Biznis i finansije: Zadrugama u Srbiji teško dostupno finansijsko tržište

Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela, piše mesečnik Biznis i finansije.

Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štedno-kreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke, ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.

U Srbiji postoji oko 3.000 aktivnih zadruga, samo u katalog Zadružnog saveza Srbije upisano je 2.705, od čega je više od hiljadu osnovano posle 2015. godine. Najveći broj njih vezan je za poljoprivredu, gde je zadrugarstvo tradicionalno i nastalo pre gotovo 130 godina, ali prisutne su i učeničke, omladinske, studentske, socijalne, energetske kao i složene zadruge koje po vertikali povezuju istorodne oblike iz više sredina.

Međutim, uprkos tome što su označene kao uspešan oblik organizovanja, nije im lako da pribave čak ni kratkoročna sredstva za pokrivanje sezonskih troškova, dok su investicioni krediti opterećeni složenim uslovima i ogromnom papirologijom.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je za Biznis i finansije da zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer banke nisu spremne da pomognu, dok fondovi koji bi prema zakonu trebalo da se osnivaju na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou još nisu zaživeli.

- Banke traže previše papira da bi odobrile kredit, a neke od njih zahtevaju da svako od članova dostavi dokumentaciju i garanciju iako ne pozajmljuju novac oni, nego zadruga kao pravno lice. Zamislite koliki bi to posao bio za zadrugu od 100 članova. Ipak, ima i slučajeva da zadruge imaju prohodnost, samo moraju da obezbede hipoteke koje se obično stavljaju na nekretnine, ali uz mnogo komplikovanije procedure nego za ostale privredne subjekte - objasnio je Mihailović.

Savez je predlagao da se osnuju štedno-kreditne zadruge ili da se postojećim omogući takva funkcija, pa bi članovi mogli da podignu neki iznos i da isto toliko vrate, eventualno uvećano za minimalne troškove. Ali, zakonodavac to nije prihvatio, što je prema Mihailovićevom mišljenju posledica nerazumevanja, neznanja, ali i loše namere.

- Nismo imali snage da se izborimo za tu ideju prilikom donošenja Zakona o zadrugama, pošto je bankarski lobi bio daleko jači. Država je imala neku iskrivljenu sliku o tome još kod usvajanja novog Zakona o bankama 2006. godine, kada su se ugasile skoro sve štedno-kreditne zadruge jer su ih izjednačili sa bankama i propisali visok osnivački kapital", rekao je Mihailović.

Dodao je da je tadašnji resorni ministar Mlađan Dinkić objašnjavao kako je to učinjeno jer se jedna menjačnica registrovala kao štedno-kreditna zadruga a da je imala malverzacije.

- Mislim da to nije argument, jer država je mogla da kontroliše njihov rad ali to nije činila, kao što bi mogla da proverava i štedne zadruge da ih je zadržala - rekao je Mihailović.

Ipak, solomonsko rešenje je, kako je naveo, nađeno kasnije, u Zakonu o zadrugama. U članu 12 navodi se da će zadruge imati posebnu zaštitu i da će se podsticati njihov razvoj preko formiranja fondova na republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima. Ta zakonska mogućnost nikako da krene, a upravo je mikro finansiranje to što nedostaje našim poljoprivrednicima, pogotovu udruženim, istakao je Mihailović.

- Već osam godina je zakon na snazi, stalno pišemo i podsećamo na te fondove, ali kod nas se vrlo brzo menjaju uslovi rada. Prošla godina je, na primer, bila izgubljena bar što se tiče zadrugarstva jer se dugo čekalo na formiranje vlade. Ova godina je još teža. Iako je u budžetu predviđeno 500 miliona dinara za finansiranje zadruga, na terenu se to ne vidi. Stalno smo na nekim ’klimavim nogama’, ne znamo sa kim da pregovaramo o strateškim pitanjima, jer čim se promeni ministar, menja se i politika - kazao je Mihailović.

Ocenio je da je stabilnost ključana, jer kada bi poljoprivrednici znali kakva će situacija biti za pet godina, kolika će biti cena paradajza u naredne tri, mnogima krediti i subvencije ne bi ni bili potrebni.

Banke su, kako je rekao Mihailović, zainteresovane za mikro finansiranje kada iza toga stoji država, ili još bolje, kada učestvuje u nekom projektu. Naveo je primer beskamatnih kredita za poljoprivrednike, koji su kroz rate vraćali onoliko koliko su i pozajmili, a kamatu u vidu subvencije uplaćivala je lokalna samouprava iz sredstava namenjenih za razvoj agrara.

- Zadruge se uglavnom javljaju za investicije, nabavku neke opreme, dok na subvencije idu registrovana domaćinstva. Cilj zadruge je da pojedinci, koji će svakako da ostvare svoje pravo na subvencije, udruže ta sredstva i da kroz zadruge specijalizuju svoju proizvodnju, kupe opremu, izgrade umesto svako u svom dvorištu, jednu zajedničku sušaru za šljive, jednu liniju za izbijanje koštica. To bi svima koristilo, a programi koji su se držali tog principa, bili su uspešni. Suština je da se zadrugari okupe, ulože zajednička sredstva u objekte, obezbede dozvole, privedu ih potrebnim standardima a država im pomogne da nabave opremu - rekao je Mihailović.

Dodao je da se Savez uključio u inicijativu USAID-a koji je uradio stručnu analizu o štedno-kreditnim modelima, dva nemačka i jedan italijanski, kako bi se videlo koji je u Srbiji primenljiviji. Uradili su i uporedni pregled kako je štedno-kreditno zadrugarstvo regulisano u drugim zemljama, a krenuli su i sa lobiranjem.

Zadružni savez Srbije Beograd

USAID Srbija

Nikola Mihailović

Zakon o zadrugama

zadruge

finansiranje zadruga

štedno kreditne zadruge