Sticanje prava na proizvodnju električne energije i davanje koncesija u Srbiji

STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE *92

Postoji više načina sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije. Ovi načini su uređeni Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.

Prvi način je ostvarivanje investicionog ulaganja u privredni subjekt, koji već ima pravo na obavljanje ove delatnosti.

Drugi način je sticanje prava na obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije na objektu, nad kojim već postoji pravo vlasništva ili korišćenja zainteresovanog lica za obavljanje ove delatnosti. Ovo pravo se stiče zaključivanjem ugovora o poveravanju obavljanja proizvodnje električne energije sa Vladom Republike Srbije.

Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, utvrđena je obaveza da javna preduzeća i drugi privredni subjekti, kada koriste dobra od opšteg interesa (u koje spadaju vode i vodotokovi), plaćaju naknadu za korišćenje tih dobara.

Potrebno je ukazati da je za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, pored sticanja prava na obavljanje ove delatnosti, kao delatnosti od opšteg interesa, neophodno steći i licencu za obavljanje ove delatnosti, kao energetske delatnosti. Licencu za obavljanje energetskih delatnosti izdaje Agencija za energetiku.

Prema Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Republika Srbija osniva javno preduzeće za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Republika Srbija ostvaruje ove aktivnosti preko Vlade. Iz navedenog proizilazi da javno preduzeće samim činom osnivanja ima pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije u elektranama.

Javno preduzeće je organizacioni oblik privrednog subjekta, koji nema svojih sredstava, već je korisnik sredstava Republike Srbije93, što znači da njegovu imovinu čini uglavnom samo pravo korišćenja državne imovine. Zbog toga je nemoguće da bilo koje treće lice, osim države, uloži u javno preduzeće, sve dok ovo preduzeće ne izrazi svoju imovinu u akcijama ili udelima, odnosno dok se ne korporativizuje.

Ipak, javno preduzeće može osnivati zavisna društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću) iz okvira svojih delatnosti. Zavisno društvo javnog preduzeća ima pravo obavljanja delatnosti od opšteg interesa, ukoliko ga javno preduzeće osnuje radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Zainteresovano treće lice moglo bi da osnuje novo društvo kapitala (joint venture) zajedno sa javnim preduzećem, ali je pravno više utemeljen slučaj da ovo treće lice može samo da investira u kapital već osnovanog zavisnog društva javnog preduzeća. 94

Javno preduzeće takođe može da kupuje akcije ili udele drugih privrednih subjekata, da vrši prodaju udela u javnom preduzeću (što nije sasvim jasno, s obzirom na odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije), ali i da obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Zavisno društvo može da već ima elektranu kao svoje sredstvo i da obavlja delatnost proizvodnje električne energije.

Drugi slučaj je da zavisno društvo tek treba da izgradi elektranu. Tada je neophodno da se sprovede gore opisana procedura izgradnje elektrane. Na izgrađenoj elektrani zavisno društvo ima već stečeno pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, koje mu je samim aktom osnivanja prenelo matično javno preduzeće.

Matično javno preduzeće vrši kontrolu obavljanja delatnosti od opšteg interesa zavisnog društva, davanjem saglasnosti na: 1) statut; 2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeđenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa 3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.95); 4) i druge odluke utvrđene zakonom.

Poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa

Delatnost proizvodnje električne energije može da obavlja bilo koje treće lice, ako ispuni neophodne uslove i zaključi sa Vladom ugovor o poveravanju delatnosti od opšteg interesa proizvodnje električne energije (u daljem tekstu: ugovor o poveravanju). Postupak zaključivanja ugovora o poveravanju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike. Ova procedura nije detaljno regulisana, kao što je to procedura dobijanja koncesije.

Neophodni uslovi koje treba da ispuni zainteresovano lice za zaključenje ugovora o poveravanju su: 1) adekvatna tehnička opremljenost (pravo vlasništva ili pravo korišćenja elektrane, koja je izgrađena u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima); 2) kadrovska osposobljenost (da lica koja rade u elektrani imaju neophodnu stručnu spremu i druga propisana znanja); 3) sprovođenje propisane zaštite na radu; 4) ostvarivanje propisanih uslova i načina zaštite i unapređenja životne sredine.

