Rekordna inflacija pojela plate Evropljana - Realne zarade opale u većini zemalja, gde su zaposleni najviše pogođeni

Realne plate opale su u većini evropskih zemalja nakon što je rekordno visoka inflacija narušila veći deo nominalnog rasta plata. Euronews na engleskom jeziku je istraživao koje zemlje su najviše pogođene?

Prošle godine, stope inflacije su potresle EU, dostižući nivoe koji nisu viđeni ranije u prethodne četiri decenije. Između 1997. i kraja 2021. godine, u EU je najviša godišnja inflacija iznosila samo 4,4%, koliko je zabeleženo u julu 2008. U oktobru 2022, inflacija je dostigla 11,5%. Nakon ovog vrhunca, počela je da pada, ali je i dalje bila 6,4% u junu ove godine.

Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), krizu izazvanu koronavirusom pratio je značajan skok cena, prenosi Euronews.

Cene su počele da rastu 2021. godine zbog brzog oporavka od pandemije i "uskih grla" u lancu snabdevanja. Zatim, tokom 2022. godine, uticaj ruskog rata protiv Ukrajine na cene energije ponovo je gurnuo inflaciju naviše.

Domaćinstva pokušavaju da se izbore sa nastalom krizom troškova života. Skoro sve zemlje članice EU povećale su zaradu po satnici u poslednjih godinu dana, ali je to povećanje bilo nominalno, odnosno inflacija nije uzeta u obzir.

Do prvog kvartala 2023. godine (Q1 2023), realne satnice su se smanjile u 22 od 24 zemlje u Evropi tokom prošle godine, što znači da su nominalna povećanja bila manja od inflacije, i to je dovelo do pada realnih zarada.

Realna satnica porasla je samo u Belgiji (2,9%) i Holandiji (0,4%), između prvih kvartala 2022. i 2023. godine, a pad realnih plata varirao je od 0,8% u Luksemburgu do 15,6% u Mađarskoj u ovom periodu.

Pad je bio značajan u nekoliko zemalja EU, pošto su se realne plate po satu smkanjile više od 5%. Nakon Mađarske slede Letonija (-13,4%), Češka (-10,4%) i Švedska (-8,4%).

Realne plate smanjene u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj

Realne plate po satu su takođe pale u Francuskoj (1,8%), Velikoj Britaniji (2,9%) i Nemačkoj (3,3%).

Nominalne plate po satu porasle su u sve 24 zemlje na listi, po stopama koje variraju od 0,6% u Finskoj do 13,6% u Litvaniji.

Međugodišnji rast nominalnih zarada po satu bio je 9,8% u Mađarskoj, 6,1% u Velikoj Britaniji i 4,2% u Francuskoj.

Međutim, sva ova povećanja nisu bila dovoljna, osim u Belgiji i Holandiji, jer je stopa inflacije i dalje bila veća od nominalnog rasta zarada.

Godišnja stopa inflacije između prvih kvartala 2022. i 2023. godine varirala je od 3,2% u Švajcarskoj do 25,4% u Mađarskoj. U celoj EU, u ovom periodu je inflacija bila 9,4%.

Indeks potrošačkih cena je takođe porastao za 9% u Velikoj Britaniji, 8,2 u Nemačkoj i 6% u Francuskoj tokom ovog perioda.

Realne plate su trenutno ispod nivoa na kom su bile pre pandemije u većini zemalja, uprkos nedavnom rastu nominalnih plata. Podaci OECD pokazuju da su realne satnice između poslednjih kvartala 2019. i 2022. godine smanjene u većini zemalja u Evropi.

Kumulativna promena realnih zarada po satu tokom ove tri godine kretala se od -9,6% u Estoniji do 7,1% u Litvaniji. Realne plate su u ovom periodu pale u 18 od 25 zemalja.

Realne plate po satu porasle su za 1,9% u Velikoj Britaniji, a zatim u Francuskoj (1,5%). U Nemačkoj su opale za 3,2%.

Dok realne plate generalno padaju, radnici u industrijama sa niskim platama često su prolazili relativno bolje, navodi se u izveštaju OECD.

Promena između prvih kvartala 2022. i 2023. godine pokazala je da su realne plate bile bolje u industrijama sa niskim platama, nego u visokoplaćenim industrijama u 13 od 23 zemlje sa dostupnim podacima. Takođe, kada su u pitanju industrije sa srednjim platama, u 14 zemalja su prošle bolje kada se gleda ukupna slika.

Međutim, ovo ne bi trebalo posmatrati kao neki preterano važan obrazac, jer su promene u visoko plaćenim industrijama bolje od onih u oblastima sa niskim platama u zemljama kao što su Italija, Portugal, Velika Britanija.

Industrije su, inače, podeljene u tri široke grupe na sledeći način: industrije sa niskim platama - usluge smeštaja i ishrane, administrativne i pomoćne usluge, umetnost, zabava i rekreacija, trgovina na veliko i malo, zatim industrije sa srednjim platama - transport i skladištenje, proizvodnja, ostale usluge, poslovi sa nekretninama, građevinarstvo, kao i visoko plaćene industrije - zdravstvo i socijalni rad, obrazovanje, profesionalne aktivnosti, informacije i komunikacije, finansije i osiguranje.

U Srbiji je inflacija trenutno 12,5%. U julu je izostao mesečni rast cena, prvi put od septembra 2020 od kada je rast bio konstantan.

Prema podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa obračunata) u prvom kvartalu ove godine iznosila je 83.208 dinara. Prosečna plata je nominalno viša za 15,5%, dok je realno niža za 0,4%, u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine realno viša za 1,5%.

Republički zavod za statistiku je krajem jula saopštio da je prosečna majska neto zarada u Srbiji iznosila 86.220 dinara. Bruto i neto zarade u periodu januar-maj su u odnosu na isti period prošle godine, nominalno veće za 15,5%, a realno manje za 0,1%. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za maj su nominalno veće za 16,2%, a realno za 1,2%.

Medijalna neto zarada za maj je iznosila 66.244 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.