Galetin: Priprema se teren za rusko-turski sporazum o hrani

Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razgovaraće 4. septembra u Sočiju o novom prehrambenom sporazumu. Plan je da se ruska pšenica po povoljnim cenama izveze u Tursku. Da se tamo preradi, a potom izveze u treće zemlje.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je za RTS da je Turskoj u interesu da napravi sporazum sa Rusijom.

- Erdoganova politika je ako tako mogu da se izrazim, iako nisam politički analitičar, veoma meka prema Rusiji. Za razliku od Amerike i Evropske Unije. Tako da Erdogan predstavlja neko prelazno rešenje. Trenutna situacija ide na ruku Turskoj jer žestoko zarađuje na brodskim taksama, ali ne treba zaboraviti da je Turska jedan od najvećih uvoznika pšenice na svetu, zajedno sa Egiptom. Turska ima potrebu za preko 10 miliona tona pšenice. Tako da Turska ima veći interes da profunkcioniše sporazum sa Putinom nego da se oslobodi crnomorska luka - rekao je Galetin.

Cena pšenice će biti bolja, proizvođači koji imaju dobar kvalitet treba da je sačuvaju

Međunarodni putevi hrane nalaze se u apsurdnoj situaciji. Uvođenje sankcija, blokada i zabrana svodi se na to ko će pretrpeti manju štetu a ne ko će imati koristi. U toj priči gube i neposredni učesnici sukoba Rusije i Ukrajine, ali i zemlje poput Srbije. Imamo milion i po tona pšenice koja neprodata stoji na lageru.

Cena je kao i svuda u svetu, rekordno niska i iznosi oko 22 dinara. Agroanalitičar Žarko Galetin kaže da je naša najveća šansa italijansko tržište, koje je tradicionalno bilo najveći kupac naše pšenice.

- Bolje vreme će doći za pšenicu. Pogotovo za onu boljeg kvaliteta. Ako govorimo o Italiji oni su veoma zahtevni kupci. Mi smo imali žetvu sa veoma neujednačenim kvalitetom. Imamo i dobar kvalitet sa proteinima 13 posto sa hektolitrima 78 i dobri glutenom. I ko sačuva tu pšenicu, ona će perspektivno imati veoma dobru cenu - kaže Galetin.

Da podsetimo, Srbija najviše pšenice izvozi u zemlje CEFTA regiona. Italija nam je prošle godine otkazala uvoz. Kao i Francuskoj koja joj je daleko ozbiljniji partner.

Nezvanično, ali mnogo puta spomenuto u svim svetskim medijima, razlog za to je ukrajinska pšenica koja je umesto u siromašnim afričkim zemljama završila upravo u italijanskim silosima.

Budući da se u vreme krize i recesije jede više žitarica na uštrb skupih mesnih i mlečnih proizvoda, potražnja za robom koje inače nema dovoljno će biti sve veća. Pa će i cena morati da poraste.