Vino od plodova divlje ruže - Evo kako se pravi i koristi

Ako je ruža kraljica cveća koja opija svojom lepotom, onda je divlja ruža carica zdravlja. Njen jarko crveni plod šipurak riznica je vitamina, a ljudi su još u kameno doba skupljali ovaj plod i koristili ga za lečenje. Za vreme Rimskog carstva upotrebljavao se kod lečenja besnila, otuda i ime – pasja ruža kako se još naziva šipurak. Od plodova se pravi i najukusnija marmelada, a verovali ili ne, može da se napravi i vino jedinstvenog ukusa, izuzetno zdrav vitaminski napitak u kome su sačuvani svi prirodni sastojci šipurka.

Bogatstvo vitamina

Šipurak ili divlja ruža (lat. Rosa canina) je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža koja može da izraste i do tri metra u visinu. Nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište, raste pojedinačno ili u manjim grupama u zoni šibljaka, po šumskim proplancima, međama, livadama, pored puteva, na obroncima planina.

Kao i njena mnogo lepša rođaka ruža, i grane šipurka su obrasle jakim trnovima koji su pri osnovi široki i srpasto se povijaju prema dole. Kora na starim granama je smeđa, a na mladim tamno zelena ili crvenkasta. Grane nose spiralno raspoređene jajolike pupoljke sa brojnim tamnim ljuskama. Cveta od maja do jula ružičastim ili belim cvetovima koji nisu ni izbliza lepi kao kod obične ruže.

Ali, za razliku od kraljice cveća, divlja ruža ima plod šipurak po kome se često i čitava biljka tako zove. Plodovi su duguljastog oblika jarko crvene boje koji u sebi sadrže veći broj uglastih, dlakavih semenki. Sazreva u septembru i oktobru a ima specifičan miris i slatko-kiseli ukus.

Šipurak je na ceni zbog svojih lekovitih svojstava koje su potvrdili i naučnici. Šipak ima veliku količinu vitamina C, čak 20 puta više nego limun i dovoljne su dve kašičice ovih bobica kako bi čovek zadovoljio dnevne potrebe za unosom ovog vitamina. U većim količinama šipurak ima i vitamin A, kalcijum i gvožđe. Bogat je izvor bioflavonoida, pektina, vitamina E, selenijuma, mangana, i vitamina iz B kompleksa. Takođe, sadrži i nešto umereniju količinu magnezijuma, fosfora, kalijuma, sulfura i silicijuma.

Šta sve leči?

Stari sibirski travari smatrali su šipurak za biljku koja leči gotovo sve bolesti čoveka, a poznat je i kao izuzetno jako sredstvo za jačanje imuniteta i prirodna pomoć oporavku organizma nakon bolesti.

Savremena nauka je potvrdila da voćne kiseline kojima je šipurak bogat imaju značajnu ulogu u lečenju bolesti mokraćnog mehura i bubrega posebno u prevenciji bubrežnog i mokraćnog kamenaca. Na prirodan način štiti i varenje, podstiče i reguliše digestivni trakt bez štetnih nuspojava. Šipurak pomaže kod svih želudačnih tegoba: zaustavlja dijareju, nadražaj želuca, povraćanje i blagotvorno deluje na obnovu želudačne sluznice.

Prirodni je diuretik i pomaže telu da se oslobodi toksina, kao i regeneraciju celog organizma. Flavonoidi sadržani u šipku štite od bakterija i virusa, a vitamin C je najsnažnije sredstvo protiv infekcija, posebno kod prevencije gripa i prehlade.

Blagotvorno deluje na mišiće, kosti i sluznicu, a zbog protivupalnih osobina šipak se smatra dragocenim prirodnim sredstvom za pomoć u lečenju artritisa, gihta i reume. Istraživanje iz 2007. godine sprovedeno na pacijentima koji su patili od upale zglobova potvrdilo je da se prilikom svakodnevne upotrebe šipurka bol umanjuje za čak 40%.

Šipak je dobar i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, a delotvoran je i kod regulacije hormona, ublažava glavobolju, vrtoglavicu i migrenu. Naučnici sa Izraelskog instituta za tehnologiju u Haifi utvrdili su da sok od šipurka pomaže kod mnogih komplikacija pacijenata na dijalizi. Šipurak se sve više primenjuje i u kozmetici jer ima sličan efekat kao stipsa, pa se koristi u raznim kremama za podmlađivanje i brisanje bora, utiče na regeneraciju ćelija, koristi se i kod saniranja ožiljaka, akni i opekotina.

Šipurak se najčešće koriti kao čaj, od njega može da se napravi sok, izuzetno ukusna marmelada, prirodni likeri, ali i vino. Poznavaoci narodne medicine savetuju da šipurak nikako ne kuvate u vodi jer u tom slučaju gubi dragocen vitamin C. Takođe, marmeladu ili sokove ne treba pripremati u aluminijumskom posuđu jer menja boju, a plodove šipurka za čaj nemojte čuvati u metalnim kutijama jer će promeniti boju. I za kraj poklanjamo vam recept za vino od šipurka.

Vino od šipurka

Pola kilograma šipurka izgnječite i dodajte istu količinu šećera. Sve dobro izmešajte i ostavite da odstoji 3 sata, a potom nalijte 3 litre vode. Mešajte dok se šećer sasvim ne rastopi. Tečnost prespite u veliku teglu sa poklopcem. Zatvorite dobro i ostavite 6 dana na toplom mestu. Svaki dan promućkajte teglu. Nakon toga tečnost procedite i pijte svaki dan po 300 ml. Teglu čuvajte u frižideru, a rok trajanja je oko mesec dana.