Srbija između 700.000 siromašnih i najavljenih 1.000 EUR prosečne plate - Ima li života izvan Beograda i koje delatnosti su najplaćenije?

Najveća prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2022. godine, ne računajući teritoriju Kosova i Metohije, bila je u beogradskoj opštini Stari grad – 149.869 (1.281 EUR). Sa druge strane, najniža zarada ostvarena je u Bojniku - 51.466 dinara (440 EUR).

Razliku od gotovo 100.000 dinara primetio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je tokom gostovanja na RTS-u, na primeru Vračara i Leskovca, rekao da su "problem Srbije velike razlike u platama po regionima", te da će se "na tome raditi". Naveo je i da će do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji biti 820 EUR, a 2025. godine 1.000 EUR.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto zarada za decembar 2022. godine iznosi 84.227 dinara, što je oko 720 EUR. Ipak, treba imati u vidu da je decembar mesec sa tradicionalno višim zaradama od ostatka godine zbog isplate bonusa i raznih drugih vidova benefita za zaposlene, napominje za eKapiju finansijski savetnik Đorđe Ostojić.

- Ukoliko bismo uporedili zaradu iz decembra 2022. godine sa istim periodom prošle godine, uočićemo da su prosečne zarade nominalno porasle za 12,9%, što se na prvi pogled može činiti kao vrlo dobar podatak. Ipak, ukoliko bismo u razmatranje uzeli i zabeleženu stopu inflacije, doći ćemo do zaključka da su zarade u realnom smislu pale za približno 2% u odnosu na prethodnu godinu. Pad realne neto zarade ukazuje na generalni pad kupovne moći stanovništva, što može biti loš signal za privredna kretanja u 2023. godini – ističe.

Dodaje da ne treba ispustiti iz vida da je medijalna zarada prema podacima RZS u decembru 2022. iznosila 60.413 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

- Veliko odstupanje između prosečne i medijalne zarade ukazuje na veliku nejednakost u zaradama, gde mali broj individualaca sa visokim zaradama utiče na značajnije povećanje prosečne zarade – napominje Ostojić.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ističe da su samo u Beogradskom regionu zarade su veće od proseka Srbije, prosečno 109.098 dinara (932 EUR), dok su u svim drugim regionima zarade manje od proseka.

- Praktično samo u beogradskoj oblasti zaposleni zarađuju natprosečno. Ostatak Srbije je ispod i znatno ispod statističkog proseka zarada u Srbiji. Jasno je, iako statistika umnogome maskira realnost, da pristojno može da se zaradi jedino u velikim finasijskim i upravljačkim centrima i manjim gradovima sa uspešnim fabrikama - smatra Savićeva.

________________________________________________________________________________________________________________

Ali čak i u Beogradskom regionu razlike u zaradama su alarmantne. Zarada u Starom gradu dva i po puta je veća od zarade u Sopotu, a na nivou Republike stanje je još dramatičnije, dodaje naša sagovornica. Zarada u Starom gradu veća je tri puta od prosečne zarade zaposlenih u Bojniku, Preševu, praktično u celoj Pčinskoj i Topličkoj oblasti. Nekadašnji veliki industrijski centri značajno zaostaju za prosekom, Leskovac 29%, Kraljevo 21%, Čačak 13%, Zaječar 19%, Niš 7%.

Kada iz virtualne statističke realnosti pređemo na stvarni život, doći ćemo do surove istine da gotovo dva miliona građana živi u riziku od siromaštva, a da je 700.000 izrazito siromašno po svim definicijama, ističe Ranka Savić.

- Velika većina zaposlenih prima zarade za 30% manje od proseka, medijalna zarada iznosi 60.413 dinara (516 EUR), a oko 300.000 zaposlenih prima i živi od minimalne zarade koja je u decembru 2022. godine iznosila 38.640 dinara (330 EUR) - navodi.

Kada medijalnu zaradu uporedimo sa potrošačkom korpom koja je u novembru 2022. godine iznosila 92.528 dinara dolazimo do činjenice da većini zaposlenih u Srbiji svakog meseca nedostaje 32.115 dinara, "gotovo 40% para da bi mogli da žive pristojno, ako i to omogućava potrošačka korpa", ukazuje sagovornica eKapije.

- Od minimalne zarade može da se kupi samo 40% porošačke korpe, a čak i sa dve minimalne zarade fali još 15.300 dinara. To potvrđuje i izveštaj ministra Momirovića koji konstatuje da samo Beograd, Novi Sad i Niš imaju kupovnu moć iznad proseka, dok u ostalim gradovima prosečna zarada nije dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe. I to se sve odnosi na nominalne iznose zarada. Kada uračunamo zvaničnu inflaciju od 15,1%, rast troškova hrane za 23,4 %, stanarina za 19,3%, komunalija za 16% jasno je da, i statistički, realno živimo sve lošije - objašnjava Savićeva.

Napominje da ASNS permanentno ukazuje i upozorava da je postojeće stanje neodrživo. Navode da se "svaka kriza, sve društvene i ekonomske neracionalnosti i promašaji, svi pogubni efekti partiokratske i burazerske ekonomije rešavaju preko leđa radnika i njihovih porodica".

- Uzurpatorska manjina prisvaja, odnosno otima najveći deo zajedničkog bogatstva dovodeći veliku većinu građana ove zemlje u položaj prekarijata. Socijalne razlike ne samo da su sve veće, već enormno socijalno raslojavanje uzrokuje ozbiljne podele koje se reflektuju na sve aspekte svakodnevnog života.

ASNS smatra da je neophodno da sve sve državne politike urgentno redefinišu i da se u temelj, kao princip i jedini cilj, stavi socijalna država i preraspodela stvorenog bogatstva sa korporacija, banaka, države i pojedinaca na ona koji svojim radom i stvaraju društveni proizvod, radnike, njihove porodice, narod - ističe Ranka Savić.

Što se tiče zarada po delatnostima, nije iznenađenje da je najplaćenija delatnost u ovom trenutku računarsko programiranje sa prosečnom neto zaradom od 284.351 dinarom (2.430 EUR) u decembru 2022. godine, kaže Đorđe Ostojić.

Dodaje da su natprosečne zarade takođe zabeležene u delatnostima kao što su: naučno istraživanje i razvoj (184.290, 1.575 EUR), vazdušni saobraćaj (181.776, 1.554 EUR), upravljačke delatnosti i menadžment konsalting (152.247, 1.301 EUR), finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova (150.699, 1.288 EUR) i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (143.756, 1.229 EUR).

- Kao što i sami čitaoci mogu zaključiti po nazivima najplaćenijih delatnosti, reč je o poprilično specijalizovanim delatnostima koje zahtevaju visoku stručnu spremu i godine radnog iskustva, tako da ne iznenađuje činjenica da ova radna mesta može da popuni poprilično uzak krug zaposlenih koji se poprilično teško pronalazi na tržištu rada, što dovodi i do visokih zarada u ovim oblastima - objašnjava Ostojić.