Posledice produbljivanja rečnog korita Dunava

Da bi mogla da isporuči što više žita, Ukrajina je produbila kanal u delti Dunava. Rumunija se prva pobunila jer produbljivanje nije dogovoreno, a može da ima značajne posledice po biljni, životinjski i ceo ekosistem.

Sporazum o žitu između Ukrajine i Rusije je produžen kako bi Ukrajina mogla bezbedno da ide brodovima preko Crnog mora. Međutim, za sada ostaje nejasno koliko dugo će produženje važiti. Jedno je sigurno: drugi izvozni putevi za ukrajinsko žito i dalje su od velikog značaja. U prvih pet meseci od početka ruske invazije, teretni brodovi prevezli su više od četiri miliona tona žitarica kroz ukrajinske dunavske luke, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture u leto 2022. godine.

Dunav, druga po dužini reka u Evropi, kao transportni pravac, na prvi pogled zvuči kao savršeno rešenje, ali aktuelni spor pokazuje probleme. U februaru 2023.godine ukrajinsko ministarstvo saopštlo je da je produbilo kanal Bistro sa 3,9 na 6,5 metara.

Ovaj kanal povezuje Crno more sa Čilijskim rukavcem Dunava koji se nalazi u severnom delu delte Dunava i čini granicu između Ukrajine i Rumunije. U Bukureštu su protestvovali jer navodno produbljivanje nije bilo dogovoreno. Burno je bilo kod radova na kanalu Bistro, jer produbljivanje reka i drugih vodotokova može da ima značajne posledice po biljke, životinje i ceo ekosistem.

Postoji soficticirana ravnoteža u tekućim vodama, što omogućava da veliki broj životinjskih i biljnih vrsta živi zajedno. Ovo prirodno stanište će se produbljivanjem potpuno izmešati.

Alge koje proizvode kiseonik rastu u zonama plitkih voda. Međutim, duboka rečna područja nastaju kopanjem. Alge tamo umiru, jer do njih ne može da dođe dovoljno svetlosti i mikrobi ih razgrađuju. I ovi mikroorganizmi tokom procesa troše kiseonik.

Drugim rečima, oblasti u kojima se proizvodi kiseonik se smanjuju, a površine u kojima se kiseonik troši se povećavaju. To stvara takozvane rupe za kiseonik u reci, koje su opasne za ribe.

- Takve mrtve zone stvaraju nepremostive prepreke migrirajućim ribama, kao što su morska pastrmka, losos ili rečna jegulja kada su na putu ka mrestilištim - istakao je Svetski fond za prirodu (WWF) u članku o produbljivanju reke Labe objavljenom u leto 2020.godine.

Osim toga, nivo podzemnih voda tone zbog produbljivanja, što ima dalekosežne posledice.

- Brzina vodene struje se povećava, voda brže otiče, a uticaj na rečno korito, važno područje za kolonizaciju mikroorganizama, je razoreno - rekla je Beatris Klaus ekspertkinja WWF u leto 2022.godine.

Povećana brzina struje takođe čini obale dosta nestabilnijim. Ovo može biti opasno za ljude koji žive na rekama koje su izdubljene. Kada dođe do poplave, obale brže popuštaju i voda zauzima više prostora. Nekada su, na primer, čitava priobalna područja na reci Elbi koja se više puta produbljivala, morala ponovo da utvrđuju.

Ušće Dunava je, posle delte Volge, druga po veličini rečna delta u Evropi. Područje gde se Dunav uliva u Crno more prostire se na oko 5.800 kvadratnih kilometara, od čega je 72% zaštićeno. U delti Dunava postoje različita staništa: velika površine trske, ostrva od trske, pritoke i jezera, dom su velikog broja životinjskih vrsta.

Ekolozi strahuju da će izdubljivanje kanala smanjiti nivo vode u čitavoj delti Dunava, ugrožavajući životinje i biljke. Značajno produbljivanje kanala "u srcu ukrajinskog rezervata biosfere delte Dunava ugrozilo bi ekološki osetljivo područje zaštićeno sa nekoliko međunarodnih sporazuma", rekla je Irene Lucijus ekspertkinja WWF-a za list Frankfurter algemajne cajtung.

Međutim, promet robe u ukrajinskim dunavskim lukama utrostručio od marta 2022. godine: od 17 miliona tona izvezene robe, 11 miliona tona su bile prehrambene namirnice. Za teško opterećene teretne brodove, reka mora da ima određenu dubinu. Zato je produbljivanje Dunavskog kanala bilo od takvog značaja za Ukrajinu.