Evropa smanjuje stočni fond - Kakav uticaj će to imati na stočarstvo u Srbiji?

Stočarstvo se smanjuje u svetu i ukidaju se farme. Pogotovo u Evropskoj uniji čija je zelena agenda označila proizvodnju mesa, mleka i jaja kao velike zagađivače, rekao je Miljan Ždrale, direktor agrobiznis sektora Evropske banke za obnovu i razvoj za centralnu i jugoistočnu Evropu, povodom "Svetskog dana bez mesa".

Naveo je da je ukupna proizvodnja mesa u svetu vredna 900 mlrd USD, a zamenskih proizvoda za meso 6 mlrd USD. Ipak, hrana na bazi biljnih proteina ima godišnji rast od 10 do 20%.

– Iako je Srbija u procesu pridruživanja, to nije put koji treba da sledimo. Zamenski proizvodi za meso na bazi biljnih proteina su velika niša za našu poljoprivredu, ali stočarstvo ne sme da trpi – izjavio je Ždrale za RTS. Napomenuo je da ćemo u proizvodnji mesa morati više da radimo i to na poboljšanju standarda zaštite životne sredine, odnosu prema životinjama, uslovima odgoja i odlaganju otpada, jer će "kompanije koje to ne rade, snositi dodatna poreska opterećenja".

– Soja je najvažnija sirovina za zamenske proizvode za meso i mleko. Domaća kompanija Sojaprotein postala je vlasništvo američkog giganta upravo zbog činjenice da je Srbija zemlja u kojoj nije dozvoljena proizvodnja GMO – kazao je Ždrale. On smatra da je ta firma Mercedes srpskog prehrambenog sektora, jer može da proizvodi koncentrate i izolate proteina koji se koriste u ishrani ljudi i životinja, ali pre svega u farmako i kozmetičkoj industriji u kojima GMO nije dozvoljen. Kada je reč o svinjarstvu stručnjaci predviđaju pad evropske proizvodnje ovog mesa do 2025. Recimo, u 2021. ukupan broj svinja u EU iznosio je 141,55 miliona grla prema Evrostatu, što je bilo za 2,9% manje nego u 2020, i najmanji je broj grla u poslednjih 10 godina. Srbija će, po nedavnim najavama, povećanjem subvencija za kvalitetna priplodna grla, pokušati da ovaj sektor podigne na noge.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS), naglasio je da Evropa godinama radi na smanjenju broja grla, prvenstveno u govedarstvu ali i u svinjarstvu. Dostigli su u intenzivnoj proizvodnji najviši nivo, pa su počeli da razmišljaju o ekologiji. Došli su do toga da im smeta metan i otpad sa farmi svinja.

– Srbija ne treba da čeka da neko prestane da se bavi proizvodnjom. Poenta je da što pre obezbedimo kapacitete za dovoljnu proizvodnju životinjskih proizvoda – rekao je sagovornik Politike.

Budimović smatra da treba da razmišljamo o tome da je stajnjak s farmi neophodan za ratarske kulture jer se zemlja isposti, ne može sve hemijom da se nadoknadi. Ako nemamo životinje, nećemo imati ni stajnjak pa ćemo i sa ratarstvom da kuburimo. Ni u Evropi, dodao je, više nema jeftinog svinjskog mesa. Kina je kupila ogromne količine svinjetine u proteklih godinu dana. Prase do 30 kilograma u EU, sredinom prošle godine, koštalo je oko 60 EUR, a sada je od 100 do 110 EUR.

– Za preradu nama i dalje nedostaje svinjskog mesa. Ali hajde da iskoristimo najave države da će povećanjem subvencija da podiže sektor stočarstva. Ovo je odličan signal – naveo je Budimović.

Prema podacima PKS, Srbija trenutno ima 80.000 umatičenih krmača, ukoliko bismo broj grla podigli na 150.000 dobili bismo 1,5 miliona prasadi za tov koja će da koriste našu hranu i koje će gajiti domaći farmeri.

– Treba da obnavljamo svoju proizvodnju u stočarstvu koja je zaista sve manja i skuplja. Model koji primenjuje EU ne bi bio dobar za Srbiju. Treba poštovati ekologiju, ali umesto o metanu hajde da pričamo o pesticidima, hormonima rasta, antibioticima koji se generalno upotrebljavaju u velikim količinama na govedarskim farama – kazao je za Politiku Nenad Budimović.