eKapija istražuje: Razlike u platama među opštinama u Srbiji i do 800 EUR, mnogo veće nego u susednim zemljama

Može li siromašni jug da stigne bogati sever? Ako je suditi po razlikama u prosečnim platama među opštinama u Srbiji, koje su iz godine u godinu sve veće - teško. Naime, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za jun 2023. godine, prosečne zarade u pojedinim beogradskim gradskim opštinama skoro trostruko su više nego u onim najmanje razvijenim na jugu zemlje, tačnije nešto više od 800 EUR.

Prema podacima RZS, prosečna neto plata u junu iznosila je 85.539 dinara. Najvišu prosečnu platu primili su stanovnici opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara (1.292 EUR), a najnižu stanovici Preševa - 57.074 dinara (487 EUR).

Dakle, stanovnici "najbogatije" opštine primili su za 94.334 dinara, odnosno 805 EUR više od onih iz "najsiromašnije"!

Razlike postoje i u drugim zemljama u okruženju, ali one pak, nisu tako izražene. U Crnoj Gori je npr. ta razlika 238 EUR, u FBiH 254 EUR, u Republici Srpskoj 336, a u Hrvatskoj 345 EUR.

Sve ovo ukazuje da je nejednakost dohotka u Srbiji viša nego u zemljama Evropske unije, kaže za eKapiju finansijski savetnik Đorđe Ostojić i dodaje da to potvrđuje i Gini koeficijent, koji predstavlja najčešće korišćenu meru disperzije, a koristi se kao mera nejednakosti prihoda i nejednakosti raspodele bogatstva.

- Ovaj koeficijent za Srbiju iznosi 33,3% za 2021. godinu (poslednja dostupna godina), dok za isti period za celu EU iznosi 30%, pri čemu manji procenat ukazuje na manju nejednakost - navodi naš sagovornik.

Ovo je, kako objašnjava, rezultat dugogodišnje politike ekonomske centralizacije, gde se Beograd pozicionirao kao administrativni, poslovni i politički centar, što je dovelo do "nejednakosti dostupnih prilika i dramatičnog povećanja nejednakosti ishoda."

- U ovakvoj situaciji, deca i omladina koji potiču iz manjih sredina imaju lošije obrazovanje i slabiji pristup modernim tehnologijama, što ujedno rezultira i manjim šansama da stignu do dobro plaćenog zanimanja u budućnosti. Ono što svakako međunarodni stručnjaci ističu je da se nejednakost šanse i nejednakost ishoda međusobno pojačavaju, tako da je poprilično izvesno da će Beograd zadržati (i čak pojačati) svoju dominantnu poziciju - kaže Ostojić.

Tadija Mitić, program menadžer Nacionalne Koalicije za Decentralizaciju (NKD) smatra da do velikih razlika u platama među regionima u Srbiji dolazi iz više razloga.

- Pre svega, geografska neujednačenost razvoja i ekonomske koncentracije u većim urbanim centrima mogu biti glavni pokretači ovih razlika. S obzirom na značajno raznoliko društveno-ekonomsko okruženje koje karakteriše Srbiju, ovaj fenomen nije izolovan - kaže Mitić.

Kako Mitić dodaje, u cilju umanjivanja ovih razlika trebalo bi usvojiti Nacionalni plan razvoja koji će, navodi, biti u skladu sa potrebama građana koji žive u različitim lokalnim zajednicama.

- Ovaj plan bi trebalo da bude oblikovan uz poštovanje principa decentralizacije, ali i ljudskih prava, ostavljajući dovoljno prostora za regionalno i lokalno prilagođavanje. Ovo bi, vremenom, trebalo da omogući ravnomerniji razvoj i ekonomsku stabilnost na regionalnom nivou - smatra Mitić.

Vlada Srbije je, inače, krajem juna, usvojila Uredbu o postupku pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije.

- Uredba je stupila na snagu 8. jula 2023. godine, rok je bio 8. septembra 2023. godine da se formira Upravljačko telo, o čemu nema javno dostupnih podataka. To znači da, za sada, nema javnih informacija da li će i kada biti formirana stručna grupa koja bi trebalo da izradi tekst Nacrta Plana Razvoja Republike Srbije, a u okviru koje Nacionalna Koalicija za Decentralizaciju (NKD) vidi sebe kao neizostavnog člana. Putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja NKD je tražilo dodatne informacije o kriterijumima za ulazak u članstvo stručne grupe, kada će biti raspisan poziv i da li će poziv biti javan, na šta smo dobili odgovor od Republičkog Sekretarijata za Javne Politike i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da takve informacije za sada ne poseduju - kažu u NKD.

Uredbom je predviđeno da se posebna pažnja posveti ravnomernom regionalnom razvoju, kao i planiranju razvoja u skladu sa Agendom 2030.

- Ono što za sada treba znati jeste da bi za najkasnije 120 dana (4 meseca), trebalo da imamo oformljenu stručnu grupu koja će raditi na izradi ovog dokumenta, a kasnije i na njegovoj implementaciji, nadajmo se - dodaju.

