SET 2023: Kako se nositi sa visokim cenama električne energije u regionu?

Šta su to visoke cene električne energije i, kada kažemo visoka cena, na koje cene mislimo? Da li je to cena na tržištima za "dan unapred", koja je definitivno u proteklom periodu bila u fokusu? To je cena koju smatramo referentnom na tržištu električne energije i koja je u protekle dve godine izuzetno rasla i u određenim periodima do 500 i 700 EUR/MWh na berzama. Drugo pitanje koje se nameće, kada pričamo o visokoj ceni "da li mislimo o ceni za krajne kupce"? Treće pitanje koje se otvara - da li je cena zaista vioska ako je uporedimo sa zemljama u Evropskoj uniji?

Kao što znamo i primećujemo, cene su po dva, tri, pa i četiri puta niže za domaćinstva, a u industriji to nije slučaj. Tema ovog panela je i dalji razvoj tržišta. Takođe, zbog širine teme otvara se pitanje, šta je to prvo na šta pomislimo. Verujem da svi u regionu prvo pomisle na otvaranje berzi za "dan unapred".

Najava je da u narednih mesec do dva očekujemo otvaranje tri nova tržišta, jedno od njih je u Crnoj Gori 26. aprila, zatim u Albaniji u aprilu ili maju i u Severnoj Makedoniji 10. maja. Videćemo šta će se desiti i da li će SEEPEX dobiti konkurenciju na ovim berzama u regionu? Takođe, kod SEEPEX-a se očekuje otvaranje unutar dnevnog tržišta.

S druge strane, kada govorimo o budućem razvoju što je izuzetno važno za ugovrne strane Energetske zajednice jeste da je usvojen novi paket mera za električnu energiju koji po prvi put potpuno obezbeđuje ravnopravan položaj našeg tržišta sa evropskim tržištem. Novi paket mera omogućava našim zemljama da se potpuno integrišu u evropsko tržište. To je velika šansa ali i veliki posao koji je pred nama da se transponuje i implmentira deset propisa, direktiva i regulacija ukupno, a rok je do kraja ove godine. Pre nekoliko dana je na sajtu Energetske zajednice objavljena mapa puta za implementaciju paketa.

Šta o svim ovim temama kažu stručnjaci i učesnici panela "Kako se nositi sa visokim cijenama energije u regiji - snabdevanje električnom energijom i izazovi daljnjeg razvoja tržišta elektročne energije".

Almir Imamović, rukovodilac Sektora za tržišta i tarife u Energetskoj regulatornoj komisiji BiH (DERK BiH) je istakao da kada govorimo o visokim cijenama električne energije, stručni deo koji se bavi tim, misli na veleprodajne cene.

- Svedoci smo šta se dešava u poslednje dve godine. Kriza je počela u avgustu 2021. kada su na mađarskoj berzi cene prvi put prešla 100 EUR/MWh. Pitanje svih pitanja je, šta će dalje biti sa tom cenom? Kako će se kretati u narednom periodu i da li će se spustiti ispod tog čarobnog nivoa od 100 EUR/MWh? Ako se to dogodi, velike su šanse da se ta cena vrati na one nivoe koji su bili i prije ove energetske krize. To je period pre sredine 2021. Što se tiče cena na balansnom tržištu, BiH ima funkcionalno balansno tržište, jedno od najboljih u regiji i ta refleksija sa veleprodajnog tržišta je prisutna, pogotovo kada se radi o cenama debalansa. To su cijene za onu energiju gdje odgovorne strane odstupaju od dnevnog rasporeda, te cijene su bliske ili vrlo bliske veleprodajnim cenama. Dolazimo i do trećeg segmenta, maloprodajnog tržišta, gdje je ta refleksija, ja bih rekao najmanja. Već sam govorio na Samitu u Neumu da je BiH, što se tiče prolaska kroz ovu krizu, najbolje prošla od zemalja Zapadnog Balkana i regije jer se pokazalo da je bilansna pozicija odlučujući faktor u ovoj situaciji, bilansna pozicija zemlje, a unutar BiH čak i bilansna pozicija pojedinih elektroprivreda. Poznato je da su naše elektoprivrede i u 2021. i u 2022. ostvarile vrlo dobre finansijse rezultate, s izuzetkom u 2022. godine EP HZHB zbog lošije hidrologije, a portfolijo joj je takav. Dobra hidrologija u prva tri meseca ove godine, praktično je anulirala sve gubitke ili većinu tih gubitaka iz 2022. U maloprodaji, barem u BiH, ovaj skok veleprodajnih cena se nije osetio ili vrlo malo, a na domaćinstva nimalo. Za industriju je to u procentu do 20% - dodao je Imamović.

