SET 2023: Cena goriva će 2026. biti toliko visoka, da će svi poželeti da voze električne automobile

(Foto: Ekapija)

Cena goriva će 2026. biti toliko visoka, da će svi poželeti da voze električne automobile, a ušteda je već danas značajna - i do osam puta je jeftinije voziti električni nego konvencionalni automobil – zaključak je panela "Razvoj elektromobilnosti u regiji" održanog na ovogodišnjem SET-u.

Učesnici su razgovarali o subvencijama kao veoma važnom faktoru za kupovinu električnih vozila, složili se da je mreža punjača u regiji razvijenija nego pre pet godina, ali da je potrebno da bude još bolja, ali i saznali koliko je od Sarajeva do Trebinja koštala vožnja porše tajkanom, jednim od najluksuznijih električnih automobila na svetu.

Moderator panela bio je Boris Dumnić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a učesnici Srđan Ožegović, izvršni direktor Procredit banke Sarajevo, Armin Mulović, brend menadžer Porsche BiH, Vedran Kirinčić, konsultant za energetsku tranziciju, Željko Purgar, konsultant za elektromobilnost, Igor Ban, menadžer za razvoj u kompaniji Kempower, Miloš Kostić, vlasnik i osnivač kompanije Mt Komex.

Ne treba prepisivati nemački model

Željko Purgar, konsultant za elektromobilnost, objasnio je da će benzin i dizel biti sve skuplji i da će cena goriva "prisiliti" kupce da razmišljaju o električnim automobilima. Kako je objasnio, od 2026. u saobraćaju počinje trgovina sa emisijskim kuponima, a emisije gasova staklene bašte treba smanjiti od 2005. do 2030. za 43%.

- Tu nastaje problem. Primera radi, do 2019. godine Slovenija je podigla emisije gasova staklene bašte u saobraćaju za 28%. Sad kad im uvedu te nove mere, treba da iz 28% dođu na -43% za 11 godina, a 2026. da krenu sa prodajom kupona, ali ne kao u energetici gde to plaćaju termoelektrane, već proizvođači fosilnih goriva. Ko će tu imati najviše problema? Kupci fosilnih goriva i to će preko noći postati jako zanimljivo, jer će benzin i dizel biti sve skuplji. EU će 2028. napraviti prvu reviziju ko je koliko uspešan, ali sad već možemo reći za Sloveniju i Hrvatsku da će nastati problem, jer će cena goriva biti toliko visoka da će svi reći "gde mi je električni auto" – objašnjava Purgar.

On ističe da u ovoj oblasti ne treba "prepisivati" od drugih zemalja, jer se nemački sistem ne može primeniti u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH.

- Pogledajte samo pitanje koji su punjači za električne automobile isplativiji, javni ili privatni. Zavisi, ako pogledamo Nemačku, Italiju, Španiju, jasno je da su to javni, jer ljudi uglavnom žive u zgradama. Ali kad pogledamo Sloveniju i Hrvatsku, vidimo da dve trećine stanovnika živi u kućama, imaju svoj parking prostor i izvor energije. Svako mora naći svoj odgovor, videti kako živi, najgora stvar su kalupi, ako ukalupimo Bosanca u nemački kalup, napravili smo veliki problem – smatra Purgar.

Prema njegovim rečima, nije tačna teza koja se pominje u javnosti, da ako bi svi automobili u Hrvatskoj bili električni, za obezbeđivanje potrebne energije bile bi potrebne još dve nuklearne elektrane kao u Krškom.

- Krško proizvede više energije nego što je potrebno čak i kada bi svi automobili u Hrvatskoj bili električni. Mreža je druga priča, ali i tu ima rešenja. Zanimljivo je da svi koji se boje elektromobilnosti govore o iskustvima koja su stara 10 godina, mi koji smo za govorimo o onom što će biti za 10 godina, a istina je negde između – primećuje Purgar.

(Foto: SET/3D Media)

Put od 700 kilometara za 8 EUR

Srđan Ožegović, izvršni direktor Procredit banke Sarajevo smatra da je veoma važna promocija elektromobilnosti. Zbog toga je ova banka potpuno promenila svoj vozni park i instalirala 15 punjača u BiH koje je dala na besplatno korišćenje u trogodišnjem periodu. Takođe, testirala je jedno Folkswagenovo vozilo da bi pokazala kakve su uštede.

