Žetva uljarica - Suncokret će doneti čist gubitak, soja ne sme da bude jeftinija od 60 dinara

U toku je žetva suncokreta, a za sedam do deset dana, ukoliko se nastave visoke dnevne temperature, za žetvu će stići i soja, i kao i svake godine, cene i prinosi su ono što sve interesuje u ovom poslu.

Prema prvim otkosima, suncokerta će biti malo, jer žeteoci u srednjem Banatu i istočnom Sremu ukazuju da na poljima gde je usev skinut prinosi ne dostižu ni tonu po hektaru. Nevreme, oluja i led uništili su zrno suncokreta pa nema njive gde nije stradalo bar 20%, a na mnogim poljima ta šteta je i daleko veća.

Zemljoradnik Radosav Adamović iz Krčedina kazao je za Dnevnik da u opštinama Stara Pazova i Inđija (istočni Srem) ratari žanju suncokret, a da prinosi i cena variraju.

- Otkupljivači nude akontnu cenu za uljaricu od 30 do 40 dinara, dok suncokreta ima od 800 kilograma do 1,5 tone po hektaru. Sa ovako malim prinosima poljoprivrednici sigurno neće moći pokriti troškove setve, čak ni da konačna cena suncokreta bude znatno viša. Suncokret će nam doneti čist gubitak, jer da bi bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da ga bude 3,5 tona po hektaru, koliki je bio prinos u Sremu lane, a kilogram suncokreta da košta 45,7 dinara - kazao je Adamović.

Lane je, podsetio je Adamović, akontna cena u žetvi bila 60 dinara, a na kraju žetve kilogram suncokreta je koštao 65 dinara i još je država davala pomoć od 7,8 dinara po kilogramu, pa je kilogram suncokreta bio 72,8 dinara:

- Prošlogodišnja cena uljarice bila je solidna, imali smo novca da započenemo novi setvu i neštio smo i zaradili.

I dok ratari, po svoj prilici, žanju gubitak ubirajući rod suncokreta, prvi rezultati žetve soje znaće se naredne sedmice, kada kombajni uđu u polja.

Ratari koji su je sejali kažu da, za sada, uljarica ne izgleda loše, ali da ukoliko narednih dana ne dođe do smene klime i ne padne dobra kiša, rod može da bude znatno umanjen.

- Soja se sada nalazi u fazi nalivanja zrna i kiša joj je preko potrebna. Ukoliko kiše ne bude, postoje izgledi da se ponovi lanjska godina kada su prinosu soje bili mali zbog velike suše, svega po nekoliko stotina kilograma po hektaru - kaže ratar Janko Hrćan iz Kisača.

On ističe da bi zemljoradnici mogli da bankrotiraju, jer su lane imali zaradu od pšenice koja je donekle pokrila gubitak na soji:

- Ove godine žito smo prodavali od 19 do 21 dinar, što je za nas bila izuzetno niska cena i sada, ako još rod soje podbaci, nećemo imati novca ni za oranje, a kamoli za zasnivanje nove setve. Smatram da novi rod soje ne bi trebao da bude jeftiniji od 60 dinara po kilogramu, koliko trenutno košta na berzi.