Veštačka inteligencija ulazi i u pčelarstvo

Pčelarstvo je važna grana poljoprivrede koja pruža ne samo ukusan med, već i vitalnu uslugu oprašivanja biljaka. Međutim, pčelarska industrija suočava se s brojnim izazovima, uključujući smanjenje broja zajednica i izloženost pčela pesticidima i klimatskim promenama.

U ovom kontekstu, veštačka inteligencija (AI) koja se sve više uvodi u sve grane poljoprivredne proizvodnje nudi brojne mogućnosti primene inovativnih rešenja za očuvanje pčelinje populacije i unapređenje pčelarske prakse. Kako najveći pčelari u svetu i Evropi mogu imati nekoliko hiljada pa čak i nekoliko desetaka hiljada košnica, primena AI kod njih bi itekako olakšala planirane radove.

Dok se kao godišnji gubitak od 5% do 10% smatra prihvatljivim, procenjuje se da otprilike 30 - 40% pčela u svetu svake godine umire od posledica neke od bolesti, pesticida i klimatskih promena, ali delom i zbog činjenice da pčelari ne prepoznaju na vreme znakove na osnovu kojih bi neka uginuća svojom pravovremenom intervencijom mogli da spreče.

U svetu se sve više raspravlja o veštačkoj inteligenciji i mnogo je pristalica, no kao i u svemu drugom ima isto toliko i onih koji smatraju da je to štetno i nepotrebno. Iako se pčelarska proizvodnja od svih poljoprivrednih najsporije razvija u nekim inovacijama, ni ono nije isključeno od upotreba sve modernijih tehnoloških dostignuća i robotike.

Pčelari ih širom sveta koriste kako bi sebi olakšali rad, smanjili troškove, poboljšali stanje na pčelinjacima, očuvali pčelinje zajednice te povećali svoju proizvodnju i naravno smanjili smrtnost.

Tako dok smo donedavno smatrali kako su SMS vage na pčelinjacima "vrh", danas nam razvoj i sve niže cene raznih senzora omogućuju da brojimo pčele koje izlaze i ulaze u košnicu, da uoče nalazi li se na njima grinja varoa, da li u košnici adekvatna temperatura, počela ili ne paša određene vrste bilja, ima li meda za vrcanje, da li je zajednica spremna za rojenje i slično.

S korišćenjem veštačke inteligencije, digitalizovane precizne robotike softverski povezane i spojene s AI moguće je omogućiti da ista pazi na stanje u košnici 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Da nas obaveštava o svim bitnim promenama jer tzv. "kompjuterski vid" omogućava pčelaru da prepoznaje na vreme kada je košnica na stepenu varoznosti da je potreban tretman, događaju li se unutar nje nelogične za pčele pogubne nepravilnosti u temperaturi pa sistem može na vreme da upozori pčelara ili čak i sam reaguje poput, na primer, omogućavanja boljeg provetravanja ili zatvaranja ventilacije.

Samo bi korišćenje veštačke inteligencije, osim smanjenja smrtnosti, uz ispravno korišćenje moglo povećati proizvodnju, ali i efikasnost prilikom oprašivanja ciljanih zasada.

Danas više ne morate kao nekad jednako ovladavati svim veštinama da biste nešto primenili ili promenili na pčelinjaku. Pametno korišćenje novih tehnologija može olakšati rad.

Kako nam već danas može pomoći veštačka inteligencija u pčelarstvu?

Praćenje zdravlja pčela: Veštačka inteligencija omogućuje pčelarima praćenje zdravlja pčela na osnovu vrlo brze i precizne analize velike ciljane količine podataka. Pomoću senzora i mikro kamera postavljenih u košnicama, analizira ponašanje pčela, nivo buke, vibracije, temperaturu i vlažnost. Ovi podaci pružaju pčelarima, bez da fizički budu prisutni na pčelinjaku, detaljan uvid u stanje pčelinjih zajednica i omogućuju rano otkrivanje mogućih problema, kao što su bolesti ili oslabljenost pčela.

Automatizacija pčelarskih operacija: Omogućuje automatizaciju određenih operacija kako bi se olakšao rad pčelara. Danas sutra bi prilagođene robotske ruke vođene veštačkom inteligencijom mogle čak i obavljati neke zadatke poput vađenja okvira sa medom, prihrane ili tretiranja protiv varoe.

Praćenje proizvodnje meda: Pomoću veštačke inteligencije, pčelari mogu precizno da prate prinos meda iz svake košnice dok sami ugrađeni senzori istovremeno u realnom vremenu mogu da mere količinu prikupljenog te vlagu u medu. Sama AI sve to precizno i vrlo brzo analizira kako bi pravovremeno pružila informacije o proizvodnji. To bi im sve danas sutra pomoglo da svoje vreme pravilno rasporede i bolje odrade ostale nužne poslove na pčelinjaku.

Predviđanje klimatskih uslova: Svedoci smo sve bržih i češćih vremenskih nepogoda uzrokovanih klimatskim nepogodama. Sama veštačka inteligencija može da analizira dostupne meteorološke podatke i predviđa klimatske uslove koji mogu da utiču na pčelinje zajednice. Pomoću njih, pčelari mogu pravovremeno da preduzmu preventivne mere kako bi zaštitili pčele od nepovoljnih uslova, kao što su iznenadne promene temperature ili ekstremne vremenske nepogode.

Obrazovanje pčelara: Takođe se koristi i u obrazovanju pa tako i samih pčelara. Razvijaju se edukativni programi i aplikacije zasnovane na AI, koje pružaju informacije o najnovijim tehnikama, bolestima pčela i najboljoj praksi u pčelarstvu.

Iako veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi neke aspekte pčelarstva, trenutno nije moguća njena potpuna zamena pčelara. Oni igraju ključnu ulogu u upravljanju pčelinjim zajednicama i brizi o pčelama. Ona može da pruži alate i informacije kako bi pčelari postali efikasniji, ali njihova stručnost i pažnja ostaju nezamenjive u održavanju zdravih i produktivnih zajednica.