Savet stranih investitora u saradnji sa EBRD organizovao prvu konferenciju o regenerativnoj poljoprivredi

Prva konferencija "Ubrzaj svoj put ka regenerativnoj poljoprivredi" priređena je u hotelu Metropol. Konferencija, koju je organizovao Savet stranih investitora u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), održana je sa namerom da se naglasi važnost i podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa, a koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Koncept regenerativne poljoprivrede, kako je naglašeno, ima važnu ulogu u jačanju otpornosti na evidentne klimatske promene, očuvanju biodiverziteta i životne sredine, kao i obezbeđivanju održive proizvodnje hrane za buduće generacije. Savet stranih investitora, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pripremio je ovu konferenciju, motivisan željom da se otvori dijalog i omogući razmena ideja, uspostavljanje novih partnerstava i stvaranje mreže stručnjaka koji dele istu viziju o održivoj budućnosti poljoprivrede i proizvodnje hrane.

- Zadovoljstvo nam je što smo udružili snage sa Savetom stranih investitora na podizanju svesti o regenerativnoj poljoprivredi, važnoj temi u pogledu održive proizvodnje hrane i ublažavanja klimatskih promena, ali i prilike za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti. Agrobiznis je ključni prioritet za EBRD u Srbiji. Nastavićemo da finansiramo privatni sektor, ali i kritičnu infrastrukturu za navodnjavanje potrebnu za jačanje konkurentnosti i otpornosti srpske poljoprivrede na klimatske promene - naveo je Mateo Kolanjeli, član Upravnog odbora Saveta i regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan.

Tomas Burio, direktor u EBRD zadužen za definisanje strategije i ostvarivanje klimatske politike je konstatovao da je usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi koje održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene ključna poluga za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku. Pored toga, istakao je da se Evropska unija obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom EU o klimi i putem svoje strategije koja će uticati ne samo na proizvodnju hrane u Evropskoj uniji već iu zemljama koje izvoze na tržište EU.

- Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje i finansiranje emisijom ugljenika – naglasio je Burio.

Sandra Korsi, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN je istakla da treba da podstičemo javno-privatnu saradnju kako bismo osigurali da održivost bude tržišno vođena i ekonomski održiva.

- Važno je podsetiti da smo mi poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana – zaključila je Korsi, a Bojan Vranjković, državni sekretar u Ministarstvu poljoprvrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da regenerativna poljoprivreda nije samo prolazni trend već da je to pokret koji može oblikovati budućnost poljoprivrede u Srbiji i širom sveta, dodajući da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.

Nakon uvodnih obraćanja usledio je film o regenerativnoj poljoprivredi i panel diskusija koja je pored same regenerativne poljoprivrede obuhvatila i dosadašnja iskustva evropskih i srpskih poljoprivrednika, kao i najavljene promene evropske regulative. Pored toga, otvorila je brojna pitanja poput politika ulaganja globalnih kompanija u očuvanje zdravog zemljišta, upravljanje vodama, reciklažu otpada radi smanjenja emisije CO2, ali i na koji način je potreba za održivim poslovanjem uticala na izbor proizvoda, upravljanje lancem snabdevanja i na rad maloprodajnih objekata odnosno, na saradnju sa lokalnim farmerima i zašto je važno podržati lokalne proizvođače u pogledu razvijanja održivog modela poslovanja.