mesta, navela je ministarka.

- Imamo sreće i tu sreću treba da iskoristimo na pravi način, da se stvari ne politizuju, jer pre svega, država će raditi u interesu svojih građana - istakla je Đedovićeva.