Biznis i finansije: U Srbiji više od 9.000 nesolventnih preduzeća, u blokadi 40.000

U Srbiji je prošle godine bilo više od 9.000 nesolventnih preduzeća, 105,8% više nego prethodne godine, po čemu je zemlja na prvom mestu u Evropi, ali to nije jedini "crni podatak" koji govori o stanju domaće privrede, piše mesečnik Biznis i finansije.

Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

Prema podacima Narodne banke Srbije, 2018. su 54.023 firme i preduzetnici imali blokirane račune za ukupan iznos od 294,25 milijardi dinara. Naredne godine se broj smanjio za oko 10.000, a utvrđena dugovanja bila su 233,35 milijardi.

Ali, to nije bio znak da se stanje na domaćem tržištu popravlja, već je rezultat brisanja neaktivnih preduzeća, jer je Agencija za privredne registre počela da primenjuje institut prinudne likvidacije. On je obuhvatio firme koje dve godine unazad nisu predale završne račune ili su ostale bez zastupnika.

Proces "čišćenja" evidencije od neaktivnih preduzeća je nastavljen, pa je tako prošle godine likvidacija pokrenuta prema 5.921 preduzeću, a iz registra je izbrisano 5.766 društava. U februaru 2023. likvidacija je pokrenuta nad 3.956 pravnih lica, a do kraja ove godine očekuje se da će spisak biti još duži. Broj blokiranih računa nije bitno izmenjen, kreće se oko 40.000, što je 5,4% ukupnog broja preduzeća i preduzetnika. Istina da je tokom 2020. i 2021. bio nešto smanjen, ali se to nadoknadilo prošle (ukupno 41.978) i početkom ove godine (41.349 na dan 31. maj).

Ujedno je porastao udeo preduzetnika ne samo na tom spisku, nego i u ukupnom iznosu blokiranih sredstava, koja su krajem prošlog meseca dostigla gotovo 200 milijardi.

Iako se ne mali broj preduzeća na spisku blokiranih nalazi duže od deset godina, ona na neki način nastavljaju da rade izbegavajući plaćanja. Tek oko 1,5% završi u stečaju. U prošloj godini, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) stečaj je otvoren nad 435 preduzeća, dok je ove godine, do kraja maja pokrenut u 162 firme.

Broj bi sigurno bio nešto veći kada bi i preduzetnici mogli da se obuhvate tim postupkom. Za sada to nije moguće, pa oni za nastale dugove odgovaraju celokupnom ličnom imovinom čak i posle zatvaranja radnje.

Postupci pokrenuti po Zakonu o stečaju i dalje traju u proseku četiri godine i jedan mesec, dok je za vođene po Zakonu o stečajnom postupku prosek kraći, jedna godina i deset meseci. Pred privrednim sudovima aktivno se vodi 1.661 stečaj.

- Rast broja nelikvidnih preduzeća pokazuje da je došlo do pogoršanja stanja u privredi. To se dogodilo prošle godine, verovatno jednim delom zbog nekih značajnih poskupljenja koja nisu mogle da prate sve firme, inputi su im skočili a one nisu mogle to da prevale preko svojih cena. Takođe, i rast kamatnih stopa verovatno je nepovoljno uticao na privredu - rekao je za Biznis i finansije profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Opštoj nelikvidnosti doprinosi i država, koja i sama "probija" zakonski rok plaćanja dobavljačima. Početkom juna ukupan iznos u docnji sa nivoa Republike iznosio je 41,67 milijardi dinara, od čega se na direktne korisnike odnosi nešto preko 10 milijardi, najviše sa pozicije Ministarstava za javna ulaganja (4,1) i zdravlja (1,3 milijarde).

Kod indirektnih korisnika najveći iznos "u crvenom" je kod korisnika sredstava RFZO, ukupno 24,4 milijarde, kao i sam RFZO sa 3,5 milijardi.