Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Otkriće naučnika u selima Valjeva i Mionice - Nove bakterije čuvaju useve od bolesti
Komentari
Ilustracija (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Ovo jedinstveno otkriće rezultat je rada tima naučnika u okviru međunarodne saradnje Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Univerziteta Klod Bernar u Lionu u Francuskoj i Češke akademije nauka. Istraživanje mikroorganizama u poljopirivrednom zemljištu obavljeno je u valjevskim i mioničkim selima, u okviru doktorske disertacije koju Irena Todorović obavlja paralelno u Srbiji i Francuskoj.
- Moj zadatak je da prvi put u Srbiji analiziram supresivna, odnosno zemljišta u kojima postoje ekološki pogodni uslovi za razvoj patogena i bolesti, ali su uprkos tome biljke zdrave. U nauci je poznato da su ovakva zemljišta bogata korisnim mikroorganizmima koji putem različitih mehanizama štite biljke od patogena. Tokom istraživanja, radili smo sa patogenom Fusarium graminearum, koji izaziva velike probleme na pšenici, proizvodi mikotoksine koji se zadržavaju na zrnu i tako dospevaju na našu trpezu, u ljudsku ishranu - objašnjava Irena Todorović.
Najviše istraživanja obavljeno je na imanju porodice Stepanović, na Paštrićkoj ravni, nadomak Mionice, gde su ostali verni tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, bez primene hemijskih sredstava. Upravo na gazdinstvu Stepanovića pronašli su dve nove bakterije.
Irenina mentorka dr Jelena Jovičić Petrović predložila je da se istraživanje obavi upravo u Paštriću, na imanju čiji vlasnici generacijama pokazuju kako se ispravno brine o zemljištu. Saradnja sa timom Univerziteta Klod Bernar u Lionu, gde radi drugi mentor dr Danijel Muler, omogućila je primenu savremenih metoda u istraživanju, da bi se došlo do vrednih rezultata, objavljenih u istaknutom međunarodnom časopisu Systematic and Applied Microbiology.
- Analize su pokazale da te dve bakterije mogu da fosfor koji se u zemljištu nalazi u obliku teško dostupnom biljkama, prevedu u onaj koji poljoprivredne kulture mogu da koriste – kaže Irena koja je stipendista Fonda za mlade talente Srbije i Vlade Francuske.
- Takođe, dve nove bakterije mogu da pomognu biljkama da bolje usvajaju gvožđe iz zemljišta. Uz to, Pseudomonas serboccidentalis može da proizvodi cijanovodonik, koji pomaže u sprečavanju rasta patogena. U nastavku istraživanja treba da se utvrdi koja svojstva novootkrivenih bakterija pozitivno utiču na suzbijanje patogena, ali i na rast biljaka. Ako se pokaže da ove bakterije imaju veliki potencijal, mogle bi da se koriste za proizvodnju biopesticida, koji na biološki prihvatljiv način štite useve od bolesti - dodaje.
Mogu da pospešuju i rast?
- U genomu novootkrivenih bakterija, utvrdili smo, postoje geni zaduženi za proizvodnju fitohormona. Ako ovo bude potvrđeno i u laboratorijskim uslovima, to bi značilo da ove dve vrste bakterija mogu da pospešuju i rast biljke. U planu su ogledi koji treba da pokažu kako biljke reaguju na prisustvo ovih bakterija. Takođe, kako nove vrste bakterija preživljavaju u zemljištu pri različitim ekološkim uslovima. Latinski naziv bakterija koje smo otkrili jasno ukazuje da je njihovo poreklo iz Srbije, odnosno njenog zapadnog dela - kaže Irena.
Mapa : selo Paštrić kod Mionice
U blizini:
2,4 km
2,8 km
Fotografije:
Tagovi:
Univerzitet Klod Bernar Lion
Češka akademija nauka
Irena Todorović
Jelena Jovičić Petrović
Danijel Muler
Paštrić MionicaPaštrićka ravan
biopesticidi
Pseudomonas serbica
Pseudomonas serboccidentalis
Fusarium graminearum
bakterije koje štite biljke od patogena
mikotoksini
Systematic and Applied Microbiology
cijanovodonik
fitohormoni
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.