Koliko novca građani Srbije čuvaju u bankama?

U NBS kažu da su rastu štednje doprineli i bolji uslovi koje sada finansijske institucije nude, jer su kamate na štednju porasle u odnosu na prethodne godine, kada su bile izuzetno niske.

- Posmatrano od aprila prošle godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 3,34 procentna poena, na 5,10% krajem aprila 2023. godine. Kamatne stope na štednju u evrima su niže u poređenju sa dinarskom štednjom (2,66% u aprilu), ali takođe beleže povećanje (za 1,77 procentnih poena u aprilu 2023. godine u poređenju sa aprilom 2022. godine), na šta je, pre svega, uticalo povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke od jula 2022. godine. U ovom periodu, od kraja aprila prošle godine zaključno sa 2. junom ove godine, devizna štednja povećana je za 949,2 mil EUR, odnosno za 7,3% - kažu u NBS za RT Balkan.

Oni ističu da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina (relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi); relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%) i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize.

Profesor Univerziteta Singidunum, Nikola Stakić, kaže za RT Balkan da je u poslednjih desetak godina dokazano da se dinarska štednja više isplati, najpre zbog stabilnog deviznog kursa i zbog mnogo više kamate kada se uporedi sa onom koju banke nude za štednju u devizama.

- Ako gledamo trenutne okolnosti i nivo inflacije, kada pogledate kamate na štednju u dinarima one su 5% do 6%, a inflacija je 15%, dok je u evrozoni rast cena iznad 6%. U ovom trenutku nam to govori da taj novac koji je "zaključan" gubi na vrednosti zbog vrlo visoke inflacije, ali treba uzeti u obzir da je to sada samo jedna godina. Ako stavite novac na štednju na duži period, prvo imate akumuliranu kamatu, a ono što je sigurno je da će stopa inflacije padati, tako da su prognoze da će se u narednom periodu štednja isplatiti. Građani ne gledaju samo ekonomsku isplativost. Trenutno, možda su na neki način zabrinuti, ne ulažu toliko više u tržište nekretnina zbog visokih cena kvadrata i samim tim novac preusmeravaju na štednju - kaže Nikola Stakić.

Prema podacima, NBS, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosi 101.000 dinara, dok građani na deviznim računima u proseku čuvaju oko 2.915 EUR.

Ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 1.050.467, a čak 87% čine partije na kojima građani čuvaju manje od 10.000 dinara. Više od trećine, odnosno 37%, štednje odnosi se na partije čija je vrednost između milion i pet miliona dinara, koliko ima na 19.122 računa. Broj partija u kategoriji od pet do 10 miliona dinara iznosi 2.445, a broj partija većih od 10 miliona dinara iznosi 889, pri čemu štednja u ovoj kategoriji iznosi 25,3 milijarde dinara.

Kada je reč o deviznoj štednji, ukupan broj štednih partija iznosi 4.750.867. Pri tome, najveće je učešće partija do 500 EUR, koje čine 79,2% ukupnog broja uloga, ali koje po vrednosti sa 98,8 mil EUR, učestvuju sa svega 0,7% u ukupnoj deviznoj štednji.

Gotovo polovina štednje odnosi se na partije čija je vrednost između 10.000 i 50.000 EUR (42,9% ukupne devizne štednje) koje, posmatrano prema broju štednih partija, učestvuju sa 5,6% u ukupnom broju štednih partija (268.069 partija). Broj partija u kategoriji od 50.000 do 100.000 iznosi 33.281, dok ukupna štednja u ovoj kategoriji iznosi 2,2 mlrd EUR . Broj partija većih od 100.000 EUR iznosi 13.286, pri čemu štednja u ovim kategorijama iznosi 3,3 mlrd EUR.