Status prozjumera u Srbiji - Šta misli struka, a šta kupci-proizvođači?

Izmenom Zakona o obnovljivim izvorima energije uneta su ograničenja kapaciteta prozjumera domaćinstava (proizvođača-korisnika). Novi predlog prozjumeri nazivaju destruktivnim i destimulišućim. Ministarstvo rudarstva i energetike očekuje pozitivne efekte i navodi privilegovani status prozjumera, a kao razloge ove izmene navelo je još optimizaciju i evropsku praksu. Struka smatra da će najveći izazov kod prozjumera biti "spuštanje" donošenja odluka sa centralizovanog na lokalni nivo zbog neophodne edukacije samouprava. Stambene zgrade, jedna od potencijalno većih izvora energije su zbog tehničkih uslova i dalje daleko od mogućnosti da optimalno proizvode struju za svoje potrebe.

Prema predlogu izmena Zakona o obnovljim izvorima energije, kapacitet proizvođača – korisnika, odnosno prozjumerskih domaćinstava ograničen je na 6,9 kW, dok je za privredu taj limit na 150 kW.

Ovu izmenu koju je Ministarstvo usvojilo na javnoj raspravi na predlog Elektrodistribucije Srbije Nenad Maričić iz energetske zadruge Elektropionir za portal N1 ocenjuje kao destimulišuću.

- Destruktivno. Umesto da se promoviše ovaj način dobijanja energije, izgleda da ga sa svakom izmenom zakona destimuliše. Limit je premali. Pretpostavljam da je problem balansiranja mreža - navodi Maričić.

Kao moguće bolje rešenje navodi da se za limit izradi dijagram prosečne potrošnje svakog prozjumera.

- Za to postoje mogućnosti. U zavisnosti od toga može da se odredi limit koji svojim predavanjem previše viškova ne bi ugrozio sistem. On može da bude i veći i manji od sada planiranog - dodaje.

Trenutno se još uvek primenjuje praksa po kojoj je granica ide do odobrene snage koja postoji u domaćinstvu. U stanovima je 11 kW, a u kućnim domaćinstvima je u većini slučajeva 17,25 kW. Ova snaga se još uvek može menjati zahtevom za povećanjem.

Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru portalu N1 navodi da ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača u kategoriji domaćinstva do 6,9 kW ima za cilј da optimizuje investiciju u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom. Osim toga Ministarstvo navodi i povlastice: "Prema postojećem rešenju kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priklјučuju na elektroenergetski sistem, pri čemu je njihova odgovornost prema elektroenergetskom sistemu u potpunosti isklјučena jer nemaju balansnu odgovornost, uživaju pravo na prioritetan pristup, nisu dužni da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga".

U Ministarstvu ističu i činjenicu da broj podnetih zahteva za priklјučenje varijabilnih obnovlјivih izvora energije od 20.000 MW prevazilazi mogućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema iz ugla fleksibilnosti, odnosno dostupne regulacione rezerve, neophodne za siguran i neometan rad elektroenergetskog sistema.

Nenad Jovanović, savetnik za energetiku u konsultantskoj kući LDK, ističe da ova rešenje ne idu toliko ka jačanju kapaciteta solarne energije ukupno, već prema ličnim potrebama prosečnog domaćinstva.

- Ako neko troši oko 600 kWh tokom skupe tarife u mesecu, solarna elektrana od oko 5-6 kW je sasvim dovoljna, jer je uveče jeftina tarifa - kaže Jovanović.

Do sada je ograničenje za domaćinstva bilo zasnovano na odobrenoj snazi objekta. Prema spisku prozjumera na sajtu Elektrodistribucije na kome se nalazi njih 779 (nezvanično 949) većina domaćinstava ima veću odobrenu snagu od one koja je najavljena za ubuduće, najčešće oko 10kW.

To, ipak, ne znači da će morati da smanjuju kapacitete jer kako su naveli u ministarstvu sadašnji kupci-proizvođači zadržaće postojeća prava u skladu sa načelom pravne sigurnosti.

Jovanović kao potencijalni problem ističe sve one koji su nedavno nabavili ili naručili opremu i sada su u takvoj poziciji da im može propasti deo investicije ukoliko se ne registruju do usvajanja promene Zakona o OIE. "Treba da požure", naglašava.

Prema usvojenom predlogu, limit ako kupac-proizvođač nije domaćinstvo iznosi 150 kW. Tu se najčešće radi o kompanijama koje prozivode deo za sopstvene potrebe. Prema podacima Elektrodistribucije većina kupaca-proizvođača ima manje instalisane kapacitete, od čega je prosek oko 10 kW.

