Vlahović: Ne predviđam recesiju Srbiji

U ovoj godini, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih vanrednih okolnosti, realno je očekivati da će privreda Srbije ostvariti rast između 1,5% i 2%. Drugim rečima ne predviđam recesione tendencije, uprkos opasnostima, koje dolaze kao posledica nepovoljne konjunkture u Evropskoj uniji.

Pomenuti rast biće manji od rasta globalne privrede i nešto veći od očekivanog rasta evrozone. Da bi se ostvario neophodno je da nivo investicija ne bude manji od 22% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to znači da Vlada Srbije ne treba da štedi na ekonomski produktivnim kapitalnim investicijama, kaže za Politiku Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, udruženja koje svake godine već tri decenije organizuje Kopaonik biznis forum.

- Bilo bi dobro da državno ulaganje bude na nivou ostvarenja iz prethodne godine (7% BDP-a), a da, pri tome, ostvarimo priliv stranih investicija od, takođe približno 7% BDP-a. Ostaje da se nadamo da će nedostajući deo investicija biti obezbeđen domaćim privatnim ulaganjima, koje iz godine u godinu stagniraju u portfelju ukupnih investicija - rekao je Vlahović.

Dodaje da, paralelno sa bitkom za investicije, napori Narodne banke Srbije (NBS) i, posebno, Vlade Srbije, treba da budu usmereni ka zaustavljanju inflacije te njeno prevođenje u silaznu putanju.

- NBS je na vreme zaoštrila monetarnu politiku, ostaje da vlada vodi fiskalno odgovorniju politiku, a neke naznake govore tome u prilog. Rast od 1,5% do 2% neće smanjiti razvojni jaz između Srbije i zemalja EU, ali ovo su vanredna vremena i okolnosti. U dugom roku Srbija mora da nastavi sa reformama kako bi obezbedila znatnije stope rasta od 5% i više procenata u dužem kontinuiranom periodu - kaže Vlahović.

Na pitanje kako dostići rast od 5% kaže da postoji sedam sistemskih regija gde su neophodni vidljivi reformski zahvati, a ključne su dve: obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala, kao i unapređenje uslova poslovanja.

- U vremenu ekonomije zasnovane na znanju, obrazovanje je kritičan faktor razvoja države i društva. Naš obrazovni sistem je poprilično razoren i ne daje solidnu osnovu za optimističku projekciju rasta. Druga regija odnosi se na izgradnju jakih i nezavisnih institucija koje regulišu tržište, ali i garantuju pravnu sigurnost. Jednaka i jasna pravila za sve. Čini mi se da se tu krije ključni razlog za stagnaciju domaćih privatnih investicija danas - navodi sagovornik Politike.

Istakao je i da Srbija dve trećine svoje spoljnotrgovinske aktivnosti obavlja sa zemljama EU, a kada se tome doda i naš region, gotovo 80%. U sličnom procentu u strukturi stranih investicija učestvuje EU.

- Drugim rečima, bilo kakvo zagovaranje drugačijeg političkog i ekonomskog kursa Srbije može dovesti do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlju i stanovništvo. Taj strah je sasvim opravdan, a u prilog tome treba podsetiti na brzinu kojom su strani investitori napustili Rusiju u prošloj godini. Sve razvijene zemlje imaju svoje nacionalne agencije za osiguranje izvoza i investicija, te bi signal za povećanje rizika ulaganja kod nas značio i povlačenje investitora iz sadašnjih i budućih investicionih projekata - kaže Vlahović povodm plana EU za Kosovo.

Tvrdi i da koncept slobodnog tržišta i liberalne ekonomije kakav poznajemo u teoriji, odavno ne funkcioniše ni u jednoj zapadnoj kapitalističkoj privredi:

- EU je konglomerat 27 država, gde svaka pojedinačno ima različitu fiskalnu politiku, uz pridržavanje nekih osnovnih principa, kakvi su na primer Mastriška pravila koja se odnose na visinu fiskalnog deficita i javnog duga. Čak se i tu većina zemalja ne pridržava ovog pravila, pogotovo kad je reč o visini javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod. Sve zemlje EU industrijskim politikama doprinose realizaciji strategije razvoja, koja je opredeljena usvajanjem niza strateških dokumenata. Odavno većina zemalja subvencioniše investicije u strateški važne privredne grane, s tim da se to odnosi i na domaće i na inostrane investitore. Kod slabije razvijenih zemalja veći ponder se daje stranim investicijama.