Evropski parlament podržava zakon o povećanju udela zelenog mlaznog goriva

Evropski parlament je u sredu (13. septembra) dao zeleno svetlo za nova pravila koja će povećati količinu održivog mlaznog goriva na letovima koji polaze sa aerodroma u Evropskoj uniji, označavajući veliki korak ka smanjenju emisija iz ozloglašenog načina transporta koji intenzivno troši ugljenik.

Poslanici Evropskog parlamenta su velikom većinom glasali za zakon na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, sa 518 glasova za, 97 glasova protiv i osam uzdržanih.

Prema novim pravilima, sve veća količina zelenog mlaznog goriva mora se mešati sa kerozinom, pri čemu se potrebna količina povećava svakih 5 godina. Zakonska obaveza će početi sa 2% 2025. godine, zatim će biti 20% 2035. godine i dostići će 70% 2050. godine.

Svi letovi koji polaze sa aerodroma u EU biće obavezni da dopunjavaju gorivo korišćenjem održivog avio goriva i mešavine kerozina, bez obzira da li je njihova destinacija unutar ili van Unije.

Izvestilac Hoze Ramon Bauza Dijaz pozdravio je usvajanje zakona kao "ogroman korak ka dekarbonizaciji vazduhoplovstva".

Održiva vazduhoplovna goriva (SAF) se smatraju najefikasnijim načinom za smanjenje emisija iz avijacije, pošto čiste tehnologije kao što su vodonični i električni mlaznjaci još nisu komercijalno spremni.

Po nalogu parlamenta, Evropska komisija će kreirati oznaku EU koja opisuje ekološke performanse letova, što je potez osmišljen da bolje informiše građane o klimatskim uticajima letenja.

Iako to nije obavezno, avio-kompanije će navodno moći da koriste oznaku za prikaz ugljeničnog otiska po putniku i očekivane efikasnosti CO2 po kilometru, omogućavajući putnicima da uporede ekološki učinak letova na istoj ruti.

Takozvane efekte letenja bez CO2, koji su uzrokovani sagorevanjem aromatičnog i sumpornog sadržaja u mlaznom gorivu, takođe će po prvi put pratiti Evropska komisija. Izvršna vlast EU će predstaviti planove za smanjenje ovih efekata do 2027.


Šta predstavlja zeleno gorivo?

Prema novim pravilima, SAF će se sastojati od odabranih biogoriva druge generacije i elektro-goriva napravljenih od zelene struje. Reciklirana mlazna goriva proizvedena od otpadnih gasova i otpadne plastike takođe se smatraju zelenim.

Biogoriva na bazi useva isključena su iz SAF zbog zabrinutosti oko korišćenja zemljišta.

S obzirom na manju dostupnost biogoriva napravljenog od ostataka poljoprivrede i šumarstva, kao što su alge i biootpad, očekuje se da će većina SAF biti biogoriva od korišćenog jestivog ulja (UCO) i određenih životinjskih masti - relativno jeftine sirovine koje mogu lako da se rafinišu u zeleno mlazno gorivo.

Međutim, upotreba korišćenog jestivog ulja za prečišćavanje naprednih biogoriva pokazala se kontroverznom u poslednje vreme, uz navode da Malezija i Indonezija na prevaru daju palmino ulje - sirovinu čija je upotreba ograničena u EU zbog navodne veze sa krčenjem šuma.

Da bi stimulisali korišćenje e-goriva, koja su trenutno dostupna u ekstremno ograničenim količinama i stoga veoma skupa, zakonodavci su dodatno odobrili odredbu da do 2030. e-goriva moraju činiti 1,2% mešavine goriva, postepeno dostižući 35% u 2050.

Zakon sada mora da dobije odobrenje od zemalja članica u Savetu pre nego što stupi na snagu od 1. januara 2024. godine.

Evropski parlament

Evropska komisija

Hoze Ramon Bauza Dijaz

zeleno gorivo

zeleno mlazno gorivo

namešavanje zelenog goriva

održiva vazduhoplovna goriva