Da li je moguća kompletna tranzicija na e-mobilnost do 2035. u Sloveniji?

Kada je reč o realnosti potpunog prelaska na e-mobilnost do 2035. godine, u Agenciji za energetiku Slovenije ne veruju u kompletnu tranziciju, jer je trenutno u ovoj zemlji samo 1% e-vozila, a, istovremeno, stanje mreže to ne dozvoljava. Energetske zajednice u prvoj fazi mogu da ubrzaju rast proizvodnje solarnih elektrana, druga faza je unapređenje i u oblasti grejanja i hlađenja, ali najhitnije u ovom polje ostaje skladište energije, smatraju u Elesu.

Budućnosti energetike sa kombinacijom obnovljivih i nuklearnih izvora, izvesnost planskog napuštanja fosilnih goriva i ostvarivanje postavljenih klimatskih i mobilnih ciljeva predstavljaju centralne teme u energetskom sektoru Slovenije.

Energetska efikasnost i održivo, pouzdano i pristupačno snabdevanje energijom glavno su obeležje razvoja energetike – i sa stručnog i sa političkog stanovišta. Među rezultatima takvih principa su i energetske zajednice, koje povezuju lokalne zajednice u oblasti korišćenja i snabdevanja energijom.

U oblasti energetskih zajednica moraju se regulisati i proizvodnja i potrošnja energije, a upravo u oblasti proizvodnje električne energije i dalje nedostaje brži plasman u prostor, upozoravaju zainteresovane strane, sa nadom da će se u skorije vreme to unaprediti.

- U Sloveniji imamo dobro regulisano zakonodavstvo u ovoj oblasti, ali izostaju obećane subvencije - upozorio je Jože Torkar iz kompanije Resalta, ukazujući na nedostatke šeme podrške, koja ne odražava troškove ulaganja.

Aleksander Mervar, direktor Elesa, smatra da energetske zajednice u prvom koraku mogu da ubrzaju rast proizvodnje solarnih elektrana, drugi korak je njihovo unapređenje i u oblasti grejanja i hlađenja, ali najhitnije u ovom polje ostaje skladište energije.

Slovenački odbrambeni sistem takođe predstavlja svojevrsnu energetsku zajednicu. Pukovnik Robert Šipec iz Ministarstva odbrane Republike Slovenije podelio je koncept na dve grane: fiksnu infrastrukturu i prenosive baze. Oko 70% državnih zgrada je u vlasništvu Ministarstva odbrane, a u oblasti renoviranja žele da ostvare najveću moguću autonomiju kombinacijom obnovljive energije i rezervoara za skladištenje, pri čemu se oslanjaju na vodonične tehnologije.

Drugu granu predstavljaju prenosive baze, gde su maksimalna energetska efikasnost i samoodrživost od strateškog značaja.

Još jedan koncept koji je nedavno došao do izražaja je e-mobilnost. Kada je reč o realnosti potpunog prelaska na e-mobilnost, kako predviđa Evropska unija, pretežni deo javnosti se slaže da potpuni prelazak neće biti moguć i da fosilna goriva ostaju, bar donekle. Takav stav ima i Duška Godin iz Agencije za energetiku, koja ne veruje u potpunu tranziciju, jer je trenutno samo 1% e-vozila u Sloveniji, a istovremeno stanje mreže to ne dozvoljava. Ovom temom se bave i u agenciji, gde cenovnim signalima podstiču naplatu e-vozila u periodu kada je elektromreža manje opterećena.

U Elesu smatraju da bi u prvom koraku trebalo postaviti stanice za punjenje na kojima će se vozila moći puniti tokom proizvodnje solarnih elektrana. Naime, očekuje se da će se struja preokrenuti i da će dnevna cena biti niža od noćne. U međuvremenu, Eles već planira lokacije ultra brzih punionica za kamione i autobuse u zoni raskrsnice autoputa, gde se ponovo očekuje najviše problema sa procedurama postavljanja, koje traju od pet do petnaest godina.

Direktor Plinovodov Marjan Eberlinc ističe da ne vidi mogućnost da se ciljevi dekarbonizacije ostvare bez pravih investicionih projekata i smatra da nedostaju razgovori posvećeni toplotnoj energiji i strategiji vodonika. U budućnosti, u oblasti mobilnosti, očekuje i razvoj vodoničnih tehnologija, sintetičkog metana i eventualno amonijaka.

- O ekološkim ciljevima mora voditi računa i odbrambeni sistem, zbog čega su hitno preduzete akcije u pravcu prilagođavanja sopstvenog transporta i već se traže rešenja u oblasti inovativnih tehnologija i goriva - rekao je Robert Šipec.

Sa rastućim energetskim potrebama, drugi blok nuklearne elektrane Krško već nekoliko godina je u centru kontroverzi. Projektom drugog bloka rukovodi kompanija GEN energija. Martin Novšak, konsultant za menadžment kompanije, izjavio je da bi Sloveniji, s obzirom na potrebe za električnom energijom i energijom za grejanje, hlađenje i transport, bilo potrebno najmanje 2.100 MW električne energije. Međutim, zbog ekonomskih mogućnosti bilo bi logičnije uspostaviti kapacitet od 2.400 MW. Drugi blok bi samo delimično zadovoljio ove potrebe. Kompanija planira ili jedan veći blok snage 1.600 MW, ili dva manja bloka snage 1.100 MW. Kako je dodao, energetske potrebe rastu tako brzo da ima smisla ulagati u veće objekte. S druge strane, ovako veliki kapacitet je izazov i za Eles, koji mora da obezbedi regulaciju na nivou snage najveće jedinice, upozorio je Mervar. Izgradnja nove jedinice zato zahteva i razmatranje zamenskih kapaciteta koji će morati da se uspostave u isto vreme, prenosi sajt Naš stik.

Prirodni gas i dalje ostaje među izvorima energije za grejanje. Eberlinc napominje da ga ima dovoljno na tržištu gasa i da se cene normalizuju. Ako su prošle godine cene prelazile 200 EUR, danas iznose 25 EUR po megavat-satu. U Plinovodima se takođe pripremaju za dogradnju i proširenje gasnih veza sa Hrvatskom i Italijom, a ujedno se pripremaju i za uspostavljanje transporta vodonika.

Sistemi daljinskog grejanja su takođe podigli dosta prašine u poslednje vreme. Globalni trendovi su usmereni ka rekonstrukciji udaljenih sistema i uvođenju novih sistema. Primož Škerl iz Energetike Ljubljana ističe da je to relativno lako u slučaju novih sistema, ali je sasvim drugačije sa sistemima starim pola veka, kao što je onaj u Ljubljani. Zato, pored uključivanja obnovljivih resursa, kompanija računa na motivaciju korisnika da toplotu iz udaljenih sistema koriste racionalno. Tako bi oni koji beskorisno opterećuju sistem platili više, a oni koji ga efikasno preuzmu bi bili nagrađeni.

Promene naplate očekuju se i u oblasti električne energije, gde Agencija za energetiku već priprema novi način naplate električne energije, koji je namenjen kako za zelenu tranziciju, tako i za podršku i rasterećenje mreže.

Energetska efikasnost i održivo, pouzdano i pristupačno snabdevanje energijom bile su centralne teme 25. konferencije Slovenačkog energetskog udruženja.