Pčelari tvrde da je cena meda u otkupu prepolovljena - U prodavnicama ide i do 2.000 dinara

Kilogram meda u prodavnicama i 2.000 dinara iako su pčelari nezdovoljni otkupnom cenom tvrde da je cena u otkupu prepolovljena

Mada je cena teglice meda u prodavnicama u Srbiji postala sve nedostižnija za većinu prosečnih potrošača, budući da kilogram ponegde košta i oko 2.000 dinara, pčelari su iz sezone u sezonu sve nezadovoljniji jer su, kako tvrde, od korone do danas svi inputi u pčelarstvu drastično poskupeli, a da je cena meda u veleprodaji pala govoto za pola.

U odnosu na 2020. godinu i period pre korone, cena meda u maloprodaji je značajno porasla, pa kilogram bagremovog meda, koji je nekada bio oko 900 dinara pčelari sada prodaju za oko 1.200, dok u prodavnicama ide i do 2.000 dinara. Poskupljenje cene meda beleži i zavod za statistiku, pa je tako grupa namirnica u koju spadaju med, šećer, džem i čokolada u proseku za godinu dana poskupela za 16,7%.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), međutim, navode da je cena meda na malo kod pčelara ostala približno ista kao i prošle godine, a da je na veliko skoro prepolovljena.

U SPOS-u navode da se većina meda proda kroz velikoprodaju i da je tu, na primer, cena bagremovog meda pala sa 7,1 EUR za kilogram na maksimalno 4 EUR za kilogram i da je to, dodaju, drastičan pad od 43,6%. Oni, međutim, kažu da se maloprodajna cena meda kod pčelara nije menjala i da je i dalje 1.200 dinara za kilogram.

- Možda je med poskupeo u marketima zbog povećanja marži ili ne znam čega. Pčelari SPOS-a su se potrudili da umesto da med izvoze, ponude ga domaćem tržištu po ceni kao na kućnom pragu pčelara. Sada med iz Pogona pčelara SPOS-a "Naš med" možete naći po praktično istoj ceni kao i kod pčelara, u našim marketima koji su i nama pčelarima i potrošačima izašli u susret i prilagodili cene i svoje marže aktuelnoj situaciji po pitanju meda, te građani za oko 1.200 dinara mogu kupiti kilogram bagremovog meda u Lidlu, Idei, Rodi, Merkatoru, Aromi, Ekomed Ras doo, Društvu pčelara Кragujevac - rekao je za Euronews Srbija predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Prema negovim rečima, najviše se proizvodi bagremov med, a slede suncokretov, lipov, livadski, med od uljane repice, med od bagremca, med medljikovac.

- Najskuplji je medljikovac ili bagremov med, zavisno od sezone. Cene svih vrsta meda kod pčelara su oko 1.200 dinara za kilogram - rekao je Živadinović.

Govoreći o najvećim problemima koje trenutno imaju u proizvodnji meda, Živadinović je naveo da je najveći to što su svi inputi u pčelarskoj proizvodnji od početka korone do danas poskupeli od 30 do 80%.

- Takođe, i subvencije su ostale iste. Pčelari su očajni zbog svega toga, i mnogi su se ove godine odlučili da napuste pčelarenje što će jako loše uticati na prinose narednih godina onih poljoprivrednih kultura koje oprašuju pčele - upozorio je Živadinović.

Pravo na subvencije imaju oni sa najmanje 20, a najviše 1.000 košnica. Bespovratna sredstva iznose 800 dinara po košnici, a prijave se obavljaju preko eAgrara.

Živadinović je rekao da je za sada skoro završena isplata subvencija po košnici, a da je ostao samo mali deo neispravnih zahteva koji će takođe biti isplaćeni kada se tehničke smetnje otklone.

On, međutim, kaže, da je visina subvencija davno prevaziđena, ali je ove godine država prvi put obezbedila novac za tu svrhu još na početku godine.

- Na eAgrar se mogu žaliti samo oni koji su u prethodnom periodu mešetarili. Međutim, visina subvencije po košnici je davno prevaziđena zbog drastičnog skoka svih inputa u pčelarsku proizvodnju, te će SPOS tražiti da se te subvencije za narednu godinu najmanje dupliraju, jer godinama nisu podizane, a formalna i neformalna inflacija ih je bukvalno za duplo obezvredila i dolazimo u velike probleme u proizvodnji. Očekujemo do kraja godine i podsticaje za opremu i matice pre svega, a zamolili smo Ministarstvo da nas nikako ne zaboravi kada se radi o tzv. plavom dizelu, koji je i nama i te kako neophodan, jer u ovakvim klimatskim uslovima više nema uspešnog pčelarenja bez čestih selidbi - kaže Živadinović.

Prema njegovim rečima, pčelarstvo postaje sve manje isplativo.

- Da ste me to pitali pre nešto više od godine dana odgovorio bih vam pozitivno, danas to na žalost nije tako zbog drastičnog pada cena meda na veliko. Pčelarstvo je uvek u modi, a posebno će svima biti u modi ako budemo došli u situaciju da broj košnica drastično padne zbog neispativosti, jer će se to onda osetiti na padu prinosa kultura koje oprašuju pčele. Shvatite vrednost nečega tek kada ga izgubite - rekao je Živadinović.

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji je od četiri do 12.000 tona, zavisno od sezone, a registovano je oko 20.000 pčelara.

Najviše se meda izvozi već godinama u Italiju, Norvešku, Nemačku, Austriju, Francusku kao i mnoge druge evropske zemlje, ali i zemlje okruženja odnosno bivše republike SFRJ nisu za zanemarivanje, kaže Živadinović.

On, međutim, navodi da je prošle godine izvezeno oko 1.700 tona što je, kako dodaje, priličan pad i da ove godine nastavlja da pada.

- Nismo cenovno konkurentni na evropskom tržištu koje su inače preplavili falsifikati. Naime, Evropska komisija je nedavno objavila rezultate svog istraživanja po kome je 50% uvezenog meda u EU zapravo falsifikat. Međutim, oni ništa ne preduzimaju po tom pitanju i dalje, Evropljani jedu falsifikate, uvoze se falsifikati na veliko, a mi sa falsifikatima ne možemo da se takmičimo jer je njihova proizvodnja jeftina, dok je proizvodnja meda jako skupa. Кo u to ne veruje, pozivam ga da počne da gaji pčele pa će mu se kasti samo - rekao je Živadinović.

Na pitanje kako vremenski uslovi i vrućine utiču na proizvodnju meda, Živadinović kaže da preniske i previsoke temperature, niska vlažnosta vazduha i jak vetar i te kako nepovoljno utiču.

- Ove godine smo zbog sličnih klimatskih problema imali veliki pad prinosa na našoj glavnoj bagremovoj paši - rekao je Živadinović.

Velike vrućine teško se podnose, ali kao i svim živi bićama vrućine smetaju i pčelama. Pčelari zato na sve načine pokušavaju da im bar malo olakšaju pa tako im obezbeđuju pojila i drže ih u takozvanoj "šarenoj hladovini".

Živadinović je rekao da pčele vole sunce, ali da im smeta svaki ekstrem.

Jedino što se može preduzeti da bi se pomoglo pčelama na velikim vrućinama je da im se obezbedi adekvatno higijensko pojilo i da se drže u šarenoj hladovini.

- I totalna hladovina smeta pčelama, pčele su ipak deca sunca, vole sunce, ali svaki ekstrem pa neka je i od sunca smeta i njima - rekao je on.