Banatski magarac biće nova rasa

Zahvaljujući naučnom projektu koji je sproveden u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" očekuje se da banatski magarac do kraja godine bude registrovan kao nova rasa u Srbiji.

Specijalni rezervat prirode "Zasavica", Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" i Centar za očuvanje autohtonih rasa su organizovali početkom marta seminar na kom su stručnjaci govorili o rezultatima istraživanja koji su objavljeni u monografiji "Prikaz uzgoja i pokazatelja genetskog i zdravstvenog stanja i dobrobiti banatskog magarca koji se uzgaja u specijalnom rezervatu prirode Zasavica", a kako je objasnio upravnik Specijalnog rezervata Slobodan Simić kod nas do sada nije sprovedeno toliko opsežno istraživanje o toj životinji.

- U našoj zemlji je do sada bila registrovana jedna rasa - balkanski magarac koji dostiže težinu do 50 ili 60 kilograma. Međutim, primetili smo da u Banatu žive jedinke koje su duplo veće, a koje mogu da teže do čak 150 i 200 kilograma i daju mnogo više mleka, što je i jedina fizička razlika - kazao je Simić.

- Uspeli smo da nabavimo četrdesetak tih krupnih magaraca iz Bačke i Banata. Kako bi smo dokazali da se radi o novoj rasi pokrenut je projekat u saradnji s Ministrastvom poljoprivrede, dok su nosioci projekta bili Naučni institut za veterinu iz Novog Sada i Centar za očuvanje starih rasa iz Beograda.

Stručnjaci su premeravili jedinke i urađena je DNK analiza koja je pokazala da se krupni primerci genetski razlikuju od poznatog, balkanskog magarca, odnosno da pripadaju drugoj rasi.

- Time smo sa sigurnošću dokazali da 30 magaraca u našem rezervatu pripadaju banatskoj rasi. Sledeći zadatak je da u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede sprovedemo postupak registracije nove rase na prostoru Srbije, što bi trebalo da se okonča do kraja godine - navodi on.

Prema Simićevim rečima banatski magarac je najverovatnije na ove prostore dospeo u 18. veku, kada ih je carica Marija Terezija uvozila iz Španije kako bi špartali po vinogradima. Kako su manji od konja, a imaju jednaku snagu, bili su idealni za rad među čokotima vinove loze. Prvobitno su bili nastanjeni na samom severu Vojvodine, a vremenom su se proširili i u Banatu. Te podatke potkrepljuje i činjenica da se decenijama održava tradicionalna sportska manifestacija trka magaraca u Bačkim Vinogradima nadomak Palića.

Prema Simićevim rečima potrebno je da se više polularizuje upotreba magarećeg mleka u ishrani ljudi, jer ima revitalizujuće dejstvo na organizam, sadrži pregršt vitamina i minerala, te se koristi za jačanje imuniteta, efikasno otklanja osećaj hroničnog umora, a kako je nalik majčinom mleku lako se vari i ne izaziva alergijske reakcije.

Sa oko 300 muznih magarca farma u okviru "Zasavice" je najveća u jugoistočnoj Evropi. Na sajtu Rezervata se litar magarećeg mleka može pazariti za 5.000 dinara, dok 50 grama sira košta čak 6.000 dinara. Razlog za toliko visoku cenu proizvoda je što magarci daju relatnovno malu količinu, ali kvalitetnog mleka.