Dejan Drašković, tehnički direktor BELEN-a, crnogorske berze električne energije u osnivsnju, smatra da je visoka cena ona koja se vidi na veleprodajnom tržištu.

- Nesumnjivo se pokazalo da je to tržiste koje je spekulativno i na koje utiče dosta faktora. Nismo uvijek imali odgovarajući skok ili, da kažem, pad cijene u zavisnosti od faktora koji su se dešavali u regionu što samo pokazuje da će se sama cena uvek formirati u zavisnosti od ponude i potražnje. Moram da pohvalim našu Elektroprivredu koja je prvi poriv imala da zaštiti potrošača i junački je iznesen teret i pritisak ogromnih cijena koje su bile. Međutim, hidrologija je postala povoljna tek krajem godine. Pitanje je šta bi se desilo da do toga nije došlo, ne samo kod nas već u čitavom regionu, jer smo videli da su u jednom momentu cene prelazile i preko 500 EUR/MWh. Kometarisao bih ovo za balansno tržište. Cene bi tu uvek trebalo da budu visoke, balansno tržište uvek treba da "penališe" one koji bi eventualno zloupotrebljavali sistem. Međutim, treba uvek biti svjestan da se neki put ne zlupotrebljava sistem, već se ne može izaći iz te pozicije. Trebalo bi naći mehanizam koji bi zaštitio sve.

Ervin Leko, rukovodilac Sektora za tržište u Elektroprivredi HZHB mišljenja je da kada su visoke cene u pitanju, niko nije pametan da kaže šta je visoka, a šta niska cena. Trebali bismo se boriti, kaže, pogotovo oni koji rade u državnom sektoru da kupcima bude što povoljnija cena.

- Ne što niža, već što povoljnija cena kako bi građani mogli imati kvalitetan život, tako i industrija. S druge strane, industrija bi trebalo da bude svesna i realna da je izlazni proizvod u industriji dosta skočio, i da tu ima prostora i za povećanje cene energije. Što se tiče naše Elektroprivrede, gospodin Imamović je rekao da smo prošle godine poslovali sa nekim minusom. Svi znate da mi 100% struju proizvodimo iz hidroenergija i jedne vetroelektrane. Zbog deficita s energijom u trećem kvartalu i rekordnih cena izborili smo se da taj minus bude minimalan. U ovoj godini do današnjeg dana, imamo dobit koja je ponoštila taj minus, tako da nam to nije ugrozilo poslovanje ni u kojem smislu. S druge strane, tokom prošlog leta, nismo imali pomoć nekih institucija u FBiH, iako smo imali kvalitene predloge jer je jedna elektroprivreda u FBiH istovremeno prodavala, a druga kupovala. Nije bilo dobre volje da se to reši, ali nema veze... Ostajemo zagovornici, jer smo prvi krenuli u tu priču, a vidimo da je to blizu početka realizacije formiranje unutardnevnog i "dan unapred" tržišta u BiH - istakao je Leko.

Komercijalni direktor kompanije CWP Global Srbija Vladan Rankov kaže da kada posmatraju tržište električne energije, uglavnom je to kroz "ugovore o isporuci unapred".

- To su za nas relevantne referentne krive kada procenjujemo vrednosti dugoročnih ugovora o otkupu električne energije. Ja ne bih rekao da su cene visoke, pre bih rekao da je ovo nova normalnost usled opredeljenja da idemo u energetsku tranziciju i pojave značajnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. "Merit order" u svim državama se menja i kao posledicu toga, imamo skok cena. Kada pogledate dugoročno krive, ta cena se negde niveliše na nivou od 100 EUR/MWh. Ja bih rekao da je to neka dugoročno predvidiva cena i neka nova normalnost usled pojave obnovljivih izvora energije. Zanimljiv je podatak da se procenjuje da će do kraja 2023. biti 1 TB kumulativni instalisani kapacitet vetroparkova na zemlji i to je postignuto za 33 godine. Procene su da će se taj kapacitet u narednih deset godina uduplati. Dakle, to je trend koji se dešava i kao posledicu toga imamo skok cena - smatra Rankov.

Nijedna cena nije previsoka, nijedna cena nije preniska, ističe David Žarković direktor Sektora za slobodno tržište Elektroprivrede Srbije.

- Zavisi samo od konteksta odakle se gleda. Između ta dva ekstrema su tržište, regulatorni okvir, učesnici na tržištu - privatni i elektroprivrede. Trude se da na neki način, sa svojih pozicija, ta dva ekstrema pomire.

