EPS uvozi struju gotovo besplatno - Zašto je u Evropi cena električne energije otišla u minus?

U nedelju u 10 sati 1 MW električne energije na našem tržištu u veleprodaji koštao je, verovali ili ne, svega 12 evrocenti.

U nekim evropskim zemljama cene struje su čak otišle u negativnu zonu. Na primer, u Holandiji prošlog vikenda elektrodistribucija je plaćala domaćinstvima da potroše njenu struju. Oko 190.000 domaćinstva koja imaju fleksibilne ugovore o snabdevanju strujom, sa dinamičnim određivanjem cene, u nedelju između dva i tri sata poslepodne dobijala su 33 evrocenta na svaki potrošeni kilovatsat struje.

Ukupno je Holanđanima sa ovakvim ugovorima plaćano za trošenje struje jedan sat u subotu, tri sata u nedelju i još dva sata u ponedeljak.

Posle prošlogodišnjih rekordnih tržišnih cena struje u Evropi koje su dostizale i do neverovatnih 550 EUR po MWh, ovako niske pa čak i negativne cene zahtevaju objašnjenje.

Ako pogledamo dnevne cene, odnosno cene iz sata u sat koje objavljuje portal Energy Flux, uočljivo je da pad cena počinje oko devet sati pre podne i traje do oko 17 sati.

Uveče je kupovina struje znatno skuplja, pa je kod nas recimo od 20 do 24 sata koštala od 80 do 100 EUR po MWh.

Objašnjenje za ovakvo kretanje cena, kako kažu stručnjaci, leži u odličnim prirodnim uslovima za proizvodnju struje.

Željko Marković, stručnjak za energetiku, ukazuje da je vreme takvo da hlađenje nije potrebno, a takođe smo završili i sa grejanjem.

- Imali smo nisku potrošnju, a s druge strane jako su povoljni uslovi za proizvodnju struje. Imali smo dosta kiša, ima puno vode u akumulacijama. Ako gledamo šire, Balkan, pa i Evropu, ima dosta sunca i duva vetar. Iako je naša berza bila otporna, nije bilo negativnih cena, ipak je u određenim satima došlo i do toga - napominje Marković.

Evropske zemlje koje imaju velike kapacitete obnovljivih izvora energije kada su povoljni uslovi prave više struje nego što mogu da potroše, pa čak i da izvezu.

Recimo Danska u normalnim uslovima oko 85% električne energije dobija iz obnovljivih izvora, pre svega vetra.

Međutim, kada su dobri uslovi vetrenjače mogu da proizvedu mnogo više energije od potreba ove zemlje, pa čak i okolnih zemalja sa kojima ima jake konekcije. Tada, proizvođači nude struju i džabe, pa čak i doplaćuju da je neko kupi.

To se dešava i u nordijskim zemljama u kojima se topi sneg i gde hidroturbine rade na maksimumu, a u Centralnoj i Severnoj Evropi su odlični uslovi i za proizvodnju solarne energije.

U pojedinim trenucima proizvođači iz Nemačke, Danske i Holandije plaćali su i više od 200 EUR po MWh samo da neko preuzme njihovu struju.

Ovu situaciju koristi i Elektroprivreda Srbije koja uvozi znatne količine, skoro po besplatne struje. Na primer, oko podne je uvezeno više od 900 MW električne energije što je petina potrošnje u tom trenutku i to po svega 19 evrocenti po megavatsatu.

Marković objašnjava da je sada trenutak kada ne treba gledati negativno na uvoz struje.

- Može da se desi da uvozite struju i da vam još za to plaćaju. Osim toga, otvara se prostor za remont kapaciteta pošto možete da priuštite da neki blok ili turbina ne radi u ovom trenutku - zaključuje Marković.

Povodom ove situacije na elektroenergetskom tržištu pre tri dana oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da "ako situacija sa energentima ostane ovakva, neće biti potrebno sledeće poskupljenje struje koje je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom".

- Povešćemo računa o tome i da ljudi u Srbiji budu zadovoljniji, da investitori u Srbiji budu zadovoljniji. Želimo da zadržimo taj nivo od 60 plus procenata privučenih stranih direktnih investicija u zemlju, jer je to ono što pravi prednost za Srbiju u odnosu na sve druge na Balkanu - rekao je on tokom Drugog samita Evropske političke zajednice u Moldaviji.

Globalno, ova godina bi mogla biti rekordna po investicijama u obnovljive izvore energije, pre svega vetar i sunce. Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku procenjuje se da bi investicije u OIE ove godine mogle da dostignu 1.740 mlrd USD.

Globalni kapaciteti OIE bi trebalo da dostignu 4.500 GW, što je jednako zbirnim kapacitetima za proizvodnju struje SAD i Kine.

Dve trećine dodatnih kapaciteta iz OIE biće u solarnoj energiji. U zemljama poput Španije, Nemačke i Irske proizvodnja struje iz vetra i sunca do sledeće godine dostićići će 40% ukupne proizvodnje električne energije.