Organska proizvodnja u Srbiji - Slaba potražnja na domaćem tržištu, izvoz kao "slamka spasa"

Žitarice bez dodatne hemije, visok standard i najbolja ekološka praksa jesu osnovni principi organske proizvodnje, ali uprkos tome što ovo deluje zdravo, potražnja organskih proizvoda u Srbiji ostaje mala, te tržište organske hrane u našoj zemlji gotovo da ne postoji. Zbog ovoga, izvoz za domaće proizvođače nije prednost, već jedini način opstanka.

Direktor firme Global Seed Jovica Kosanović za Euronews Srbija kaže da se našim proizvođačima ova vrsta proizvodnje ne isplati, a smatra da je za trenutnu situaciju najveći krivac tržište, odnosno slaba potražnja, zbog koje su i osuđeni na uvek rizično strano tržište.

- Glavno tržište je Zapadna Evropa, pre svega Nemačka, Italija, a delimično i Švajcarska. Tu nailazimo na probleme koji prate srpsko tržište. Pre svega nismo deo EU, pa smo izmešteni sa glavnih tržišta. Troškovi su uvek znatno veći, a stavljaju nas i na poslednje mesto u njihovim lancima snabdevanja i obezbeđenja sirovina - rekao je Kosanović.

Takođe, Kosanović kao primer navodi prodajnu cenu organske pšenice koja je između 25 i 26 dinara, dok cena kovencionalne pšenice iznosi 22 dinara.

- Kada posmatramo ovaj primer, cena je izjednačena, a zapadno tržište nas je nateralo da tu cenu i prihvatimo. Ukoliko to ne uradimo, oni imaju druge izvore snabdevanja i mi smo onda ostavljeni da radimo šta želimo - kaže Kosanović.

Iako država pomaže domaćem proizvođaču subvencijama po hektaru koje su 63.000 dinara, ovo ipak ne znači mnogo velikim proizvođačima. Primera radi, Kosanovićeva firma obrađuje preko 1.600, dok država potpomaže maksimalno 20 hektara.

- Veći proizvođači kao što smo mi naspram proizvodnje ipak ostvaruju malo subvencija. To je svega nekih 1.000.000 dinara na 1.600 hektara, a kada se sve to podeli, mi subvenciju kao i da nemamo - rekao je Kosanović.

Sa druge strane, iako malim proizvođačima subvencija znači mnogo, oni se i dalje suočavaju sa lošim tržištem, dok im se izvoz ne isplati zbog male proizvodnje.

Uprkos surovosti tržišta, podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da iz godine u godinu u Srbiji raste broj onih koji se opredeljuju za organsku proizvodnju, a savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović za Euronews Srbija kaže da zabeležen porast govori u prilog tome da se organska proizvodnja isplati.

- Međutim, priča nije tako laka kao što izgleda. Kada govorimo o primeru velikog proizvođača, činjenica je da, ako govorimo o subvencijama, postoje stvari koje treba da se poprave i koje bi verovatno trebalo malo više njima da idu u prilog - rekao je Jovanović.

Dodaje da organska proizvodnja proizvođačima donosi veće cene, ali i mnogo više manuelnog rada i truda, kao i niže prinose u mnogim kulturama.

- Treba vrlo pažljivo staviti na papir čitavu priču kad ulazite u organsku proizvodnju i zapitati se da li ste spremni za to. Može da se isplati, mogu ljudi jako pristojno i fino da žive od toga, međutim, pitanje je gde im je to tržište i kako dolaze do njega - kaže Jovanović.

Komentarišući zašto kupci u Srbiji nisu dovoljno zainteresovani za organske proizvode, Jovanović ocenjuje da je to zato što nemamo više novca.

- Cena organskih proizvoda je ključna stvar, ali pričalo se tu i o poverenju o tome da li je to zaista organsko, uvek ima tih aspekata zbog čega radimo na tome da se svest kod potrošača poveća, kako bi zapravo znali šta znači kada je neki proizvod organski - ističe Jovanović.

Takođe, objašnjava da organski proizvod ne znači da on nije prskan, nego da je proizveden prema Zakonu o organskoj proizvodnji i navodi da proizvodi koji se zvanično deklarišu kao organski moraju imati znak koji je propisan na nivou države.

- Cena jeste velika prepreka, međutim edukovani potrošač zna da taj proizvod više vredi, kao i da poseduje kvalitete koji nemaju veze sa cenom i da manja količina tih proizvoda može da donese veće dobrobiti - rekao je Jovanović.

Na pitanje šta država može da uradi kako bi podstakla proizvođača da se bavi organskom proizvodnjom, Jovanović odgovara da PKS vrši pritisak na državu i nadležna ministarstva, kao i da prati potrebe kompanija kako bi se propisi promenili tako da im izađu u susret.

- Kada je reč o malim proizvođačima oni bi zaista trebalo da budu zadovoljni, naročito proizvođači određenog voća i povrća, kada je reč o površinama. Što se tiče većih potrošača uvek očekujemo više podrške za one sisteme koji vuku lance vrednosti. Poenta je da veliki proizvođači malima prenesu standarde, da ih izvezu i iznesu na tržište tamo gde oni sami nemaju znanja, veština i kapaciteta da to urade - kaže Jovanović.

Dodaje kako manji proizvođači treba da se fokusiraju na proizvodnju i da odaberu da li će raditi za veći sistem ili sami tražiti kupca u nekim skromnijim kapacitetima, na primer onlajn.

- Svakako im je potrebna obuka i potrebno je raditi na njihovom obrazovanju - ističe Jovanović.

Na pitanje da li država odgovara na zahteve PKS-a, Jovanović odgovara da su nadležna ministarstva povećavala sredstva koja su namenjena organskoj proizvodnji.

- Ministarstvo poljoprivrede sa kojim dobro sarađujemo je tu imalo pravilne i adekvatne odgovore. Mi pratimo i evropsku regulativu koja se sve više okreće tome da se stvaraju održivi, kratki lanci vrednosti - rekao je Jovanović.

Objašnjava da ova regulativa podrazumeva stimulisanje toga da proizvođači, na primer iz jednog kraja, kroz novi model koji se u Evropi zove biodiskriti, snabdevaju hotele i prodavnice u regionu i da gradovi imaju neometano snabdevanje sa površina koje su na otprilike 100 kilometara oko tog mesta.

- Mi smo uključeni u ove trendove, ali smo prosto zemlja koja je manja, koja je manje ekonomski razvijena i koja u skladu sa svojim kapacitetima prati tržište koje mi osluškujemo i radimo na tome da bude sve više ljudi koji će se priključiti organskom pokretu - kaže Jovanović.