Norveški radijatori: Koliko struje troše i da li se isplate

Sa druge strane, "norveški radijatori" su opremljeni veoma preciznim termostatima koji neuporedivo bolje doziraju potrošnju električne energije, odnosno troše električnu energiju samo onda kada je to neophodno. TA peći se tokom noći ugreju do maksimuma, pa tokom dana manje više bez ikakve kontrole isijavaju tu toplotnu energiju.

Često se dešava, da ako je napolju relativno toplo, moraju da se otvaraju prozori. Kod "norveških radijatora" potrošnja električne energije se dozira prema trenutnoj potrebi i tu se krije njihova ekonomičnost. Čak je kod nekih proizvoda moguća daljinska kontrola putem wi-fi konekcije i raznih aplikacija, što je dodatna pogodnost.

Ipak, ne treba prevideti da "norveški radijatori", ipak, najveći deo električne energije troše upravo preko dana, kada je električna energija najskuplja. Da li će se njihova ugradja isplatiti mnogo zavisi od kvadrature i kvaliteta izolacije. U principu, ovaj vid grejanja na električnu energiju se isplati samo za manje kvadrature, koje su odlično izolovane.

Galvni trik kod grejanja na struju je izbeći takozvanu "crvenu zonu", a ona stupa na snagu kada domaćinstvo prekorači 1.600 kWh. Iz toga može da se postavi i sledeća računica: ako prosečno domaćinstvo za dnevne potrebe troši oko 500 do 600 kWh, za grejanje preostaje još oko 1.000 kWh.

Ako to podelimo na broj dana u mesecu, dolazimo do 35 kWh dnevno koliko ostaje da se utroši za grejanje. Dakle, ko može da troši do 35 kWh dnevno, može da računa da će se na električnu energiju grejati povoljno.

To znači da ovom domaćinstvu ostaje još 448 kWh za taj mesec do ulaska u crvenu zonu, što je realna računica da se ugradnja norveških radijatora isplati, ali i za ovako mali stan je već na granici. Jer, 448 kWh se za osnovne troškove (osvetljenje, kuvanje, pranje veša, bojler…) u toku jednog meseca lako premaši, a i potrošnja norveških radijatora zbog niskih temperatura ili lošije izolacije lako može da premaši izračunatih 1.152 kWh, a tada se ulazi u crvenu zonu, kada sva računica pada u vodu.

Zaključak je jasan – grejanje na norveške radijatore može da se isplati samo za stanove manje kvadrature uz pretpostavku da je izolacija adekvatna, a stolarija kvalitetna. Zbog specifičnosti svakog objekta ponaosob, precizniji podatak nije moguće izvesti. U svakom slučaju, grejanje bilo kog stana veće kvadrature uz pomoć norveških radijatora, može da bude veoma skupo.