Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan - Prošle godine uložili smo 36,5 mlrd EUR u klimatske i ekološki održive projekte

(Foto: Pixabay/Geralt)

Samo prošle godine EIB je uložila 36,5 mlrd EUR u klimatske i ekološki održive projekte, što je činilo 58% ukupnog obima kreditiranja za 2022. godinu.

Kako na planove EIB utiču ekonomska i energetska kriza, ali i kako privrednici u Srbiji mogu da dođu do sredstava za projekte koji doprinose zaštiti životne sredine, otkriva u intervjuu za portal eKapija Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.

eKapija: EIB je posvećena zelenoj transformaciji Evrope sa ciljem da obezbedi bilion evra zelenih investicija do 2030. Koje projekte u ovoj oblasti podržava EIB?

- Grupacija EIB se novembra 2019. obavezala da će do 2025. nameniti najmanje 50% svog godišnjeg finansiranja za klimatske aktivnosti i održivost životne sredine, kroz podsticanje bilion evra investicija tokom ove decenije. Od tada do danas zelene investicije Grupacije EIB mobilisale su ukupno 222 mlrd EUR, skoro četvrtinu našeg cilja. Prošle godine smo uložili 36,5 mlrd EUR u klimatske i ekološki održive projekte, što je činilo 58% našeg ukupnog obima kreditiranja za 2022 godinu. EIB je takođe postala prva multilateralna razvojna banka koja je svoje aktivnosti u potpunosti uskladila sa Pariskim sporazumom.

Kada je u pitanju rizik za životnu sredinu, procedure EIB-a nalažu da svi projekti banke budu u skladu sa njenim ekološkim, klimatskim i društvenim standardima. Oni su zasnovani na holističkom pristupu koji omogućava detaljno sagledavanje potencijalnih rizika i benefita svakog projekata kako bi se maksimizirali pozitivni uticaji. Povrh toga, cilj nam je i da u naše investicije integrišemo aspekte koji se odnose na ublažavanje posledica klimatskih promena i adaptaciju na njih, obezbeđujući na taj način rast otporan na klimatske promene.

Što se tiče primera projekata, EIB je finansirao prvu evropsku plutajuću vetroelektranu u Portugaliji, koja se uzdiže 210 metara iznad severnog Atlantika. Ovaj impresivan inženjerski podvig sačinjavaju tri turbine koje su u stanju da generišu dovoljno električne energije za 60.000 domaćinstava, štedeći pritom oko 1,1 milion tona CO2. Kao prvi projekat te vrste, omogućio je razvoj vetroparkova koji se mogu instalirati u dubokim vodama.

eKapija: U kojoj meri ekonomska i energetska kriza ugrožavaju zelenu tranziciju Evrope i kako možemo da prevaziđemo ovaj izazov?

- Sve je veća zabrinutost da bi uzastopne krize mogle da navedu vlade da odlože neophodna ulaganja u oblasti kao što su borba protiv klimatskih promena, digitalizacija i inovacije. Sve ove oblasti zajedno, u međusobnoj korelaciji vidimo kao ključne za napredovanje sa zelenom tranzicijom, jer će njihov razvoj omogućiti klimatski neutralnu budućnost Evrope i njenu konkurentnost na globalnom nivou.

Takođe, zelene investicije su i od suštinskog značaja za sigurnije, obnovljive i pristupačne energetske resurse. Kao ključni partner za implementaciju inicijative REPowerEU, EIB je u oktobru 2022. odobrila dodatnih 30 mlrd EUR zajmova i finansiranja kapitala, za koje se očekuje da će mobilisati do 115 mlrd EUR do 2027. za čistu energiju. Međutim, da bi inicijativa ispunila svoje ciljeve, procenjuje se da je potrebno dodatnih 210 mlrd EUR ulaganja tokom naredne četiri godine. Moglo bi se reći da je ovo kapara koja mora da se plati za energetsku nezavisnost i sigurnost Evrope, ali i osiguranje ka putu dekarbonizacije gde se klimatski i energetski ciljevi prožimaju.

Evropska komisija je takođe usvojila namenski paket energetske podrške za Zapadni Balkan vredan milijardu evra, sa ciljem da pomogne regionu da odgovori na svoje kratkoročne i dugoročne energetske potrebe i ubrza energetsku tranziciju.

eKapija: Protivnici zelene tranzicije kažu da je to skupo. Je li to istina? Koliko zapravo košta zelena transformacija Evrope i ko treba da je finansira – privreda, države ili građani?

- Prema istraživanju kompanije McKinsey, transformacija globalne ekonomije potrebna za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine zahtevala bi 9,2 biliona USD godišnje prosečne potrošnje na fizičku imovinu, što je 3,5 biliona USD više nego danas.