Ugovor o poveravanju sadrži odredbe o: 1) radu i poslovanju privrednog subjekta kome se poverava ova delatnost; 2) pravima i obavezama u pogledu korišćenja sredstava u državnoj svojini za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa zakonom; 3) obavezama privrednog subjekta u pogledu obezbeđivanja uslova za kontinuirano, uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga; 4) međusobnim pravima i obavezama ugovornih strana u slučaju kada nisu obezbeđeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa; 5) pravima i obavezama u slučaju poremećaja u poslovanju privrednog subjekta; 6) drugim pravima i obavezama i pitanjima koja su od značaja za ostvarivanje i zaštitu opšteg interesa.

U cilju praćenja i kontrole obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije, Vlada daje saglasnost na sledeća akta privrednog subjekta sa kojim je zaključila ugovor o poveravanju: 1) statut; 2) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.); 3) druge odluke u skladu sa propisima i zaključenim ugovorom o poveravanju.

Bitno je ukazati na karakteristike ugovora o poveravanju: 1) zakonom nije predviđena tenderska procedura; 2) zakonom nije utvrđena obaveza utvrđivanja mesta obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije (ukoliko se ugovorom ne veže za konkretan objekat, 3) zakonom nije utvrđen maksimalan rok obavljanja delatnosti od opšteg interesa (ukoliko se ugovorom ne definiše), 4) zakonom nije utvrđen obim obavljanja delatnosti, 5) zakonom nije utvrđena obaveza plaćanja bilo kakve naknade za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Do predaje ovog teksta, Ministarstvo rudarstva i energetike nije sprovelo proceduru za zaključivanje ugovora o poveravanju u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. 96

Koncesije su oblik davanja i ostvarivanja prava na izgradnju i održavanje i korišćenje elektrana radi proizvodnje električne energije, ili rekonstrukcije, modernizacije, održavanja i korišćenja ovih objekata. Koncesije se mogu dati i za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije na već izgrađenim elektranama.

Potrebno je ukazati da se na ovaj način može ostvariti koncesija: 1) za izgradnju elektrane i obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije; 2) samo obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije u već izgrađenoj elektrani.

Postupak dobijanja koncesije i način uređenja korišćenja koncesije su veoma precizno uređeni Zakonom o koncesijama. Pravni osnov koncesije je ugovor o koncesiji. Postupak zaključenja ovog ugovora je detaljnije razrađen nego postupak zaključenja ugovora o poveravanju, čime pruža veću pravnu sigurnost. S druge strane, postupak dobijanja koncesije, s obzirom na propisane rokove i stadijume, može da bude dugotrajniji nego poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa putem ugovora o poveravanju.

Koncesija se može dati najduže na 30 godina.

Propisano je da se uređivanje uslova i postupka davanja koncesije zasniva na načelima jednakog i pravičnog tretmana učesnika u postupku davanja koncesije i izbora koncesionara, slobodne tržišne utakmice i autonomije volje ugovornih strana.

Predlog za davanje koncesije podnosi Vladi Ministarstvo rudarstva i energetike. Predlog za davanje koncesije može podneti i jedinica lokalne samouprave za objekte na svom području. Inicijativu za davanje koncesije može podneti i zainteresovano lice.

Predlog za davanje koncesije sadrži naročito: 1) predmet koncesije; 2) procenu opravdanosti i visine ulaganja; 3) okvirni rok trajanja koncesije; 4) osnovne uslove za realizaciju koncesije; 5) predlog o visini naknade; 6) namenu korišćenja predmeta koncesije; 7) a kad inicijativu podnosi zainteresovano lice, i podatke o tom licu (naziv firme, lično ime, dokaz o registraciji).

Ako je predmet koncesije izgradnja, održavanje i korišćenje elektrane koja ima strateški značaj za Republiku Srbiju ili međunarodni značaj, predlog za davanje koncesije Vlada dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na osnovu stava Vlade (odnosno stava Narodne skupštine) o nameri davanja koncesije i na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja, Ministarstvo rudarstva i energetike priprema predlog za donošenje koncesionog akta koji dostavlja Vladi.

