Hrvatska: Ekstra profit energetskih kompanija za nove solarne panele

Zakonskim propisima usvojenim krajem prošle godine, Hrvatska će do sredine godine ograničiti ekstra zarade proizvođačima električne energije koji nisu u sistemu državnih podsticaja na, maksimalno, 180 EUR po MWh. Energetske kompanije koje ostvare višak prihoda prodajom po višim cenama, moraće taj iznos da uplate u Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost i ta sredstva su namenjena za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za domaćinstva.

Na samom kraju prošle godine, tačnije, 29. decembra, Vlada Republike Hrvatske donela je Uredbu o Zakonu o hitnoj intervenciji za rešavanje pitanja visokih cena električne energije, koja je stupila na snagu ove godine.

Ove zakonske odredbe odnose se, zapravo, na energetske kompanije koje ostvaruju ekstra profit u energetskoj krizi, nastaloj posle početka rata u Ukrajini. Cilj zakona je da se do sredine godine ograniči ekstra zarada proizvođača električne energije koji nisu u sistemu podsticaja Hrvatskog operatera tržišta energije (HROTE), na, maksimalno, 180 EUR po MWh. Hrvatska Vlada je odredila ovu gornju granicu cene struje na osnovu dogovora postignutog na nivou Evropske unije početkom oktobra 2022. godine. Energetske kompanije koje ostvare višak prihoda prodajom po višim cenama, moraće taj iznos da uplate u Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, piše Večernji list.

Uredba se odnosi na nestimulisanju proizvodnju iz vetroelektrana, solara (solarna toplotna i fotonaponska energija), geotermalnih elektrana, hidroelektrana bez akumulacije, proizvodnje iz biomase (čvrstih i gasnih goriva), osim biometana, otpada, nuklearne energije, lignita, naftnih derivata i treseta. Osim proizvođačima, Uredba zaradu ograničava distributerima, trgovcima, posrednicima i agregatorima, a obuhvata veleprodajno tržište i bilateralno trgovanje. Prihodi od balansne energije i naknade za redistribuciju nisu predmet Uredbe, preneo je portal Energetika-net.

Povodom novih zakonskih propisa, a na osnovu podataka Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA), hrvatski ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović izneo je procenu da će se na osnovu ove uredbe u Fond za životnu sredinu uplatiti oko pola milijarde kuna. Kako je naglasio, uglavnom je reč o kompanijama koje su od države godinama uzimale podsticaje za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, da bi, zatim, napustile sistem bez ikakve naknade.

Višak koji se u Fondu za životnu sredinu prikupi na osnovu novog zakona potrošiće se za povećanje energetske nezavisnosti domaćinstava. Država će, kako je pojasnio Filipović, do polovine iznosa sufinansirati ugradnju solarnih panela za domaćinstva, a u obrazloženju zakona procenjuje se da će se tako osigurati moduli ukupne snage od 360.000 hiljada kWh.

- Radi se o 10.000 solarnih panela, čime utrostručujemo kapacitete, a plan je da to realizujemo u sledećih šest meseci. Svim građanima koji se prijave subvencionisaćemo 50% vrednosti solarnih panela. To je iskorak, ne samo prema iskorišćavanju obnovljivih izvora energije, nego i ka smanjivanju zavisnosti Hrvatske od uvoza električne energije - poručio je ministar, prenosi Večernji list.

Nakon toga HERA je sprovela javnu raspravu za uputstva za sprovođenje Uredbe koja je trajala do 17. januara.

Međutim, prema pisanju Jutarnjeg lista, iako je Vlada ovim zakonskim propisima nameravala da zahvati "prilično široko", propis koji je donela HERA pokazao je da će od tog nameta biti oslobođeni najveći proizvođač HEP i još 1.306 malih proizvođača.

Iz HROTE-a je objašnjeno da će od obaveze plaćanja poreza na ekstrazaradu od prodaje električne energije biti oslobođene kompanije koje imaju ugovor s tom institucijom o otkupu električne energije.

- U ovom trenutku je 1.306 poslovnih subjekata čiji je prihod određen sistemom podsticaja i koji imaju važeći ugovor o otkupu električne energije sklopljen s HROTE-om - rekli su iz ove institucije.

Hrvatska elektroprivreda oslobođena je plaćanja poreza na ekstrazaradu u prodaji električne energije po Zakonu o hitnoj intervenciji za rešavanje pitanja visokih cena električne energije.

Naime, HEP-u su određene cene po kojima može da prodaje električnu energiju domaćinstvima, ustanovama i kompanijama, navodi Jutarnji list.

HERA donela uputstva

Nakon sprovedene javne rasprave, HERA je objavila uputstva kojima se pojašnjavaju obaveze obveznicima plaćanja viška tržišnih prihoda. Obveznici su i proizvođači koji imaju obavezu da poseduju dozvole za proizvodnju električne energije, a koji predaju električnu energiju u mrežu i dobili su od HERA-e dozvolu za trajni pogon. Takođe, obveznici su i preprodavci, operator prenosnog sistema, distribucionog sistema, operator tržišta energije i berza Cropex, prenosi Energetika-net.

Prema uputstvima HERE, obveznici moraju da dostave podatke do 2. februara, koji se odnose na period – počevši od decembra 2022. godine.

Obaveza proizvođača je da dostave sklopljene ugovore o kupoprodaji i otkupu s ugovorenom isporukom na mesečni ili drugi period za prethodni mesec. Njihova obaveza je da dostavljaju informacije i o ostvarenim cenama i količinama, kako je došlo do prodaje na burzi drugo, kao i obračun viška tržišnih prihoda iznad nivoa 180 EUR/MWh za prethodni mesec. Zabranjuje se manipulacija tržištem prilikom sprovođenja transakcija veleprodajnim proizvodima, a proizvođači s ugovorima koji odstupaju od dugoročno ugovorenih cena na HUDEX-u to odstupanje moraju da obrazlože.