Iako se ovo povećanje procenjuje kao ekvivalentno polovini globalnog korporativnog profita, moramo da se zapitamo šta bi se desilo ako bismo nastavili da prekomerno trošimo resurse i zagađujemo životnu sredinu. Bili bismo lišeni sveta kakav poznajemo, a uticaj gubitka biodiverziteta i globalnog zagrevanja na ekonomiju i naše živote bio bi razoran. U Standardu EIB-a o biodiverzitetu i ekosistemima, ključna promena je prelazak sa "bez neto gubitka" na "bez gubitka", u skladu sa politikama Evropske unije. Podržavamo aktivnosti koje promovišu održivo upravljanje prirodnim resursima, biodiverzitetom i životnom sredinom.

eKapija: U poslednje vreme u Evropi se sve više govori ne samo o neophodnosti zelene tranzicije, već i o važnosti pravedne zelene tranzicije. Kako EIB doprinosi tom cilju i šta svaka zemlja, uključujući i Srbiju, treba da uradi da bi obezbedila pravednu zelenu tranziciju?

- Cilj Evropske unije u vezi sa prelaskom na ekonomiju sa neto nultom emisijom do 2050. godine podrazumeva duboke socio-ekonomske izazove, pogotovo za one regione koji danas u velikoj meri zavise od ugljenično intenzivnih delatnosti. Pravedna tranzicija znači ne ostaviti nikoga na cedilu, uključujući zajednice koje su se oslanjale na proizvodnju uglja i zagađujuće industrije.

Mehanizam pravedne tranzicije, ključni deo evropskog Zelenog dogovora, nastoji da podstakne različite društveno-ekonomske promene, na primer, od stvaranja novih radnih mesta i prilagođavanja poslovnih modela, do prekvalifikacije i pomoći osobama koje traže posao. Obuhvata i ulaganja u sanaciju životne sredine, obnovu urbane infrastrukture i snabdevanje nisko-ugljeničnom energijom.

Grupacija EIB doprinosi ovom mehanizmu pravedne tranzicije kroz savetodavnu podršku i specifične finansijske instrumente kroz namenski ogranak za aktivnosti van EU – EIB Global. U okviru ovog ogranka želimo da pomognemo i Zapadnom Balkanu da se postepeno udalji od uglja i poveća udeo energije iz obnovljivih izvora.

eKapija: Kako privrednici u Srbiji mogu da dođu do sredstava za projekte koji doprinose zaštiti životne sredine? Da li im EIB pomaže u dobijanju sredstava?

- Zelena tranzicija treba da bude prioritet za energetsku sigurnost i buduću konkurentnost preduzeća. Fizički klimatski rizici već utiču na mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu, pri čemu 10% anketiranih firmi prijavljuje gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava (prema Anketi o preduzećima EIB). Samo 21% MSP ulaže u energetsku efikasnost, a među onima koji ne usvajaju klimatske mere 59% firmi smatra da takvo ulaganje "nije prioritet". Za obrazac održivog rasta, trebalo bi uvesti mere koje bi rešile problem ograničenog pristupa finansiranju i radile na povećaju svesti i kapaciteta menadžerskih struktura.

Od 2021. godine EIB je pokrenula kreditne linije kako bi pomogla kompanijama da uvedu ekološke i energetski efikasne projekte i prakse. U skladu sa našim klimatskim ciljevima i ambicijom da ubrzamo tranziciju Srbije ka cirkularnoj, dekarbonizovanoj i održivoj ekonomiji, planiramo da ovu kreditnu liniju uvedemo i za lokalne firme.

eKapija: Jedan od zelenih projekata koje podržava EIB u Srbiji je "EU za Zelenu agendu u Srbiji", kakva je vaša uloga u toj inicijativi?

- Drago nam je da učestvujemo u projektu Zelene agende koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji zajedno sa našim partnerima - UNDP, koji realizuje projekat, Ambasadom Švedske i vladama Srbije i Švajcarske. Naša uloga je da doprinesemo povećanju zelenih investicija, bilo direktnim finansiranjem ili pomaganjem našim partnerskim bankama u finansiranju investicija sa dugoročnim pozitivnim uticajem na očuvanje životne sredine, smanjenje zagađenja vazduha, zemljišta i vode i očuvanje prirodnih resursa, biodiverziteta i ekosistema. Kako bismo doprineli sprovođenju Zelene agende za Srbiju, EIB planira da angažuje stručnjake koji bi pomogli privatnom sektoru da identifikuje prihvatljiva ulaganja u ranoj fazi i da pripremi kreditnu dokumentaciju.