Izvršni direktor za snabdevanje Elektroprivrede Republike Srpske Zoran Vuković kaže da što se tiče cena koje su visoke, prvo mu pada na pamet cena na berzama električne energije, naročito na Hupx berzi.

- Prošle godine cene su išle u nebo. Faktički 300, 500 pa i 1.000 EUR/MWh. To je bio veliki udar na elektroprivrede u regionu koje snabdevaju potrošače po subvencionisanim cenama. Na Hupx berzi koja je referentna za tržište Zapadnog Balkana bila 271,66 EUR. To je zaista ogromno. Sada je ta cena 140 EUR/MWh, tokom prva tri meseca. Zaista su cene bile visoke, naročito za nas koji subvencionišemo potrošače.

Imamović ističe da bi trebalo da se rasvetli uzrok ove postojeće krize jer, kako kaže, ako se globalno posmatra, Evropa je bila najviše pogođena energetskom krizom.

- BiH u toj krizi izašla kao pobednik zato što je imala pozitivnu bilansnu poziciju, imala je suficit energije, izvozila je. Izvoj po tim cenama je doneo velike prihode, tako da su elektroprivrede u BiH, ukupno gledajući, u ovoj krizi prošle sasvim dobro za razliku od Srbije, Severne Makedonije i Albanije gde su iz državnih budžeta morali da subvencionišu ta preduzeća, a kako bi nabavila energiju po skupim cenama. Šta je bila alternativa? Alternativa je bila da idu u režim redukcije, da isključuju krajnje kupce. U tom smislu BiH je pobednik, a to govore svi podaci - rekao je Imamović.

Živković ističe da je u ovoj krizi bilo izazovno ispuniti primarni cilj sigurnosti snabdijevanja krajnjih potrošača po prihvatljivim cenama.

- Da se nadovežem na prethodno, za krajnje potrošače nijedna cena nije preniska. Problemi u proizvodnji, rekordna suša prošle godine, rezultovali su finansijskim efektom. Sve se na kraju meri novcem, pa tako i to. Jedini izlaz iz te situacije je ono što mi trenutno radimo - da bi pomirili ekstremno visoke i ekstremno niske cene, koje očekuju proizvođači i potrošači, naša pozicija mora da bude visoko efikasna. To je jedini način da podmirimo ta dva apetita. Mi smo drastično digli proizvodnju i pouzdanost termo kapaciteta. Primer za januar i februar 2022. i januar i februar 2023. godine: prosečna proizvodnja EPS-a je veća ove godine za 700 MW satno, prosečno za dva meseca. Od toga je 460 MW iz termo kapaciteta i 240 iz hidropotencijala. To je jedini način na koji to možemo da sprovedemo. Drugi je da budemo inovativni. Nije sramota kupiti ugalj. Svi kažu dovozite ugalj iz celog sveta. Jeste, ali ako je taj ugalj isplativ po trenutnim cenama i ako donosi profit, naravno da ćemo to uraditi. Naše deponije su 700.000 tona punije u prva dva meseca ove godine u odnosu na prva dva meseca prošle. Finansijski efekti se polako naziru i svi se trudimo da ove godine ispeglamo prošlu godinu i u tome ćemo, nadam se uspeti.

Analiza Elektroprivrede HZ HB je pokazala da su bolje prošli što nisu direktno bili na berzama, ističe Leko.

- Objasniću vam i zašto, pogotovo kad ste u BiH. Za danas vam je izlazni kapacitet iz BiH u nekim satim 20, a u nekim 30 EUR/MWh i nezgodno je "gađati" tu cenu kapaciteta, izuzev ukoliko niste doneli kvalitetan potez na duže vreme kao Elektroprivreda RS koja je zakupila godišnji kapacitet po mnogo manjim cenama. Postavlja se pitanje, zašto su kapaciteti veliki? Mi smo na otvaranju panela slušali cifre od 1.000, 5.000, 10.000...pa i 25.000 novih MW u obnovljivim izvorima. Ja vam tvrdim da to ova mreža neće moći da primi za idućih 50 godina. Biću slobodan da predložim za iduću godinu da glavna tema SET-a bude problematika prenosne mreže, odnosno prihvat energije iz obnovljivih izvora. Svi imamo hiljadu, dve ili pet načelnih saglasnosti, pa investitor dobije načelnu saglasnost s tim papirom, ulaže sredstva i dobije sve dozvole, maltene građevinsku dozvolu kao i ugovor o koncesiji, ali ne može na mrežu. To je problem. Očekujemo pomoć i Energetske zajednice da inicira tu problematiku malo više jer bez toga naprijed ne možemo ići. Samo čujemo populističke izjave "pravićemo solare". Svakako da nam trebaju u cilju dekarbonizacije, ali Sunce je samo osam sati. Zato su kapaciteti u tih osam sati 50 EUR. Još jedno pitanje je problematika u BiH, ne diže cenu kapaciteta samo energija iz BiH. U poslednjih 15 dana imamo dosta povoljnu hidrologiju, beležimo viškove, prodajemo ih napolju što izaziva zagušenja i povećava cenu kapaciteta. Znate li koliko energije ide s juga preko BiH prema zapadu? Pozivam gospodu iz nadležnih regulatora kada je zagušenje da ne gledaju isto one koji transportuju i one što proizovde i opskrbljuju ovde ljude. Ipak, potrebni su neki prioriteti. Pre nekoliko dana desilo se da je Hrvatski operater prenosnog sistema blokirao granicu i trgovinu sveo na nulu. To možda ovde većina prisutnih prvi put čuje. Imamo 500 MW viška. Šta ćemo s njima? Hoće li se tih 500 MW prelivati u BIH? Ovo je problematika sa kojom se treba baviti, a svi je izbegavaju - izričit je Leko.