Ukoliko bismo želeli da postignemo efekat ujednačavanja zarada po opštinama, tj. možda je bolje reći ujednačavanje ostatka Srbije sa Beogradom, mislim da su pre svega potrebne mere i investicije koje će olakšati život ljudima u manjim sredinama, smatra Đorđe Ostojić.

- Na primer, ukoliko imamo neku osobu koja je stručnjak u svojoj oblasti (bilo da je reč o tehničkom, medicinskom, ekonomskom ili IT usmerenju), šanse su veoma male da će ta osoba ostati u manjoj sredini pre svega zbog infrastrukturnih deficita kao što su npr. česti prekidi struje, loš kvalitet vode, loša medicinska zaštita itd - navodi Ostojić.

Drugi otežavajući faktor je, prema njegovim rečima, manjak kvalitetnih radnih mesta koje nude mogućnost natprosečne zarade jer vlada hronična centralizacija viših upravljačkih pozicija u gradovima kao što su Beograd i donekle Novi Sad i Niš.

- Ukoliko želimo rast prosečnih zarada u "ostalim" opštinama, potrebna su radna mesta koja će biti dovoljno zahtevna i atraktivna da privuku najkompetentnije radnike i sprečiti njihov odlazak ka većim gradovima. Problem je što je proces otvaranja novih radnih mesta uslovljen slobodnim tržištem, tako da bi potencijalni lek moglo da bude formiranje poslovno-tehnoloških parkova u manjim mestima, kao i određene finansijske mere za pomoć preduzetnicima u manjim mestima kako bi se poboljšala poslovna klima - smatra finansijski savetnik.

Razlike u prosečnim platama po opštinama u Srbiji, prema mišljenju Tadije Mitića, javljaju se primarno zbog neujednačenog regionalnog razvoja koji je trenutno prisutan u zemlji.

- Ovaj problem je složen i može se delimično pripisati centralizaciji resursa i odlučivanja, što često rezultira većim investicijama i boljim ekonomskim prilikama u urbanim centrima, dok ruralne oblasti ostaju zanemarene - smatra naš sagovornik.

Dodatno, regionalne razlike prema njegovim rečima, mogu biti posledica nedovoljne adaptacije razvojnih strategija prema specifičnim potrebama i resursima lokalnih zajednica.

- Decentralizacija, koja još nije u potpunosti implementirana, bi omogućila opštinama i regionima da kreiraju strategije i programe koji su više u skladu sa lokalnim okolnostima, što bi moglo doprineti smanjenju ovih razlika. Takođe, treba uzeti u obzir i nedovoljnu uključenost lokalnih zajednica u procese donošenja odluka koje direktno utiču na njihov ekonomski razvoj. Aktivno učešće lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju regionalnih razvojnih strategija može pomoći u identifikaciji pravih pravaca razvoja i mogućnosti za povećanje zaposlenosti i prosečnih plata u tim zajednicama. Osim toga, razlike u platama mogu biti posledica varijacija u kvalitetu javnih usluga i upravljanju ljudskim resursima među opštinama, što može direktno uticati na privlačenje investicija i ekonomske prilike u različitim regionima. Dalje, mislim da bi bilo važno uvesti obavezu ili preporuku za osnivanje konsultativnih tela koja bi bila zadužena za pripremu, izradu i praćenje sprovođenja regionalnih razvojnih strategija. Kroz ovu inicijativu, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva bi mogle zajednički da rade na razvoju dokumentacije koja će najbolje odgovarati potrebama lokalnih zajednica. Trebalo bi još razmotriti i uspostavljanje nezavisnog državnog organa/tela koje bi nadziralo realni uticaj primene politika Vlade Srbije na ravnomerni regionalni razvoj. Kroz analizu i pravovremeno izveštavanje, ovakvo telo bi moglo da pruži dragocene uvide i preporuke za buduće strategije razvoja. Na kraju, smatram da bi iniciranje kampanje koja bi edukovala građane o značaju ravnomernog regionalnog razvoja, kao i potencijalnim putevima za njegovo ostvarivanje, moglo da ima dalekosežan pozitivan uticaj. Podizanje svesti o ovom pitanju može biti ključni korak ka ostvarivanju konkretnih i održivih rešenja - zaključuje Mitić.

Uprava za statistiku Crne Gore - MONSTAT saopštila je da je u julu prosečna neto zarada iznosila 797 EUR. Najveću zaradu imaju zaposleni u Titvtu 934 EUR, a najmanju u Petnjici 696 EUR. Dakle, razlika između opštine sa najvišom i najnižom prosečnom zaradom u Crnoj Gori, za jul iznosi 238 EUR.

Prema poslednjim podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, prosečna plata u toj državi u junu iznosila je 1.150 EUR. Najviši neto prosek imali su zaposleni u Zagrebu - 1.341 EUR, a najniži u Virovitičko-podravskoj županiji sa prosekom od 996 EUR, što je razlika od 345 EUR.