- Pokazalo se da na najdužoj deonici do Bihaća, put od 700 km ništa duže nije trajao nego konvencionalnim vozilom, ali je trošak značajno niži. Put je koštao 16 KM ili 8 EUR, a da smo taj put prešli konvencionalnim vozilom, cena goriva bila bi preko 130 KM ili 65 EUR. Uštede su jako značajne, to smo i hteli da pokažemo. Osim promocije i pokazivanja mogućnosti da može da se kreće normalno električnim automobilima po BiH, na potencijalne kupce prilikom razmatranja ulaganja u ova vozila, najviše uticaja imale su subvencije od prošle godine izražene u oslobađanju od carina – istakao je Ožegović.

U Srbiji trenutno ima 1.000 električnih vozila

Moderator Boris Dumnić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu rekao je da je Norveška smanjila ili potpuno ukinula subvencije za električne automobile, što sada radi i Nemačka. Prodaja u januaru 2023. se u Norveškoj smanjila za 70%, a u Nemačkoj za oko 13%.

Da su subvencije veoma značajne veruje i Miloš Kostić, vlasnik i osnivač kompanije MT Komex. Kako je podsetio, Srbija je tri dana pre početka korone uvela subvenciju od 5.000 EUR za kupovinu električnog automobila i mada ta vest, zbog izbijanja pandemije nije prošla naročito zapaženo, praksa se nastavila.

- Trenutno u Srbiji imate 1.000 vozila koja su potpuno električna i većina je prošla proceduru za dobijanje subvencije. Mi smo investirali skoro 3 mil EUR u razvoj infrastrukture za ultra brzo i sporo punjenje. U startu smo krenuli sa AC punjačima da bismo pokazali da sa malom investicijom možemo napraviti veliki broj tačaka za punjenje. Videli smo da je to dobar put, ali nije dovoljno da se podigne interesovanje za kupovinu električnih vozila. Onda smo u poslednje dve godine investirali u kupovinu 54 ultrabrzih punjača, od 150 kW pa naviše, i napravili partnerstva sa pumpama, tržnim centrima – priča Kostić.

Na pitanje moderatora kako rešiti naplatu punjenja koja sada iritira korisnike ako moraju da imaju dve aplikacije za dve zemlje, ili pet aplikacija za jednu zemlju, Kostić odgovara da uvođenje jednostavnog sistema jeste cilj, ali je reč o komplikovanom procesu.

- Mi smo 2019. godine napravili partnerstvo sa globalnim provajderom, pa smo za tri godine shvatili da treba da imamo i našu aplikaciju. U Nemačkoj je obaveza da na svakom punjaču preko 50kW postoji mogućnost plaćanja kreditnom karticom, da ne morate da imate aplikaciju. Mi smo malo tržište, da saberemo celokupan Zapadni Balkan imamo 3.000 registrovanih električnih vozila – kaže Kostić.

(Foto: SET/3D Media)

Bitno je gde se postavljaju punjači

Armin Mulović, brend menadžer kompanije Porsche BiH, ističe da su subvencije veoma bitne i kada gledamo kompanije koje kupuju po 10, 20 vozila, ali i privatna lica. Jer, kupac traži najbolju cenu.

- Mi u Volkswagen Group smo odlučili da naših pet brendova od 2025. ima 30% električnih vozila. Niko nas ne pita kako ćemo prodavati, biznis plan je takav kakav je i vi morate ubediti klijenta, a tu su veoma bitne subvencije. Naravno, sada su električna vozila skuplja, ali proizvođač planira da to u narednom periodu bude drugačije i da ona budu jeftinija od konvencionalnh. Mera u BiH gde je carina na električna vozila 0%, a na hibridna 5% je samo jedan mali korak, ali znate kako se kaže, bolje biti ranjen nego mrtav – slikovito će Mulović kog je vožnja električnim sportskim automobilom, Porše tajkanom, od Sarajeva do Trebinja koštala 6,9 KM.

