NavMenu

Kako blokada crnomorskih luka pogađa i Srbiju - Zbog pada cena žitarica stradaju poljoprivrednici

Izvor: RTS Sreda, 06.09.2023. 08:10
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Sasa Prudkov/shutterstock.com)Ilustracija
Blokada crnomorskih luka ne pogađa samo zemlje učesnice sukoba u Ukrajini. Od 870 miliona gladnih u svetu, većina živi u Africi, a ona ostaje bez hrane. Druge zemlje poput Srbije ostaju bez mogućnosti da prodaju svoje žito preko crnomorskih luka. Zato je ceo svet pažljivo pratio sastanak Putina i Erdogana, ali je stigla samo nada da će sporazum o izvozu žita biti obnovljen.

Ratni sukob na jednom od najplodnijih zemljišta na svetu pokazao je da se politički ciljevi ne ostvaruju samo oružjem i novcem.

Saveznici Ukrajine mere svoju pomoć u milijardama dolara i hiljadama tona najsavremenijeg naoružanja, ali kada viškovi ukrajinskog žita ugroze poljoprivrednike Evropske unije, spuštaju rampu.

- Pet zemalja koje se graniče sa Ukrajinom zabranile su uvoz, pa čak i prolaz ukrajinskih žitarica preko njihove teritorije. To sve zajedno stvara opštu konfuziju na tržištu hrane i veliko pitanje šta će se desiti sa ukrajinskim žitaricama u uslovima kada je crnomorski region praktično blokiran - ističe agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Putin je spreman da obnovi crnomorski sporazum, saopštio je svetu i turskom kolegi Erdoganu, ali pod uslovima koje neki nazivaju ucenjivačkim, a neki pregovaračkim kapitalom.

- Želimo da oživimo žitni koridor, uradićemo to, ali pod jednim uslovom. Želimo da naši poljoprivredni proizvodi nesmetano idu preko mora - rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Traže i da se Ruska poljoprivredna banka vrati u međunarodni sistem plaćanja, da im se dozvoli izvoz đubriva i uvoz mehanizacije.

Ranije, Putin je Erdoganu predložio sporazum koji bi bio alternativa crnomorskom - da se ruske žitarice prerađuju u Turskoj, a odatle izvoze u treće zemlje.

- Potreban je nastavak inicijative o crnomorskom žitnom koridoru, uz uklanjanje nedostataka. Alternativni predlozi ne mogu ponuditi održiv, siguran i trajan model kakav je crnomorska inicijativa - istakao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.


Žitarice su jeftinije, ali od toga koristi nemaju krajnji potrošači

U Sočiju je rečeno i da nema prehrambene krize otkako se Moskva pre dva meseca povukla iz žitnog sporazuma i da, naprotiv, cene padaju. Istina, kažu stručnjaci u Srbiji, ali se pojeftinjenje odnosi samo na primarne proizvode, zbog čega stradaju poljoprivrednici.

- Srbija se takođe nalazi u jednoj nelagodnoj situaciji s obzirom na to da smo u velikoj meri upućeni na crnomorsku luku Konstanca koja je puna ukrajinske robe. Mi sada nemamo taj izvozni ventil koji je bitan za našu pšenicu, a pogotovo za kukuruz - objašnjava Galetin.

Žitarice su jeftinije, ali od toga koristi nemaju krajnji potrošači. Kompanije prerađivači ne odustaju od visoke zarade i nastavljaju da obaraju otkupnu cenu poljoprivrednicima. Kukuruz trenutno košta upola manje nego lane - oko 17 dinara.

- Ako budu imali prosečan prinos od pet tona, ja bih rekao da će biti na nekoj pozitivnoj nuli. Ukoliko prinos bude iznad pet tona, onda mogu da očekuju neku zaradu - prognozira Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ukrajinska kriza poremetila je i uobičajene paritete. Kilogram svinjskog mesa koštao je kao 16 kilograma kukuruza, a danas dva i po puta više.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.