NavMenu

Brži rast zarada u privatnom nego u javnom sektoru

Izvor: Politika Četvrtak, 17.08.2023. 10:46
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Shutterstock/Janusz Pienkowski)Ilustracija
Od 1. septembra plate prosvetnim radnicima, medicinskim sestrama i tehničarima u zdravstvu i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite biće povećane za 5,5%. Reč je o oko 205.000 građana Srbije, a od početka naredne godine uvećanje plata sleduje ne samo njima, već i ostalim zaposlenima u javnom sektoru, za oko deset odsto. Kada se to tako najavi, stiče se utisak da rast zarada ide u korak sa cenama i da plate u Srbiji zaista vrede. To je nedavno konstatovao i Siniša Mali, ministar finansija. Naglasio je da nisu tačne tvrdnje da je realna zarada obezvređena. Jer, kako je objasnio, kada se posmatra prosečna plata iz maja ove godine, i kada se uporedi sa majskom 2022, onda je ovogodišnja plata veća, a realni dohodak je sačuvan.

Ekonomisti nisu sasvim saglasni sa ovom konstatacijom, jer inflacija to i demantuje. Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je zarada u Srbiji obezvređena, za šta je dovoljno podsetiti na podatak da je inflacija donedavno bila blizu 14%.

– Mi nismo ni počeli ozbiljnije da smanjujemo inflaciju. Ne možemo da sustignemo taj rast, jer se ona događa svakodnevno, a plate se isplaćuju jednom mesečno. Onda zaista može i mora da se kaže da su zarade obezvređene – navodi on. Dodaje da u proseku kupovna moć, i penzionera i zaposlenih, u Srbiji opada.

– To znači da sporije rastu prihodi svih zaposlenih nego što se kreće inflacija – napominje Kovačević.

Da je među političarima ovih dana primetan nalet entuzijazma, primećuje i Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, jer je u ovom trenutku zaključno sa majem ove godine prvi put na nivou cele ekonomije zabeležen i međugodišnji realni rast prosečne zarade. On ipak ponavlja da je inflacija, koja je visoka i koja je posledica lomova u svetu, doprinela upravo realnom obezvređivanju plata.

– Zarade su nominalno znatno porasle, ali izgubile su u prvoj polovini godine na vrednosti. Kako se cene budu vraćale, najpre, u jednocifrenu zonu, a to očekujemo već u jesenjim mesecima, odnosno pre Nove godine, može se očekivati i da ćemo ući u pozitivnu zonu realnog rasta plata. Ali, u ovom trenutku to se ne može reći, posebno ne u određenim segmentima privrede – kaže Nikolić. Dodaje da ako se ekonomija posmatra kao celina, brži je rast zarada u privatnom sektoru, nego u javnom.

– To je jako dobro. Jer, masa plata je tu snažnije porasla, zato što je veća zaposlenost, što je opet veoma dobro i održivo. Ali, međugodišnje posmatrano, zarade u javnom sektoru su u poslednjim mesecima niže. Inflacija je bila u julu 12,5% i vrlo je moguće da će u poslednjem tromesečju ove godine biti niža. Zaključno sa majem ove godine prvi put na nivou cele ekonomije zabeležen je i međugodišnji realni rast prosečne zarade – otkriva Nikolić.

Dodaje da se to duguje isključivo zaposlenima u privatnom sektoru, a oni u javnom i dalje imaju znatan realni pad međugodišnje prosečne plate. To će se verovatno isto ispraviti, u drugom delu godine kako se inflacija bude smanjivala – zaključuje sagovornik Politike.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.