Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Bioinženjeringom gljiva do održivog ekološkog izolacionog materijala
Komentari
Ilustracija (Foto: NK-55/shutterstock.com)
Micelijum, sa svojom kompleksnom mrežom razgranatih cevastih filamenata poznatih kao hife, privukao je pažnju istraživača koji su prepoznali njegov potencijal za strukturalne primene. Tim sa Univerziteta RMIT u Melburnu, Australija, sada je hemijski menjao sastav micelijuma da bi stvorio novi održivi, skalabilni i sigurni materijal otporan na vatru. On bi mogao da se koristi kao izolacioni materijal u građevinskoj industriji.
Tien Huynh, stručnjak za biotehnologiju i mikologiju i docent u Školi za nauku na RMIT-u, objasnila je da se gljive obično nalaze u kompozitnom obliku pomešanom sa preostalim hranljivim materijalom. Međutim, njihov tim je otkrio kako da uzgaja čiste listove micelijuma koji mogu imati različite namene - od panela za građevinsku industriju do materijala sličnog koži za modnu industriju.
Nastavljajući prethodna istraživanja o vatrootpornosti micelijuma, istraživački tim je proizveo materijal koji se može slojevito nanositi preko zapaljivih podloga. Bioinženjeringom gljiva učinili su strukturu micelijuma uniformnom kroz ceo materijal koji je tanak kao papir.
Ako je materijal u kontaktu sa vatrom ili intenzivnom toplotom, površinski sloj micelijuma se razgrađuje u čađ koja termički štiti slojeve ispod nje. Tako se stvara netoksični i efikasni tampon koji ima ogroman potencijal kao vatrootporni materijal za izolaciju zgrada.
Everson Kandare, docent na RMIT-u i stručnjak za zapaljivost i termička svojstva biomaterijala, istakao je da je velika prednost micelijuma što formira termički zaštitni sloj čađi kada je izložen vatri ili radijantnoj toploti. Što duže i na višoj temperaturi micelijum preživljava, to je bolji kao vatrootporni materijal.
Ovaj održivi materijal je bezbedan po okolinu i može se proizvoditi iz obnovljivog organskog otpada. On ne sadrži plastiku, kao većina panela, tako da u slučaju požara ne proizvodi toksična isparenja.
Kandare navodi da su vatrootporni materijali koji sadrže bromid, jodid, fosfor i azot efikasni, ali imaju negativne zdravstvene i ekološke efekte. Oni su opasni po zdravlja jer su kancerogeni, a neurotoksini mogu da ostanu u prirodi izazivajući štetu u biljnom i životinjskom svetu.
Spori rast gljiva bi mogao da uspori njihovo korišćenje, naročito u poređenju sa brzinom proizvodnje plastike. Huynh zato ističe da je značajna saradnja koja je ostvarena sa industrijom pečuraka, te nove farme neće biti neophodne.
Dalja istraživanja usmerena su na bioinženjerske gljive koje mogu da smanje intenzitet plamena i poboljšaju ocene vatrootpornosti zgrada.
Studija je objavljena u časopisu Polymer Degradation and Stability.
Tagovi:
Univerzitet RMIT Melburn
Tien Huynh
Everson Kandare
gljive
bioinženjering gljiva
micelijum
ekološki izolacioni materijali
micelijum kao izolacioni materijal
vatrootporni materijali
vatrootpornost zgrada
Polymer Degradation and Stability
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.