Kako modnu industriju učiniti održivom i gde završava polovna odeća?

Plan Evropske unije jeste da 2030. sva odeća koja se prodaje na tržištu bude izdržljiva, da može da se popravi i reciklira. Oznake će morati da budu jasnije, više odeće će morati da bude sašiveno od recikliranih vlakana. Sve ovo je zbog zahteva da se smanji emisija štetnih gasova koju proizvodi tekstilna industrija u drugim delovima sveta.

– Brza moda nije u modi – poručila je Evropska komisija u svojoj strategiji koju je objavila prošle godine. Sektor odeće bi morao da emituje 45% manje emisija do 2030, piše Deutsche Welle (DW).

Mnogi najveći modni lanci, poput H&M-a i Zare, zasnivaju svoj poslovni model na masovnoj proizvodnji jeftine odeće i uvođenju novih odevnih stilova na nedeljnoj bazi. Noviji igrači, poput kineskog Šejna u onlajn prodaju izbacuju svakodnevno nove komade garderobe. Neke kompanije, pod pritiskom kupaca i ulagača, iznele su nove kolekcije na tržište kao održive i zadale sopstvene ciljeve čišćenja poslovanja.

Nakon nošenja, a ponekad čak i pre, većina odeće završi na odlagalištima ili u spalionicama. Podaci Fondacije Ellen MacArthur, dobrotvorne organizacije koja se zalaže za smanjivanje otpada, ukazuju da se samo 13% materijala koji se koristi u proizvodnji odeće reciklira u nekom obliku. Manje od 1% koristi se za novu garderobu.

Prosečan Evropljanin svake godine potroši 15 kilograma tekstila, uključujući predmete poput zavesa i industrijskih tkanina. Oko četvrtine toga šalje se u inostranstvo, najviše u Afriku i Aziju, prema poslednjem izvještaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Odeća se često prikuplja u dobrotvornim trgovinama, a onda preprodaje.

U poslednje dve decenije evropski izvoz korišćene odeće gotovo se utrostručio i dosegao približno 1,7 miliona tona godišnje. Ali sudbina ovih isporuka je vrlo neizvesna, navodi agencija. U Africi, u koju Evropa šalje 46% svog korišćenog tekstila, postoji tržište ove odeće, ali veliki deo završava na odlagalištima ili na ulicama i u rekama.

U Gani, gde odlazi najveća količina evropskog tekstila, oko 40% odeće završava kao otpad. Aziji, u koju Evropa šalje 41% svog odbačenog tekstila, verovatnije je da će izvoz biti sortiran i obrađen. Kako se navodi, velike zemlje poput Pakistana i Ujedinjenih Arapskih Emirata čvorišta su za ostatak sveta. Tkanine se tamo i pretvaraju u industrijske krpe ili u izolaciju za zgrade. Veliki deo te garderobe ipak završi i u spalionicama. Trenutno se svega oko trećina otpadnog tekstila iz EU prikupi za ponovnu upotrebu i recikliranje. Međutim od 2025. države članice moraće da prikupe sve, ali je još pitanje da li je ovo zaista ostvarivo.