Novi "energetski miks" u Evropskoj uniji - Uskoro "stres-test" za sve nuklearke na starom kontinentu

U jeku nuklerane krize i rastućeg protivljenja javnog mnjenja nuklearnoj ekspanziji, evropske zemlje sprovešće stres-test za sve nuklearke. Za to vreme sektor obnovljivih izvora energije u svetu beleži interesantne investicije.

- Posle Černobila nuklearna industrija tvrdila je da se radilo o zastareloj, sovjetskoj tehnologiji i da ta zemlja nije poznavala bezbednosnu kulturu. Ali, ako se to dogodilo u Japanu, koji je upravo poznat po bezbednosnoj kulturi, onda se može dogoditi svugde.

Ovo su reči jednog od vodećih aktivista organizacije Greenpeace, Aslihana Tamera, čoveka veoma zauzetog ovih dana budući da u ovoj najborbenijoj zelenoj formaciji vodi sektor energije. Nuklearna ekspanzija u ovom trenutku zaustavljena je na tlu Evrope i događaji u Fukušimi imaju i imaće ogroman uticaj, na industriju, energetsko tržište, političke događaje. Na ove turbulencije naravno najviše utiče javno mnenje i strahovi rođeni posle događaja u Fukušimi.

Prema aprilskom istraživanju javnog mnenja 60% Nemaca želi da njihova zemlja odustane od nuklearne energije, i to odmah. Nemačka kancelarka Angela Merkel brzo je reagovala i tamo je zatvoreno 7 najstarijih reaktora, od ukupno 17. Njen kolega, francuski predsednik Nikola Sarkozi, inače pobornik nuklearne ekspanzije, za sada nije pokazao volju da preduzme drastične korake. Francuska je sa 58 reaktora, posle Amerike najveći proizvođač nuklearne energije. Međutim, prema poslednjim anketama, čak 80% Francuza želi da nuklearna energija bude zamenjena obnovljivim izvorima.

Prilično su zapažene i nedavne demonstracije, praćene strajkovima glađu a sve da bi najstariji reaktor bio zatvoren. U Britaniji otpor i strah nije tako drastičan, ali beleži rast. Više od trećine ispitanih Britanaca želelo bi zamenu postojećih reaktora. U Italiji je na snazi moratorijum na dalju izgradnju i mogao bi biti produžen za još dve godine. U Austriji, Danskoj i Portugalu nema nuklearki. Kada se pogleda istočnije, situacija sa javnim mnenjem, pa tako i sa politkom izgleda drugačije. Češka planira dva nova reaktora uz postojeće u Temelinu. Češki premijer je u izjavi za agenciju AFP otvoreno rekao da nije moguće zamisliti da se sa izgradnjom stane. U Slovačkoj je u toku izgradnja dva nova reaktora, a u Bugarskoj većina ispitanih želi da pored Kozloduja bude izgrađena još jedna nuklearka.

(Mapa nuklearnih elektrana u Evropi)

I dok analitičari u ovim događajima naziru nove podele u Evropskoj uniji, izvesne su dve stvari. Svih 147 nuklearki u EU moraće da prođe stres-test i one koje "padnu" biće zatvorene. Druga izvesnost – dobit iz svega na duže staze moglo bi imati tržište obnovljivih izvora energije. I na tom planu Nemačka prva reaguje. Nemački ministar energetike Norbert Retgen kreira za svoju zemlju "novi energetski miks" u kom će glavni oslonac biti energija vetra i vetropolja. U ovoj zemlji alternativni izvori daju čak 10% ukupne proizvodnje, sa dominacijom vetra. Nekako u isto vreme sa drugog kontinenta stigla je poslovna vest koja je zainteresovala mnoge.

Kompanija "Google" objavila je da će u izgradnju vetropolja u američkoj državi Oregon uložiti 100 mil USD. Uz ovo i 500 mil USD koliko ulažu dve američko – japanske kompanije do kraja 2012. biće izgrađeno najveće vetropolje na svetu. "Google" je i jedan od investitora izgradnje najveće solarne elektrane na svetu, koja niče u kalifornijskoj pustinji. Statistike iz prvog kvartala ove godine pokazuju da se pravi rast investicija u obnovljive izvore energije dogodio na tržištima u razvoju - u Kini i Brazilu. Što se Srbije tiče, nuklearki nema i neće ih ni biti.

Alternativni izvori energije postoje, ali niko ih ne koristi. Kada je energija vetra u pitanju, imamo čak i ozbiljne investitore koji već ulažu novac u studije, projekte, dozvole. Ali, zakon koji treba da definiše i da regulacioni okvir za rađanje tržišta alternativne energije – to ustvari nemamo. U junu treba da bude usvojen novi i ako uopšte omogući investiranje, prve kilovate napravljene od vetra mogli bi trošiti 2012. godine.