Ministarstvo navodi da se ograničavanjem instalisane aktivne snage kupaca-proizvođača, postaju obavezne da učestvuju u pomoćnim, odnosno sistemskim uslugama, što je definisano Uredbom o mrežnim pravilima koja se odnose na priklјučenje na mrežu proizvodnih jedinica, na taj način doprinoseći ukupnoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema i povećavajući ukupan nivo tehnički izvodlјive integracije varijabilnih obnovlјivih izvora energije.

Ovo znači da svi preko 150 kW postaju proizvođači i nemaju status kupca-proizvođača već proizvođača električne energije.

U Srbiji postoji veliki broj krovova stambenih zgrada pogodnih za sunčane panele. Međutim, gotovo neverovatno zvuči podatak da u Srbiji postoji samo jedna stambena zgrada prozjumer. I to, može se reći greškom. Tako će najverovatnije ostati i nadalje – razlog tome je nepovoljno tehničko rešenje, a za sada nisu najavljene promene. Prema Zakonu zgrade će imati pravo na maksimalnih 150 kW.

Kako navodi Maričić, stambene zgrade prozjumeri su u mnogo lošoj poziciji. Za razliku od domaćinstva koje se priključuje na postojeće instalacije unutar objekta, u slučaju zgrada mora da se pravi novi priključak a sva struja ide u jedno smeru – ka mreži Elektrodistribucije.

- Svi kilovati idu direktno u mrežu, a onda se njima na računu umanuju ti kilovati koji su predali. Međutim, njima se obračunavaju i akcize i naknada i mrežarina na svu struju. Ušteda je manja, a razlika u računima u pojedinim mesecima može da bude i do tri puta. Verujem da bi najbolje rešenje bilo da imaju isti pristup kao kod domaćinstava - kaže sagovornik portala N1.

Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da će se "dodatno, ograničenjem instalisane snage kupaca-proizvođača stvoriti uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u Evropskoj uniji, a što će biti realizovano kroz naredne izmene Zakona o energetici ove godine"".

Kako navode u evropskoj praksi kupci-proizvođači su zbog ovakvih privilegija ograničeni po snazi i to uglavnom na male snage – manje od 400 kW. "Primere ovakve prakse nalazimo i u delu zemalja Energetske zajednice", kažu.

Prosek u Srbiji iznosi oko 420 kW mesečno.

Jovanović kaže da se primeri razlikuju od zemlje do zemlje i da ima velikih odstupanja. Razlike, takođe, ističe i Maričić.

- Svaka država ima ograničenja. Ni jedna nije idealna. Čak i u Nemačkoj je bilo isključenja zbog velike instalisane snage. Ali postoje i dobri primeri. Tako u Sloveniji i Holandiji moguće je preneti viškove na komšiju koji nije u mogućnosti da ugradi panele - dodaje sagovornik N1.

Jovanović ističe da s obzirom na novonastale promene, mnoge kompanije će se okrenuti izgradnji elektrana koje nisu u statusu kupca-proizvođača.

- Tu mogućnost je sagledala Elektrodistribucija pa je za elektrane od 400 kW do 5 MW predložila obezbeđivanje skladišta električne energije od 20% instalisane snage elektrane, kako ne bi došlo do odlaganja postupka priključenja - dodaje.

Kako kaže sam Zakon ne može da reši sve problem, a da je najveći izazov kod prozjumera "spuštanje" donošenja odluka sa centralizovanog na decentralizovani – lokalni nivo.

- Razlog je jednostavan, niko recimo u Beogradu ne poznaje bolje distributivnu mrežu od lokalnog inženjera ili tehničara u ruralnoj sredini gde uglavnom postoje potrebe za prozjumerima. To se rešava kroz sistematizaciju radnih mesta na svim nivoima i internom edukacijom zaposlenih u Elektrodistribuciji kako da postupaju sa novim pravilima i procedurama - objašnjava Jovanović.

Prozjumeri su prepoznati 2021. godine kada je donešena Uredba kojom je obećano smanjenje računa od oko 50%. Međutim zbog neusklađenosti sa Zakonima o PDV i akcizama prozjumeri su dobili tek polovinu obećanog. Deo toga je rešeno krajem prošle godine izmenom Zakona o PDV. Ipak, ostalo je neusklađeno pitanje visina naknada jer je primera radi ponuđeno rešenje 54 puta manje od onoga što je traženo. Dalji razvoj dobijanja električne energije iz obnovljih izvora je neupitan, a u interesu svih je da što veći broj građana i privrede proizvodi struju na ovakav način. Cilj bi trebalo da je isti svima, a to je smanjenje emisije ugljen dioksidom (CO2) i zdravija životna sredina. Za to je neophodno da ulaganje privatnih investicija kupca-proizvođača bude što rentabilnije.