Usvojeni Evropski standardi izveštavanja o održivosti: Korak unazad ili prekretnica za 50.000 kompanija?

(Foto: Freepik / ijeab)

Mada su najavljeni kao prekretnica u korporativnom ekološkom i fiskalnom planiranju, novi standardi su za mnoge korak unazad. Umesto da standardi pojednostave ESG izveštavanje, zapravo su ga dodatno zakomplikovali i učinili podložnim raznovrsnim tumačenjima, upozoravaju kritičari.

Namera uvođenja ESRS izveštavanja bila je da standardizuje način na koje kompanije izveštavaju o održivosti i da omogući investitorima, građanima i potrošačima da vide na koji način poslovanje kompanija utiče na životnu sredinu i društvo.

Međutim, izveštavanje o određenim pitanjima, pa i onim u vezi sa klimom, biće dobrovoljno umesto obavezno, što znači da će kompanija sama donositi procenu da li određeni indikator utiče na njeno poslovanje pre nego što saopšti određene podatke.

Evropski forum za održivo finansiranje (Eurosif) upozorio je da ova sloboda ostavlja kompanijama prostor da potpuno izostave određene aspekte iz svog izveštaja.

- Žao nam je što zahtevi investitora da se ključni ESG (ekološki, društveni i upravljački) pokazatelji zadrže kao obavezni nisu uslišeni. Investitorima su potrebna specifična korporativna izveštavanja kako bi usmerili kapital u skladu s EU zakonodavstvom o klimatskim promenama i ciljevima Zelenog sporazuma, kao i da bi pripremili svoja sopstvena izveštavanja vezana za održivost – istakla je Aleksandra Palinska, izvršna direktorka Eurosifa.

Evropska komisija je u pokušaju da ublaži zabrinutost investitora istakla da informacije moraju biti otkrivene ako su značajne i da sam proces procene značajnosti podleže eksternom osiguranju.

- Ako kompanija zaključi da klimatske promene nisu značajna tema i stoga ne izveštava u skladu sa tim standardom, mora pružiti detaljno objašnjenje zaključaka svog postupka procene značajnosti u vezi sa klimatskim promenama. Ovaj zahtev odražava činjenicu da klimatske promene imaju sveobuhvatne i sistematske posledice na celokupnu ekonomiju – saopštila je Evropska komisija.

Mejrid Mekginis, evropska komesarka za finansijske usluge, finansijsku stabilnost i kapitalne tržišta, opisala je nove standarde kao ambiciozan i važan alat koji podržava širi cilj EU o održivom finansiranju.

- Oni postižu pravi balans između smanjenja opterećenja za kompanije koje izveštavaju, omogućavajući im da pokažu napore koje ulažu u ostvarivanju ciljeva Zelenog sporazuma i da imaju pristup održivom finansiranju - rekla je komesarka.

Određena izveštavanja biće postupno uvođena

Mirjam Volfrum, direktorka za politički angažman za Evropu u CDP-u, naglasila je da dugo očekivano usvajanje ESRS označava početak "nove ere ekološke odgovornosti" za poslovanje i finansijsko planiranje.

- Sada kada je oko 50.000 kompanija obavezno da izveštava o održivosti, ovi standardi su ključni korak ka uspostavljanju visokokvalitetnog izveštavanja o životnoj sredini kao norme u poslovanju - rekla je ona.

Međutim, dodala je da su tokom usvajanja napravljeni kompromisi kako bi se osiguralo uspešno usvajanje, što znači da će sva izveštavanja, uključujući ona koja se odnose na klimu, biti predmet procene samih kompanija. Takođe, određena izveštavanja, uključujući emisije opsega 3 i sva izveštavanja o biodiverzitetu, biće postupno uvođena.

- Razumevanje zašto kompanije ne obraćaju pažnju na određene teme biće od suštinskog značaja kako bi se osigurala uporediva i značajna informacija za investitore, revizore i regulatorna tela – rekla je ona.

Usvojeni novi standard dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je skoro 100 menadžera imovinom, banaka, fondova i drugih finansijskih institucija pozvalo Evropsku komisiju da izmeni svoja pravila o izveštavanju o ekologiji, društvenoj odgovornosti i upravljanju (ESG), upozoravajući da nisu dovoljno snažna u svetlu rastućih ekoloških rizika.

ESRS standardi prvo obavezuju sva preduzeća registrovana na berzi sa preko 500 zaposlenih. Oni će morati 2025. godine da dostave izveštaje za 2024. godinu. Od 2025. godine, obaveza stupa na snagu za ostala velika preduzeća, a od 2028. godine za mala i srednja preduzeća.

M. D.