Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kako će se "tragovi kočenja" inflacije odraziti na novčanike građana? - Usporavanje rasta nije isto što i pad cena
Komentari
Ilustracija (Foto: Robert Petrovic/shutterstock.com)
Kada se posmatra statistički, prethodnog meseca je hrana pojeftinila za 1,4%, a odeća i obuća za 0,2%. Sa druge strane, ono što spada u rekreaciju i kulturu poskupelo je za 3,4%, a alkohol i duvan su 1,7% skuplji.
Ipak, kretanje inflacije najbolje se vidi kada se uporede cene hrane u prethodnom periodu. Od 2021. do 2023. godine, mleko je poskupelo za oko 60 dinara, jaja za osam, a meso u rasponu od 60 do 440 dinara. Zavod sa statistiku izračunao je i da je u poslednje dve godine najviše poskupelo povrće - za 69,7%.
Prema izveštaju o inflaciji za avgust koji je Narodna banka nedavno objavila, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024. godine, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju. Navedeno je da je usporavanje inflacije u najvećoj meri rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije koja se u junu spustila na 9,9%. Inače, bazna inflacija predstavlja indeks potrošačkih cena kad se isključe hrana, energija, alkohol i cigarete.
Centralna banka je u izveštaju procenila i da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajno porasle.
Međutim, građane više od statistike zanima kako će se svi ovi podaci uticati na njihovu realnu potrošnju i kako će se odraziti na odliv novca iz njihovih novčanika?
"Za opšti pad cena potrebna deflacija"
Inflacija predstavlja opšti porast cena i zbog toga se posmatraju podaci u poslednjih godinu dana. Bojan Stanić iz Provredne komore Srbije kaže da je za opšti pad cena potrebna deflacija, za koju smatra da je ipak nerealna.
- Suština je da dođe do daljeg usporavanja rasta cena, što se dešava padom stope inflacije, a krajem godine se očekuje da bude između 8% i 9%. Kada se gleda prosečna inflacija na nivou godine, ove će biti oko 13%, ali se sledeće godine očekuje oko 5% - kaže Stanić za Euronews Srbija.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi dalje usporiti rast cena, a sa druge strane dozvoliti platama da više rastu. Ističe da se pad cena određenih artikala ne može očekivati, već samo to usporavanje rasta cena.
Da je situacija sa inflacijom kompleksna, ističe i Aleksa Dokić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- U pitanju je inflacija koja je prosek za godinu dana, dakle prosečna korpa jednog domaćinstva je za toliko skuplja nego u julu prošle godine. Osam odsto je najavljeno za kraj godine, a kako će to da se odrazi domaćinstva? Zavisi od velikog broja faktora, od kojih je jedan i međunarodno tržište - ističe Dokić.
On podseća i da je najavljeno poskupljenje energenata, što će se odraziti na kućne budžete, jer će onda raspoloživi dohodak za nabavku drugih potrepština, posledično, biti manji.
- U kojoj meri možemo očekivati deflaciju u godinama ili mesecima koji predstoje, teško je reći. Mnogo je češći rast cena nego njihovo smanjenje ili stagnacija. Ako realizujemo jednocifrene stope inflacije, videćemo stagnaciju ili pad cena, ali to ne može niko sa sigurnošću reći - kaže Dokić.
Kako podeliti teret inflacije?
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je u prethodnom periodu u nekoliko navrata skrenula pažnju i na pitanje trgovinskih marži. Ona je predstavljajući pomenuti izveštaj o inflaciji navela da se uočava prostor da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine. To bi kako je rekla, trebalo da se odrazi i na ubrzanje dezinflacije, a navela je i da su trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno veće u 2022. godinu u odnosu na 2019. za 36,6%.
Teret inflacije koji generalno pad na stanovništvo bi trebalo podeliti između privrede i država, smatra Bojan Stanić, i napominje da na određene artikle marže mogu da se smanje kao stvar pregovora, ali ističe da se ne može govoriti o opštem padu marži, jer su, kako dodaje, i trgovcima povećani troškovi.
- Ako bi teret previše pao na trgovce, odrazio bi se na veću tražnju za uvozom, što bi bilo negativno po domaće proizvođače - ističe Stanić.
- Treba voditi računa da se zbog kratkoročnog efekta ne naprave dugoročni problemi. PKS je uključena u komunikaciju između privatnog sektora i države, i gledaćemo da teret ne padne previše na jednu stranu - naveo je.
Dokić ističe da maržu definiše tržište, a da je Srbija tržišna ekonomija u kojoj se finalna cena određuje ponudom i tražnjom.
- Tržište bi kaznilo svakog trgovca na malo koji iskače iz neke sredine, i cena koju mi plaćamo na kraju, odraz je onoga što se dešava kroz celokupan lanac snabdevanja - rekao je on.
Dodaje da je, zapravo, jedna od najtežih stvari na tržištu naći način kako da svi budu manje-više srećni, jer to zavisi od sektora i kategorije proizvoda, pa je tako svaki lanac snabdevanja priča za sebe.
- Svaki član u tom lancu pokušava da negativne efekte prebaci na onog drugog - proizvođač na trgovca, ovaj na njega ili finalnog kupca, a mi gledamo da platimo što manje, naravno. Ipak, tržište je ono koje će otprilike da dovede u balans sve ove tri sile - kaže Dokić.
Zašto inflacija u Srbiji pada sporije nego u evrozoni?
Bez obzira na to što se prognozira pad inflacije, on je u Srbiji sporiji nego u evrozoni, ali Stanić kaže da se za to ne može kriviti, kao što se nekad pominje, samo "pohlepa privrednika", već i niz drugih faktora.
- Tu je porast cene struje, imali smo i zamrzavanje cena prošle godine, pa je došlo do rasta kada su odmrznute. Ima tu više faktora, i jako je bitno da i dalje, iako postoje apresijacijski pritisci, odnosno priliv deviza na zemlju što utiče na potencijal za jačanje dinara, NBS interveniše na tržištu da bi održavala devizne rezerve - kaže Stanić.
On ističe da bi jačanje vrednosti dinara dodatno ojačalo usporavanje inflacije, ali se to ne dozvoljava jer se time imaju u vidu interesi države.
- Ne znaju, niti mi sami znamo, koliko će kriza trajati, pa su jake rezerve i nenarušavanje izvoza argumenti koje NBS ističe, i koji su razumljivi da ne dođe do većih oscilacija - ističe Stanić.
Prema njegovom mišljenju, veći problem za stanovništvo i privredu predstoji, a u pitanju je rast kamatnih stopa što smanjuje investicioni potencijal kod firmi, a istovremeno kod stanovništva povećava troškove otplate kredita, pa je manje prostora za potrošnju.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd
Republički zavod za statistiku
Privredna komora Srbije
Ekonomski fakultet Beograd
Tagovi:
Bojan Stanić
Aleksa Dokić
Jorgovanka Tabaković
inflacija
bazna inflacija
cena hrane
deflacija
marže
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.