U Srbiji za sada bez stečaja preduzetnika

U Srbiji trenutno nije zakonski regulisan stečaj preduzetnika. Kako preduzetnik odgovara svom svojom ličnom imovinom, nepostojanje takvog stečaja može predstavljati veliko opterećenje, budući da preduzetnik, u slučaju većih kriza u poslovanju, ne može računati na takozvani novi početak i čišćenje od dugovanja kroz stečajni postupak. Ipak, dobra vest je da je Ministarstvo privrede tokom marta prošle godine počelo rad na novom dokumentu javne politike – Strategiji za razvoj malih i srednjih preduzeća do 2027. U toku januara i februara ove godine sprovedena je javna rasprava o tom predlogu strategije, sa akcionim planom. NALED je dostavio komentare na predlog strategije, od kojih je jedan predlog da se razmotri uvođenje multikompenzacije koja ima potencijal da otkloni višemesečne zastoje u naplati potraživanja.

– U cilju povećanja likvidnosti i smanjenja unutrašnjeg duga predloženo je da se propiše obavezna multilateralna kompenzacija, kao i mogućnost sprovođenja bilateralnih i multilateralnih sesija i prodaje potraživanja. Dodatno, NALED predlaže i donošenje posebnog zakona koji će urediti stečaj preduzetnika, budući da u Srbiji nije propisana mogućnost stečaja preduzetnika iako je ovo rešenje široko prisutno u uporednoj praksi – navode u NALED-u.

Osnovni cilj stečaja je da se omogući "novi početak" preduzetnika, odnosno ponovno počinjanje poslovanja uz oslobođenje od odgovornosti za izvršenje dela obaveza, čime se otvara veliki privredni potencijal.

– Napominjemo da je u modernim tržišnim ekonomijama sve prisutnija mogućnost stečaja i fizičkih lica kroz koje se ta lica po pravilu oslobađaju obaveza prema javnom i finansijskom sektoru. Međutim, ova tema još nije aktuelizovana – navode nadležni i podsećaju da je Ministarstvo privrede objavilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kome je prihvaćen predlog da se stečaj preduzetnika uredi posebnim zakonom.

Đorđe Jokić, stečajni upravnik, podseća da stečaj preduzetnika zapravo znači stečaj fizičkih lica. Iako kod nas još ne postoji zakonska regulativa, u Americi je to na primer moguće, ističe on.

– Potrebno je da i kod nas postoji stečaj preduzetnika, jer u suprotnom preduzetnik ne može lično da proglasi bankrot. Kod takve vrste bankrotstva morala bi da se uzme u obzir i socijalna dimenzija. Jer, preduzetnik ne može da ostane bez sredstava za život, potreban mu je bar neki minimalac za njega i porodicu. Ostalo ide na prodaju kako bi se došlo do sredstava za namirenje poverilaca. U stečaju se inače namiruje više poverilaca, ali ako je u pitanju samo jedan, stečaj se zaključuje – navodi Jokić. On pretpostavlja da stečajni upravnici neće biti voljni da sprovode ovakve stečajeve, jer su preduzetnici fizička lica koja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, za razliku od privrednih subjekata. Ako stečaj preduzetnika postane zakonski moguć, stečajni upravnici moraće ipak da vode i takve slučajeve, a to će biti uglavnom oni koji nemaju izbora.

– Zavisi sve i od načina na koji će se isplaćivati naknada za rad stečajnih upravnika, koja je za sada nejasna – smatra Đorđe Jokić.