Prelazak EPS-a u akcionarsko društvo: Šta mogu da očekuju radnici, a šta građani?

EPS više nije javno preduzeće već akcionarsko društvo. O tome šta promena dva slova u nazivu kompanije i prelazak JP u a. d. donosi radnicima EPS-a, a šta građanima Srbije, za RTS je govorila ministarka energetike Dubravka Đedović. Nakon ove promene u EPS-u više neće, kaže, biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta, a cilj je da se najkvalitetniji kadar zadrži. Prioritet je poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru, poručila je ministarka.

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da prelazak Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo predstavlja pozitivnu promenu kako za EPS, tako i za njegove radnike i građane Srbije.

- Sada postavljamo temelje kako da imamo uspešniji, efikasniji, profitabilniji EPS, koji će moći da iznese potrebne reforme u energetskom sektoru, promene i tranzicija koja nas čeka je važna sa aspekta privrede, da bude pokretač našeg privrednog razvoja - rekla je ministarka.

Na pitanje zašto se za sprovođenje odluke vlade o toj promeni čekalo još od 2014. godine, Đedovićeva je rekla da ona nije sprovedena iz više razloga.

- Građani su imali prilike da budu svedoci te iste 2014. i 2015. kada je odluka o smanjenju plata i penzija doneta da bismo stabilizovali finansije i pre svega je bila neophodna za budžet Srbije. Građani su svedoci da sada imamo najveće prosečne plate i penzije u regionu. Država je pokazala da treba da imaju poverenja u nju - rekla je ministarka energetike.

Nakon ove promene u EPS-u više neće biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta.

- Mislim da je bitno da jedno preduzeće koje hoće uspešno da posluje, da zna koje su njegove potrebe u pogledu zaposlenih - rekla je Đedovićeva.

Na komentar da su u EPS-u plate već značajno veće nego u drugim preduzećima, Đedovićeva je rekla da je cilj da se najkvalitetniji kadar zadrži, a "ljudi iz inostranstva da se vrate".

- Moramo da stvorimo preduslove da se to desi, a kolike su plate da ih privučemo, da ne bi odlazili iz EPS-a u privatnu kompaniju? Morate da ga zadržite, jedan način je plata, drugi kako da napreduju, da li po zasluzi ili ne - rekla je Đedovićeva.

Ministarka Đedović je rekla da je od 2014. urađeno mnogo toga što se tiče transportne infrastrukture i da budžet zemlje ima svoja ograničenja.

- U jednom momentu je prioritet finansiranja na nečemu, a energetska kriza je pokazala koliko je bitno da imamo jake kompanije u energetskom sektoru, da državne kompanije imaju snage da se izbore sa krizama kao što je bila prošle godine. Naravno da je država pomagala energetske kompanije, i države u Evropi su, ali da smo se ranije reformisali, spremniji bismo dočekali krizu - rekla je ministarka.

Đedovićeva je rekla da je prioritet poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru.

- Da imamo jak nadzorni odbor koji će nadzirati rad rukovodstva, da sprovede ciljeve koje država stavi pred EPS, jer država je vlasnik i namerava to da ostane, to su giganti naše privrede, a država ima interes, volju i i želju da ga zaštiti i unapredi - rekla je Đedovićeva.

Na pitanje da li će EPS biti dokapitalizovan, ministarka je rekla da to sada nije tema, ali da će država donositi odluke koje bude smatrala najboljim.

- To može biti i dobra vest, to znači dodatni kapital, dodatnu disciplinu, jer obično dodatni akcionari donesu i dodatne zahteve što se tiče upravljanja i organizacije. Možemo ići samo na bolje… Država će razmišljati o tome, ako za to bude potrebe - rekla je ministarka.

Navodi i da je najnormalnije da kompanije koje dobro posluju izađu na tržište kapitala, ali da EPS zasad ne može jer nema kapacitet da to uradi, a da to bude interesu države.

Na pitanje koja je vrednost imovine EPS-a, budući da revizorske kuće navode da iznosi tri, a EPS saopštava da iznosi osam milijardi, Đedovićeva je rekla da veruje da su revizorske kuće savesno radile svoj posao.

- Cilj je da imamo što veću vrednost, niko je neće umanjiti, revizorske kuće jesu radile savesno posao. Da su naši energetski kapaciteti stari i datiraju od pre 20, 30, 50 godina je fakat, da treba da ih obnavljamo – to je ono što treba da bude fokus EPS-a - navodi ministarka.

Na pitanje ima li podršku da u reformi EPS-a ide do kraja, Đedovićeva je rekla da je cela država stala iza toga.

- Cela država treba da stane iza ovog, i to jeste slučaj. Ono što smo u zadnje tri nedelje uspeli je rezultat toga, vlada je bila odlučna u nameri da se sprovede odluka iz 2014. - rekla je ministarka.

Ovom promenom vlada je zadržala svoj uticaj u donošenju strateških odluka, a nadležnost skupštine je reducirana u odnosu na nadležnost nadzornog odbora.

- Cilj je da se profesionalizuje nadzorni odbor koji će imati veća ovlašćenja bez upliva države u svakodnevno donošenje odluka, cilj je da se svede na razuman odnos, da takva promena upravljanja dovodi do boljih rezultata za EPS - objasnila je Dubravka Đedović.

Govoreći o budućnosti elektroenergetike, Đedovićeva je rekla da se razmišlja o tranziciji ka čistijim izvorima energije.

- Ugalj je naš bazni energent trenutno, ali imamo i velike hidropotencijale, razmatramo kako više da ih iskoristimo i što brže sagradimo nove hidrokapacitete - rekla je ministarka dodajući da treba što više da se oslanjamo na gas.

Na pitanje da li se razmišlja o nuklearnoj energiji, ministarka je rekla da mi nemamo akademski odnosno obrazovni kapacitet za gradnju nuklearki jer se godinama nismo time bavili.

Objasnila je da se razmišlja da, kroz parterske odnose sa drugim zemljama koje imaju nuklerake, dođemo do bazne energije i da nekom vrstom razmene obezbedimo tranziciju ka čistoj energiji.