Da li je povećanje penzija dobrodošla odluka ili potencijalna finansijska zamka?

Povećanje penzija u oktobru koje je najavljeno nedavnim rebalansom budžeta koštaće državu 350 mil EUR, odnosno dodatnih 0,5% BDP-a. Time se, kako tvrde u Fiskalnom savetu, krše zakonski definisana pravila po kojima je najviše 10% BDP-a predviđeno za penzije.

- Od prvog oktobra idemo sa većim penzijama! Vanredna indeksacija penzija za naše najstarije sugrađane - 5,5% takođe povećanje - rekao je nedavno u parlamentu ministar finansija Siniša Mali, što je propraćeno burnim aplauzom poslanika vladajuće stranke.

Ako je ovo zvučalo kao muzika za uši penzionera, ekonomistima u Fiskalnom savetu baš i nije. Smatraju da je vanredno povećanje penzija nepotrebno opterećenje državnog budžeta.

- Ova mera ni izbliza nije besplatna. Nju će platiti poreski obveznici pre ili kasnije, tako da to odmah ide na naplatu. Pod jedan finansiraće se iz zaduživanja, jer naš budžet je godinama u deficitu, tako će biti i sa novim merama. I pod broj dva imate jedan dodatak gde se sve te mere tokom 2023. i 2024. kompenzuju povećanjem poreskih prihoda - kaže Marko Milovanović iz Fiskalnog saveta.

Tako će se usvojeno povećanje akciza preliti na povećanje cena u marketima, što će, kako upozoravaju iz Fiskalnog saveta dodatno oslabiti kupovnu moć građana. Ipak, ekonomisti tvrde da neće biti dodatnog zaduživanja kako bi podmirili povećanje penzija, ali da ovakvo usmeravanje novca nije dobro na duže staze.

- Neće naše javne finansije nastradati, daleko od toga. One su u svakom slučaju pod kontrolom. Ali kažem opet šteta je kad se pojavi prilika da učinite nešto da Srbija postane dobro mesto za biznis, za srpske firme, vi posegnete za deljenjem para i za usrećivanje građana kada tome nisu najbolje godine - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Ipak, dva dana nakon usvojenog rebalansa budžeta, predsednik Srbije najavio je dodatnih 20.000 dinara jednokratne pomoći najstarijima krajem godine, što je dodatnih 285 mil EUR budžetskog troška.

- Verujem da ćemo na taj način ne samo ispraviti sve nepravde gde penzije nisu pratile plate, već pokazati kolika je naša briga prema penzionerima - rekao je nedavno Vučić.

Iz Fiskalnog saveta smatraju da je i to moglo drugačije.

- Bilo bi svrsishodnije i ekonomski racionalnije da se sredstva ulože u targetirane mere - rekao je Milovanović.

Da će se penzionerski brci samo nakratko smešiti upozoravaju iz Fiskalnog saveta jer vanredno povećanje podseća na ono iz 2008. godine, koje je, na početku svetske ekonomske krize, tražio PUPS kao uslov za ulazak u postizbornu koaliciju s Demokratskom strankom.

To je drastično povećalo rashode u budžetu, ugrozilo finansije zemlje, a ono što su tada dobili, penzioneri su izgubili u narednim godinama kroz zamrzavanje, pa i umanjenje penzija.

Kako je Euronews Srbija ranije pisao oko 1,65 miliona penzionera u Srbiji od oktobra bi trebalo da računaju na uvećanje penzija 5,5%, a od 1. januara 2024. i dodatno povećanje koje će, prema najavama iz Vlade Srbije, biti najmanje 14,6%. Prosečan iznos penzije u julu iznosio je oko 37.798 dinara, a prema računici PIO Fonda, nakon najavljenog povećanja penzija od oktobra ove godine, prosečna penzija iznosiće oko 39.890 dinara. To znači povećanje od oktobra za oko 2.000 dinara.

Ako u januaru 2024. godine, kako je najavljeno, bude novo povećanje najmanje 14,6%, prosečni iznos penzije biće 45.697 dinara, što je povećanje za oko 5.821 dinar.