Organski otpad u pogonskom motoru makedonske cirkularne ekonomije

Peteljke i semenke od paprike, koje ostaju pri pravljenju ajvara, pivo sa isteklim rokom trajanja i kiselo vino, surutke od prerađenog mleka, kao i drugi organski otpad – od žitarica, silaže, sa farme svinja i krava, više nisu opasnost za životnu sredinu. Čisti ih i melje biogasna elektrana Bioenterprajz kod Saramzalina, treće po redu u Makedoniji.

Snaga postrojenja iznosi 2 MW i reč je o najsavremenijoj tehnologiji. U Karbincima je najavljen još jedan, a time će istočni region praktično biti očišćen od celokupnog organskog i komunalnog otpada koji je do sada završavao u rekama i deponijama, što je čist gubitak i veliki zagađivač za plodno Ovčepolje. Bioelektrana će takođe prerađivati metan, koji je najveći neprijatelj ozonskog omotača.

Projekat koji se realizuje u naselju Saramzalioa, pored kojeg se nalaze površine ječma i rascvetanog crvenog cveća, građen je dve godine – uloženo je 12 mil EUR, a godišnje proizvodi oko 17 miliona kilovat-časova energije. Kočo Angjušev, jedan od vlasnika ove elektrane na biogas, sa ponosom kaže da štedi 16.000 tona ugljen-dioksida, ili praktično zamenjuje šumu od 700.000 stabala, koja taj ugljen-dioksid treba da prečiste. Proizvedenom električnom energijom zadovoljiće prosečnu godišnju potrošnju za 3.500 porodica, a toplotnom energijom može da se greje šest hektara poljoprivrednog zemljišta. Bioelektrana može da preradi 30.000 tona suvog otpada godišnje i oko 15.000 tona tečnog otpada.

Elektrana na biogas je najveći čistač organskog otpada u društvu. Sve organsko i razgradivo je potencijalno gorivo za elektranu na biogas, a dobijate tri u jednom – struju, čist humus i tečnost za tretiranje polja hranljivim materijama. Stalno se priča o diverzifikaciji izvora energije, ali su svi požurili da prave solarne panele. Ovo je najbolji primer cirkularne ekonomije.

- 2 MW struje u elektrani na biogas je isto kao i 12 MW fotonaponske, jer ona radi 365 dana 24 sata dnevno, dok fotonapon radi 1.400 sati godišnje i to ako ima sunca. Vetrenjače rade kada ima vetra, hidroelektrana radi kada ima vode, a bioelektrana radi non-stop - istakao je Angjušev. Objekat radi od prošle godine u decembru, a posle 70 dana, koliko je bakterijama potrebno da prerade smeće i proizvedu metan, sada je proces stabilizovan i kontinuiran.

Makedonija ima kapacitet za oko 20-30 MW instalisane snage iz bioelektrana, a to bi bilo dovoljno da se prikupi i preradi najveći deo organskog otpada. Podsećanja radi, prva elektrana na biogas je u Tetovu, snage 1 MW, druga u Pelagoniji (od 2 i 3 MW).

Filozofija biogas elektrane je jednostavna. Treba znati da se deponije u Makedoniji ne pale zato što se tamo nalaze zapaljive materije, već zato što se i neorganski i organski otpad koji se raspada, pretvara u novi. Biogas elektrana je toliko obnovljiv izvor energije da je njen zadatak da taj otpad kontrolisano dovede do nivoa metana. Naime, i neorganski i organski otpad u prirodi postaje i metan, kvari se, ali je tu nekontrolisan i zapaljiv, a onda ide u atmosferu. Biogasna elektrana je, zapravo, najveći čistač organskog otpada u društvu - kaže Angjušev.

Sledeći korak, prema rečima Angjuševa, biće da se ovde naprave plastenici u kojima se neće koristiti mazut, već otpadna toplota iz motora. Plus, kada se ceo proces završi, kada sva materija bude istrulila, formira se ostatak koji se deli na suvu materiju ili čisti humus, kao i na tečni deo, koji je bogat hranljivim materijama za zemlju, odnosno tečno prirodno đubrivo za zemljište.

Planovi vlasnika elektrane su da dobijenim humusom i tečnim organskim đubrivom poboljšaju kvalitet zemljišta od oko 200 ha, u svojoj okolini.