Srbija i transparentnost - Ćutanje uprave najčešća situacija u praksi

Kada je reč o primeni izmenjenog Zakona o pristupu informacijama glavni utisak Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija je da se stvari nisu poboljšale onoliko koliko su se nadali i da je ćutanje uprave najčešća situacija u praksi.

Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika ukazala je učesnicima da se pravo na pristup informacijama ranije jako teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika, ali nakon rešenja Poverenika po žalbi, tražioci su na kraju ipak dolazili do informacija.

Mila Josifovska Danilovska iz Metamorphosis fondacije iz Severne Makedonije osvrnula se na uticaj procesa EU integracija na transparentnost vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Njen zaključak je da su sve zemlje deklarativno otvorene i transparentne, ali da na situaciju u praksi utiče i kontinuirana politička nestabilnost i politička volja da se pozabave ovom temom.

Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike predstavio glavne probleme kod transparentnosti javnih nabavki, a oni se odnose na klijentelizam, prilagođavanje tenderskih procedura, konflikte interesa i izmene ugovora u fazi implementacije gde može i doći do najviše malverzacija.

Drugi panel, onaj o značaju transparentnosti pravosuđa za pristup pravdi i jačanje poverenja građana u rad pravosuđa je otvorila Sofija Mandić iz CEPRIS-a koja je ukazala da se bitka za vladavinu prava vodi pre svega na terenu pristupa informacijama, a Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija istakla je da institucije ne izlaze proaktivno u javnost i ne organizuju konferencije za medije.

- Curenje podataka sa druge strane vrlo je primetno, naročito ka tabloidnim medijima - naglasila je ona.

Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaca predstavio je kako zaposleni u tužilaštvu vide odnos sa javnošću. Kako je rekao, sada postoji javnost sednica Visokog saveta tužilaštva, kroz uživo prenose na sajtu. Ovo je ušlo i u Poslovnik o radu i time postalo i zakonska kategorija, što je značajan pomak u praksi.

Bojana Jovanović iz KRIK-a ukazala je da ne postoji nikakva proaktivna transparentnost, sem saopštenja. Jako je retko da neko iz pravosuđa pristane na intervju sa istraživačkim medijima. Informacije ne cure, informacije se plasiraju sa jasnom namerom da proizvedu određenu posledicu, dodala je ona. Politički uticaj je i u pravosuđu dosta primetan, bira se o kojim slučajevima ćemo pričati, a koje ćemo da guramo pod tepih i krijemo.

Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija u toku panela osvrnuo se na postupke pred upravnim sudom i šta bi trebalo popraviti kako bi pravosuđe bilo transparentnije. On je ocenio da postoji problem sa organima protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu Povereniku. Upravnom sudu je podneto 48 tužbi protiv ovih sedam organa, a na drugom mestu nalazi se Vrhovni kasacioni sud, što jasno pokazuje da pravosudni organi nisu transparentni koliko bi trebalo.

Panelisti su se osvrnuli i na reformu pravosuđa i kako građani mogu da utiču na taj proces. Kristina Kalajdžić smatra da civilni sektor i građani ne bi trebalo da budu ti koji ubeđuju najviše pravosudne organe da budu transparentni, već bi oni sami to trebalo da čine po proaktivnoj osnovi. Civilni sektor je bio aktivan u procesu donošenja novih pravosudnih zakona, a transparentnost nije obuhvaćena reformom pravosudnih zakona, jer je ona "već regulisana zakonom i podzakonskim aktima". Istaknuto je i da već sada imamo Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva koji donose dva interna akta gde jedan odlučuje da reguliše i propiše obavezno snimanje i emitovanje sednica, dok se drugi i dalje nije odlučio na taj korak. Predrag Milovanović se složio da su VSS i VST nosioci dalje pravosudne reforme i ukazao da postoje pojedinci unutar institucija koji se bore za odgovoran rad organa javne vlasti. Stav Bojane Jovanović je da bi javno objavljivanje imena tužilaca, sudija i postupajućih sudija konkretnih predmeta doprinelo njihovoj većoj odgovornosti za ono što rade. Ona smatra i da su novinari važna zona između pravosuđa i samih građana.