Predlog za donošenje koncesionog akta sadrži: 1) predmet koncesije; 2) razloge za davanje koncesije; 3) podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema; 4) minimalne tehničke, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje kandidat mora imati da bi mu se omogućilo učestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja; 5) rok trajanja koncesije, uključujući obrazloženje predloženog roka; 6) podatke o potrebnim novčanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja; 7) način plaćanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesionih obaveza; 8) prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnošenje prigovora od strane tih korisnika; 9) pitanja uslova i načina vršenja nadzora; 10) cene i opšte uslove za korišćenje dobara i obavljanje delatnosti; 11) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvršavanjem koncesije, ukoliko se predlaže da to bude elemenat koncesionog akta.

Koncesioni akt donosi Vlada i on se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Koncesioni akt sadrži: 1) predmet koncesije i određivanje područja na kome će se vršiti koncesiona delatnost; 2) rok trajanja koncesije; 3) osnovne elemente javnog tendera, informacije i uputstva u pogledu tenderske dokumentacije; 4) uslove koje mora da ispunjava koncesionar; 5) kriterijume na osnovu kojih se bira najpovoljnija ponuda; 6) uslove i način obavljanja koncesione delatnosti (uslove i način pružanja usluga korisnicima i drugo); 7) uslove u pogledu zaštite životne sredine, bezbednosti i zaštite zdravlja na radu zaposlenih kod koncesionara; 8) vrstu i visinu garancije ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesije; 9) način određivanja koncesione naknade; 10) druge elemente od značaja za uređivanje međusobnih prava i obaveza koncesionara i koncedenta. Ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojećih objekata, koncesioni akt sadrži i procenu visine ulaganja koja se utvrđuje u odnosu na vrednost objekata čija je rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija predmet koncesije.

Koncesija se daje na osnovu prethodno sprovedenog postupka javnog tendera. O javnom tenderu se objavljuje oglas na propisan način.

Javni tender sprovodi tenderska komisija, koju formira Ministar rudarstva i energetike, a u čiji sastav ulazi i jedan član na predlog Narodne skupštine Republike Srbije.

Odluku o određivanju koncesionara donosi Vlada, nakon prijema izveštaja Komisije o sprovedenom javnom tenderu.

Sredstva ostvarena od koncesione naknade prihod su Republike Srbije i uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike. U slučaju da se koncesija daje na teritoriji autonomne pokrajine, 30% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja i infrastrukture autonomne pokrajine. Prilikom davanja koncesije na području jedinice lokalne samouprave, 5% sredstava od koncesione naknade uplaćuje se za finansiranje razvoja i infrastrukture jedinica lokalne samouprave na čijem području se obavlja koncesiona delatnost.

Ugovor o koncesiji

Ugovorom o koncesiji se uređuju prava i obaveze države kao koncedenta i korisnika koncesije (koncesionara). Ugovorom se obavezno uređuje vreme, mesto i način korišćenja koncesije i obaveza plaćanja koncesione naknade.

Ugovor o koncesiji zaključuju Vlada u ime i za račun Republike Srbije i koncesionar, u skladu da Zakonom o koncesijama i koncesionim aktom. Ako je koncesija data većem broju lica, ugovor o koncesiji zaključuje svaki od koncesionara ili lice ovlašćeno od tih koncesionara, po specijalnom punomoćju.

