Gde je zabranjeno služiti sladoled na piti od višanja i ostale zanimljivosti o omiljenoj letnjoj poslastici

(Foto: Pixabay / StockSnap)

Njegovo veličanstvo sladoled nalazi se na listi hrane koja astronautima najviše nedostaje u svemiru - druge dve su pica i gazirani sokovi. Na Zemlji, pak, trgovci zadovoljno trljaju ruke nedeljom, jer tog dana prodaju najviše sladoleda. Razloga za radost imaju i tokom ratova i recesije, pošto se tražnja tada povećava.

Najpopularniji ukus sladoleda je vanila. Slede čokolada i jagoda, a najneobičniji ikad napravljeni su sladoledi sa ukusom hot doga i piva.

Najviše ga vole stanovnici Novog Zelanda koji u proseku pojedu 28 litara godišnje. Slede SAD i Australija. Titulu najvećeg proizvođača, ipak, nose SAD gde je jul, zahvaljujući predsedniku Ronaldu Reganu, proglašen za Nacionalni mesec sladoleda. Ali, u američkoj državi Kanzas, nekada je bilo zabranjeno služenje sladoleda na piti od višanja.

U ljubavi prema ovoj poslastici ne zaostaju ni Englezi, pa legenda kaže da je kralj Čarls I u 17. veku svom sladoledžiji ponudio doživotno izdržavanje kako bi ga sprečio da drugima otkrije čarobni recept. A istoričari tvrde da je Aleksandar Veliki uživao da jede sneg sa medom.

I zaista, pre nego što je u 10. veku počelo da se koristi mleko, kraljevska poslastica pravljena je od leda. A još više ćete voleti krave kada čujete da ova životinja tokom svog života proizvede količinu mleka dovoljnu za 34.000 litara sladoleda.

Možda niste znali da je kornet nastao početkom 20. veka iz praktičnih razloga. Kada je na sajmu u američkom Sent Luisu nestalo posuđa, dovitljivi trgovci su se snašli i kao držač za sladoled iskoristili vafle. Ginisov rekord za najviši kornet na svetu brani Norveška gde je 2015. napravljen kornet visok 3.08 metara.