Na koji način struja proizvedena leti može da se troši zimi

Domaćinstva koja su postavljanjem solarnih panela na svoje kuće ili zgrade hteli da troše samo onu struju koju sami proizvode, osim troška postavljanja ovih sunčanih ploča moraju da vode računa i gde će da skladištiti električnu energiju. Reč je o onim količinama struje koja se proizvede tokom dana kada sunca ima najviše, a domaćini i stanari zgrada su najčešće na poslu pa je i potrošnja minimalna.

Šta se dešava s tom proizvedenom električnom energijom, gde se ona deponuje i da da li može da se iskoristi onda kada je potrošnja veća a struje nema dovoljno?

Željko Marković, stručnjak za energetiku i jedan od bivših direktora u Elektroprivredi Srbije, odgovara da kada je reč o kupcima-proizvođačima struje, oni mogu da ugrađuju baterijska postrojenja za skladištenje električne energije čime višak proizvedene struje čuvaju za kasnije korišćenje. Ali, dodaje, treba imati na umu da izgradnja solarne fotonaponske elektrane sa dodatkom baterijskog skladišta poskupljuje investiciju.

– Stoga, kada govorimo o malim elektranama od nekoliko kilovata, višak proizvedene struje se plasira u mrežu, a snabdevač se dalje brine o tim viškovima. U takvim slučajevima, za kupca-proizvođača, sama električna mreža postaje "virtuelna" baterija, gde deponuje svoje viškove u proizvodnji, da bi ih kasnije, kada mu zatreba, njih koristio, i to bez dodatnih troškova u investiciji. Ovo je naročito velika pogodnost za domaćinstva koja se greju na struju, koja leti mogu da proizvedu električnu energiju, a koristite je zimi. Ovakva pogodnost je data samo kupcima-proizvođačima iz kategorije domaćinstva – navodi Marković.

Kupci-proizvođači koji su na komercijalnom snabdevanju, takođe mogu da plasiraju viškove u mrežu u dogovoru sa svojim snabdevačem, pri čemu njihov snabdevač otkupljuje tu energiju od njih, ali po nešto nižoj ceni u odnosu na onu po kojoj ih snabdeva, jer snabdevač ima određene troškove u vezi sa daljim plasmanom tako otkupljene električne energije.

Marković napominje da se viškovi mogu sačuvati konverzijom te struje u neki drugi vid energije.

– Najčešće se to radi njenom konverzijom u hemijsku (energiju hemijskih veza) ili potencijalnu energiju. U prvom slučaju, struja se čuva tako što se pune baterije, dok se pretvaranje električne u potencijalnu energiju obavlja na taj način što se ta struja utroši na pumpanje vode iz rečnog toka u rezervoar koji se nalazi na visini (veštačko jezero). Potom se, kada je potrebno, ta voda koristi za proizvodnju električne energije njenim ispuštanjem iz tog rezervoara preko turbina koje pogone električne generatore, što je primer rada reverzibilne hidroelektrane (RHE), kakva je recimo RHE Bajina Bašta – zaključuje Marković.