Moderator panela Jasmina Trhulj iz Energetske zajednice je kao odgovor na ovu problematiku istakla da Energetska zajednica trenutno radi studiju koja ima cilj da se ide ka putu implementacije novog energetskog paketa koji je usvojen kako bi se obezbedilo da na prekograničnim prenosnim kapacitetima imamo 70% raspoloživosti.

Tehnički direktor BELEN-a Dejan Drašković kaže da će oni biti tržište koje će da krene u 10:15 h, što znači da će učesnici imatu tu mogućnost da probaju ranije da zatvore svoje pozicije..

- Smatramo da će to s jedne strane biti motivator. Od trgovaca uvek očekujem da će da se jave. Oni su u ovom poslu dosta iskusni, znaju kako da se pozicioniraju i kako da priđu sa svim svojim pozicijama bez obzira da li su duge ili kratkoročne. Nadam se da će pasivni učesnici iskoristiti šansu i biti aktivniji na tržištu makar za fleksibilne sate koje na dugoročnom profilu ne bi mogli da nabave ili bi plaćali penale. U Srbiji je nedavno registrovana jedna mala hidroelektrana kao učesnik na SEEPEX-u, što daje signal i ostalima da i mali proizvođači mogu da se pojave kao učesnik koji će svoju proizvodnju prodavati tržišno i da jednostavno ne mora da zavisi od podsticaja. Na jedan način to promoviše zelenu energiju kao i samo tržište. Kako bismo dodatno stimulisali likvidnost, ušli smo u aranžman s Elektroprivredom Crne Gore koja je prihvatila da bude i "marketmaker". Oni će biti u svakom satu i kupac i prodavac. Imamo i određeni broj malih hidroelektrana koje su izašle iz podsticaja da bi plasirale svoju energiju ne samo kod nas već plasiraju putem posrednika i u okruženju. Energija iz Crne Gore je još 2013. počela da se pojavljuje na tržištima Slovenije, Mađarske, Srbije i Hrvatske. Nije to ništa strano, a novitet je što se sada otvara i tržište kod nas. Očekujemo da će u početku da krene stidljivo, ali interes proizvođača je čak bolji nego što smo imali predikcije. Već sada imamo 11 registrovanih učesnika, a nismo još krenuli ni u finalana testiranja. To je izuzetan znak. To je prvi korak, taj temelj koji nam je potreban kako bismo uradili ono što je potrebi a to je spajanje tržišta.

Komercijalni direktor CWP Srbija Vladan Rankov smatra da je način za prevazilaženje krize bio de se razmatraju varijabilne cenovne strukture, da se skrati period ugovora o dugoročnom otkupu i da se sa bankama ispregovaraju drugačiji uslove kreditiranja.

- To su kod nas bili glavni izazovi. Kada su u pitanju potrošači mislim da dugoročni ugovori o otkupu električne energije iz obnovljivih izovora mogu da budu dobar mehanizam kako da se krajnji potrošači zaštitili od visokih cena. Po meni, trend će biti kako dovesti zelenu energiju do krajnjih potrošača. To je ključ za naredni period za otključavanje dodatnih kapaciteta u obnovljivim izvorima. Nije sve kako dobiti građevinsku dozvolu nego i kako da isfinansirate veliki projekat koji nije na bilansu preduzeća i kako da obezbediti dugoročni ugovor o otkupu električne energije koji je garant za mogućnost otplate kredita. Po meni, ključ će biti kako dovesti zelenu energiju do krajnjih potrošača jer su oni neko ko tradicionalno može da uđe u "hedžing" aranžman na dugi rok - istakao je Rankov.