Ugovor o koncesiji sadrži odredbe o: 1) ugovornim stranama, predmetu koncesije, uključujući opis objekata, uređaja, postrojenja; 2) roku trajanja koncesije i uslovima pod kojima se taj rok može produžiti, dužini trajanja pripremnih radnji; 3) načinu i rokovima obezbeđivanja sredstava za finansiranje koncesione delatnosti (finansijski plan) i dinamici njihovog ulaganja, visini i načinu obezbeđenja garancija za izvršavanje koncesione obaveze; 4) uslovima obavljanja koncesione delatnosti; 5) standardima proizvoda i usluga, transferu tehnologije; 6) kriterijumima za određivanje cena-tarifa proizvoda i usluga za krajnje korisnike; 7) koncesionoj naknadi (visina, rokovi, uslovi i način plaćanja); 8) pravima i obavezama u pogledu preduzimanja mera obezbeđivanja opšte sigurnosti, zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, kao i odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane ugrožavanjem opšte sigurnosti i zaštite životne sredine; 9) pravu na prenos koncesije; 10) vremenu i načinu predaje nepokretnosti, objekta, uređaja ili postrojenja i stanju u kome se oni moraju predati; 11) uslovima izmena ili raskida ugovora i njihovim posledicama, promenjenim okolnostima i višoj sili; 12) načinu rešavanja sporova i primeni merodavnog prava; 13) druge odredbe o kojima se sporazumno dogovore ugovorne strane. Ugovorom se određuje i način međusobnog obaveštavanja o izvršenju ugovora, načinu vršenja kontrole izvršenja ugovora i ostvarivanja prava i obaveza ugovornih strana.

Na osnovu i u skladu sa ugovorom o koncesiji, koncedent i koncesionar mogu sa bankama i drugim finansijskim institucijama zaključiti poseban ugovor kojim se na bliži način reguliše finansiranje koncesije predviđeno ugovorom o koncesiji.

Koncesiona naknada određuje se u zavisnosti od vrste, kvaliteta, kategorije, količine, namene i tržišne cene prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, odnosno u zavisnosti od vrste delatnosti, tržišnih uslova poslovanja, dužine trajanja koncesije, procenjenog rizika i očekivane dobiti (profita).

Ako se u vezi sa davanjem koncesije mora izvršiti eksproprijacija, odnosno uređenje građevinskog zemljišta, troškovi eksproprijacije, odnosno uređenja građevinskog zemljišta, padaju na teret koncesionara, s tim što se ugovorom o koncesiji utvrđuju način i rokovi plaćanja troškova.

Koncesionar ima obavezu da sva svoja prava i obaveze iz ugovora o koncesiji prenese na posebno koncesiono preduzeće.

Koncesiono preduzeće je uvek organizovano kao društvo kapitala koje izvršava ugovor o koncesiji.

U Zakonu o koncesijama ne postoje odredbe koje regulišu mogućnost prenosa akcija, odnosno udela koncesionog preduzeća na drugo lice, iz čega se može izvući zaključak da ovaj promet nije zabranjen niti uslovljen.

Promene sedišta i statusne promene koncesionog preduzeća vrše se uz saglasnost osnivača.

Koncesiono preduzeće takođe treba da dobije licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije.

Koncesija se prenosi ugovorom, uz obaveznu saglasnost koncedenta. U suprotnom ugovor je ništav. Nakon prenosa prava i obaveza iz ugovora o koncesiji na koncesiono preduzeće, samo koncesiono preduzeće može da prenese ugovorom sva prava i obaveze na treće lice, uz saglasnost davaoca koncesije.

Detalji o zakonskoj regulativi :

92 Nakon što stekne pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, energetski subjekt koji proizvodi električnu energiju u elektrani treba da se obrati Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (ako se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine) za utvrđivanje naknade za korišćenje površinskih, podzemnih i mineralnih voda, da izvrši obračun naknade za korišćenje vode. Ova naknada je utvrđena samo za javno elektroprivredno preduzeće.

93 Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije («Sl. glasnik RS» br. 53/95, 3/96, 54/96 i 32/97).

94 Ulaganje u zavisno društvo kapitala ostvaruje se u skladu sa Zakonom o privrednim društvima («Sl. glasnik RS» br. 125/04).

95 Saglasnost javnog preduzeća na odluku o ceni, odnosno tarifi zavisnog društva javnog preduzeća može biti samo prethodna saglasnost, koju na tarifu o ceni energije ili usluge za tarifne kupce daje Vlada, shodno Zakonu o energetici.

96 Ministarstvo rudarstva i energetike je zaključilo ugovore o poveravanju obavljanja energetskih delatnosti u oblasti distribucije prirodnog gasa sa svim privrednim subjektima koji nisu javna preduzeća, a koji su stekli licencu za obavljanje ovih delatnosti.

napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije iz energije vetra u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.