U Srbiji se uzgaja više od 50 sorti paradajza

U Srbiji se jede hibridni paradajz čije seme uglavnom uvozimo iz Holandije, Italije i Španije. Ovo povrće većinom je domaće proizvodnje, te naši poljoprivrednici gaje oko 50 raznih vrsta.

Najpoznatiji hibridi na našim pijacama su "Anđelina" i "Rio grande". Od sortnih su najbolje, ali i najskuplje, "volovsko srce" i "roma", koja važi za jednu od najslađih sorti.

- U Srbiji se uzgaja hibridni paradajz u 95% proizvodnje, dobrim delom su semena iz Holandije. To su vrste koje uglavom u sebi imaju gen dugog života koju na pijacama najlakše prepoznate po tvrdoći. Dugo ostaju sveži, daju veći prinos, otporniji su na bolesti i zato su ih naši farmeri preuzeli. Tu su i španske kompanije sa svojim semenima i paradajzom koji je malo kvalitetniji i daje malo bolju ukus - kaže Milutin Karas, agronom.

Naše sorte poput "jabučara" možemo još naći u baštama po selima ili na domaćim institutima, ali to su male količine. Tako ćemo na tržnicama i u velikim marketima pre pazariti "nugget", "korado", "amati" ili neku sličnu hibridnu vrstu. Kako kaže ovaj agronom, poslednjih godina sve je popularniji čeri paradajz, po gramaži mnogo manji od običnog, ali po ukusu mnogo slađi.

- U poslednje vreme pojavljuje se paradajz koji ima pink boju i pre se isključivo jeo u Japanu. Ovde sada polako nalazi tržište i u Srbiji jer je dosta ukusan, sličan je "volovskom srcu". Cena paradajza varira iz godine u godinu. Na tržište prvo dolazi rani paradajz iz leskovačke i moravske kotline, pre toga uvozimo iz Albanije i Makedonije i plaćamo ga između 70 centi i jednog evra po kilogramu. Poslednje dve godine cena paradajza je dobra - nastavio je ovaj agronom.

U aprilu i maju paradajz ima visoku cenu koja sredinom juna počinje da pada jer tada na tržište dolazi sa svih strana, kako sa plastenika tako i iz bašta. Do kraja avgusta još se jede jeftiniji paradajz i cena nakon toga počinje da ide nagore. Kilogram paradajza u hipermarketima je od 150 do 250 dinara, dok je čeri od 400 do 500 dinara za kilogram. Paradajz na pijacama u Beogradu košta od 150 do 250 dinara.

Profesor dr Žarko M. Ilin, sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da paradajz koji jedemo je 90 odsto naše proizvodnje, iz plastenika. Ono što treba da raduje je njegov kvalitet.

- Građani Srbije jedu kvalitetan i zdravstveno bezbedan paradajz. Proizvodi se na plastičnim folijama, pa nema korova, dakle ni herbicida, a ne tretira se ni insekticidima za razliku od turskog i albanskog. Samo da još možemo da ga platimo. Hibridi preovladavaju jer u prvoj godini daju veći prinos od 20 do 40% , ali to ne znači da su kvalitetniji, naprotiv veći prinosi smanjuju kvalitet paradajza - kaže Ilin.

Ono što u Srbiji najčešće nazivaju domaćim, nije sortni već hibridni paradajz. Oni se najčešće prodaju u prodavnicama, ali su zastupljeni i na pijacama. Cena je oko 150 dinara.

Stara bugarska sorta ponovo je u modi. Plodovi su neravnomerni, mogu da variraju od 50 grama do čak kilograma. Ima neravnine, svetlocrvene boje je, a onaj koji nije prskan ima pukotine na površini. Cena za kilogram je 250 dinara. Sladak je i koristi se za salate, sokove i za kuvanje.

Jedan od poznatih hibrida, a njegova najveća prednost je što rano sazreva. Blago je spljošten, pravilnog oblika, izrazito crvene boje mesa i spoljašnosti. Njegova cena je 130 do 150 dinara.

Zbog slatkog ukusa i veličine ovaj paradajz dobio je ime po trešnji. Može da bude crven, žut, zelen i bordo. Zbog cene od 300 do 500 dinara, najveću primenu ima u salatama i u dekoraciji jela.

Matijas je hibridna sorta koja daje čvrste plodove, težine od 200 do 250 grama.

Big beef F1 rani je hibridna sorta. Lako se prilagođava klimi, daje velike plodove težine do 330 grama i otporan je na razne bolesti.

Hibridna bujna sorta koja može dati po biljci do sedam kilograma prinosa. Plodovi su do 230 grama, čvrsti i mesnati, pogodni za duže čuvanje.