Prema njegovim rečima, ušteda zavisi od stila vožnje, broja ljudi u vozilu, rada klime, brisača, infrastrukture na putevima, ali je veoma značajna - do 5 i 6 puta jeftinija je vožnja električnim nego konvencionalnim automobilima. Osim uštede, veoma je važno i zadovoljstvo klijenta.

- Bitno je i gde postavljamo punjače i apelujem na sve koji ugrađuju punjače da te destinacije budu pristupačna mesta, da čovek tu provede neko kvalitetno vreme, da li će to bit kafić, restoran, hotel, a ne da je punjač tu i u narednih kilometar ništa. Moramo misliti na zadovoljstvo klijenata – poručuje Mulović.

Nema elektrifikacije javnog prevoza bez subvencija

Za razliku od Mulovića, Vedran Kirinčić, konsultant za energetsku tranziciju, ne vidi prostor za smanjenje cena električnih vozila.

- Armin možda ima neke druge informacije, direktno od brenda. Usled raznoraznih faktora, mobilnost će postati sve skuplja. U jednom automobilu se u proseku vozi 1-1,5 osoba, idemo autom od vrata do vrata, vrlo malo se koristi javni prevoz, pešačenje, vožnja bicikla. Svi težimo privatnom vozilu u vlasništvu, ali kako cene energenata budu išle gore, i to će se menjati – smatra Kirinčić.

Ipak, Kirinčić priznaje se ni on sam ne bi odrekao sopstvenog automobila, ali da njegovi studenti idu ka tom konceptu ukoliko postoji dovoljno dobra alternativa. Elektrifikacija javnog prevoza je, kako kaže, značajna investicija.

- Javni prevoz je čak i u većim gradovima dodatno subvencionisan. Električna vozila i vozila na vodonik su ipak skuplja tako da je to dodatno opterećenje. Sada se traže neki grantovi, sredstva EU, svaki grad je priča za sebe, ali zahteva subvencionisanje, a paralelno bi trebalo graditi fotonaponske elektrane za napajanje – poručuje Kirinčić.

Do 2025. milion punjača u Evropi

Ukazavši na problem infrastrukture za punjenje, moderator je istakao da se na području Evrope nalazi 300.000 javnih punjača. Do 2025. godine najavljuje se milion, što znači da treba graditi tri nedeljno. Igor Ban, menadžer za razvoj u kompaniji Kempower, ističe da je reč o veoma zahtevnom projektu za koji su potrebna ogromna finansijska sredstva. Ipak, kako kaže, danas je vožnja električnim automobilom, čak i u regionu, značajno udobnija nego pre samo pet godina kada je počeo da vozi ovaj auto.

- Danas imate aplikacije koje pomažu u planiranju putovanja, pokazuju gde se nalaze punjači, vi samo zadate parametre i aplikacija vam izračuna sve. U poslednje dve nedelje sam svojim električnim autom proputovao 2.000-3.000 km po celoj regiji, tako da gde god postoji infrastruktura, gde su ultra brzi punjači, nema nikakvih problema – kaže Ban.

Prema njegovim rečima, Skandinavija je "nepojmljiva za nas" po razvoju mreže punjača, a EU ima strategiju da se na svim habovima moraju pripremati ultrabrzi punjači koji će ispočetka imati priključak od 300 kW za dva lična vozila, do 2025. za pet vozila, a do 2028. megavat sistem za punjenje koji će biti za kamione.

- Kod nas je potrebna promena paradigme po pitanju električnih vozila i analiza isplativosti ulaganja koje prevazilazi sumu koju dajete za kupovinu samog auta. Kad izračunate početno ulaganje, broj kilometara koji prelazite, višu cenu goriva od 2026, održavanje koje je jeftinije na električnim vozilima, ispada da će vam i električni autobusi i kamioni biti jeftiniji. Već sada je niži trošak na kamionima do 7 tona i na gradskim autobusima – zaključuje Ban.

Podsetimo, Samit energetike Trebinje 2023 održavao se od 22. do 24. marta u organizaciji Elektroprivrede RS, Grada Trebinja i firme SET.

Portal eKapija je medijski sponzor Samita.

Više o panelima i dešavanjima možete da pratite u posebnoj rubrici na linku OVDE.

M. Dedić

Kompletan panel možete pogledati na videu u nastavku: