Šta piše u studiji o ekonomskim efektima Exita, Beer festa, Guče i Nišvila?

Grupacija organizatora događaja zatražila je od republičke Vlade nacionalni status za najveće muzičke festivale, kao i formiranje Festivalskog centra Srbije, preko kojeg bi se ovakve manifestacije finansirale i unapređivale, a sve u cilju razvoja kulturnog turizma.

Grupacija je predložila i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25% stranim bendovima, a koji plaćaju organizatori njihovih gostovanja u Srbiji. U najbližem komšiluku, Mađarskoj ili Rumuniji, recimo, takav porez ne postoji, zbog čega velika muzička imena češće "završavaju" tamo nego u Srbiji.

Ivan Blagojević, predsednik Grupacije i direktor Nišvila, kaže da su četiri najveća muzička festivala - Exit, Beer fest, Guča i Nišvil, dostavili nedavno srpskoj Privrednoj komori studiju o njihovim ekonomskim efektima, koja treba da bude prosleđena Vladi.

Izrada studije dogovorena je na prethodnom sastanku čelnika festivala sa Vladinim zvaničnicima, kako bi poslužila kao osnov za odlučivanje.

On očekuje da Vlada odgovori na njihove zahteve u septembru ili oktobru, pošto se već tada planira budžet za narednu godinu.

Prema podacima u studiji, samo ova četiri festivala godišnje u proseku imaju oko milion posetilaca i generišu više od 14 milijardi dinara prihoda.

Posetioci Nišvila, Guče, Beer festa i Exita čine skoro 40% ukupnog broja registrovanih domaćih i stranih turista u Srbiji, kojih je godišnje oko 2,6 miliona. Od ukupnog broja festivalskih gostiju njih 283.000 je iz inostranstva, što je 28 odsto stranih turista koji u toku godine posete našu zemlju.

Studija je pokazala da ova četiri festivala direktno daju u budžet Srbije oko 1,8 milijardi dinara, zatim 11,1 milijardi generisanog prometa kroz direktnu promociju Srbije kao destinacije, a bez dodatnog troška za budžet, pa 1,32 milijardu dinara vrednosti promovisanja nacionalnog turizma preko stranih posetilaca, koje Srbija nije organizovano dovela i tako "napravila trošak".

U prihode koje generišu ovi festivali spada i 620 miliona dinara na ime angažovanja oko hiljadu podizvođača koji učesvuju u festivalskoj pripremi i realizaciji. Oni izdvajaju i oko 209 miliona dinara za zarade angažovanih radnika, od kojih je oko 80 zaposleno "za stalno" a 3.300 privremeno, što generiše oko 81 milion dinara poreza i doprinosa.

- I ovakve cifre iz studije sugerišu da su muzički festivali najveći segment kreativne industrije. Uprkos tome, kao i činjenici da su muzički festivali daleko skuplji od filmskih, pa činjenici da su, recimo, prošle godine inkasirali u budžet Srbije više od tri milijarde dinara, što je približan doprinos punjenju budžeta od snimljenih filmova, filmska industrija je neuporedivo bolje podržana od strane države. Filmski centar Srbije je prošle godine dobio iz budžeta 1,85 milijardi dinara, kao i povraćaj 25 odsto sredstava koje strani producenti potroše u Srbiji na snimanje filmova. Muzički festivali nemaju ni približna sredstva, a ni sličan benefit, već su kažnjeni plaćanjem poreza na dobit za strane bendove. Zato je logičan zahtev da budući Festivalski centar u projekciji državnog budžeta za narednu godinu bude sagledan sa približnim sredstvima koja se izdvajaju za Filmski centar Srbije - kaže Blagojević.

On precizira da bi Festivalski centar Srbije dobijena budžetska sredstva raspodeljivao muzičkim festivalima, kao što to već radi Filmski centar Srbije sa novcem koji dobija filmska industrija. Centar bi između ostalog trebalo da uradi kategorizaciju muzičkih festivala, prevashodno prema njihovom doprinosu u punjenju državnog budžeta, te usmerava njihov razvoj na način da u što većoj meri doprinesu turizmu i ekonomiji zemlje.

Prema njegovim rečima, Srbija ima stotinak muzičkih festivala. Među njima je 20-tak značajnijih, odnosno onih koji imaju poznate učesnike i solidniji kvalitet, a privlače veći broj posetilaca i turista, i inkasiraju u budžet relevantna sredstva.

U studiji je navedeno da se muzički festivali finansiraju kroz prodaju ulaznica, njihov udeo u ugostiteljskim uslugama pruženim posetiocima, sponzorstva ili budžetska izdvajanja, koja su najmanja stavka. Budžetska podrška je pritom neizvesna i promenljiva, u dobroj meri zavisi od socio- ekonomskih faktora i može da kasni.

Kada bi za ova četiri festivala bio predviđen dodatni budžet od 300 miliona dinara- što je cifra koja je uzeta kao primer-broj posetilaca bi porastao za 280.000 (20%), a oni bi ostvarili dodatnu potrošnju od skoro 5,2 milijarde dinara.

Na ovakav dobitak trebalo bi dodati i korist za budžet u iznosu od 925,5 miliona dinara po osnovu rasta PDV-a od potrošnje posetilaca, prodatih ulaznica i troškova dobavljača i rasta poreza i doprinosa zbog dodatnog broja zaposlenih.