Šta se menja u novom predlogu Zakona o javnim nabavkama

Tri godine nakon što je počeo da se proimenjuje Zakon o javnim nabavkama, ovaj dokument se menja kako bi se uočeni nedostaci otklonili pre svega vezani za smanjivanje rizika od neregularnosti, veće efikasnosti i ekonomičnosti ali i modernizacije celog sistema u skladu sa standardima Evropske unije, među kojima je i onaj vezan za primenu ekoloških aspekata u realizaciji tendera. Tako bar stoji u obrazloženju Vlade koja je nedavno usvojila predlog novih rešenja među kojima je i ono gde kriterijum za dodelu poslova nije više samo cena već i kvalitet.

Te ali i druge izmene uslovljene su preporukama Evropske komisije, ali i nevladinim sektorom koji je uočio brojne nepravilnosti u ovom izuzetno važnom državnom segmentu. Ovo tim pre jer je javna tajna javnih nabavki da je to oblast najsklonija korupciji. Upravo zbog takve percepcije uvode se i novi mehanizmi kontrole ali pokretanja prekršajnih postupaka a da li će sva ta nova rešenja dobiti zeleno svetlo, odlučiće narodni poslanici, koji ovaj dokument treba da usvoje.

Zeleno svetlo je sigurno potrebno jer prema nekim istraživanjima čak 70% građana smatra da je u tom procesu mito dosta rasprostranjen jer je reč o velikom novcu koji je u opticaju. Da je to tako pokazuju i podaci Kancelarije za javne nabavke iz 2022. godine po kojima je zaključeno 251.949 ugovora, čija je ukupna vrednost bila 662.705.511 milijardi dinara pa je sa tim iznosom njihovo učešće u BDP-u premašilo po prvi put 9%.

Upravo zbog velikog novca koji je u igri, čija kontrola trošenja, često nije bila adekvatna, predložene su izmene koje imaju za cilj zaustavljanje i ovih tokova.

- Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine kao opšti cilj utvrđen je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki. U tom smislu, očekivani pokazatelj ostvarenja ovog cilja jeste dalja modernizacija postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti. Ostvarenje navedenog opšteg cilja predviđeno je kroz četiri utvrđena posebna cilja, i to: povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenje rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama i inovacijama - navodi u obrazloženju Vlada.

Za one koji su zaboravili nabavke se od 2002. godine sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno. Dve decenije kasnije, ta načela i dalje nisu u potpunosti ispunjena, bar tako pokazuju različiti međunarodni izveštaji, jer je i sistem kontrole bio neadekvatan. Predlogom zakona u tom delu se uvodi novina odnosno predviđa da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se bliže uređuje nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama. Pored toga daje se mogućnost sada i svim državnim organima da kontrolišu zakonitost trošenja javnog novca i to kroz prekršajni postupak kada se posumnja da je učinjena nepravilnost ili nezakonitost. To je značajna novina jer u postojećem zakonskom rešenju ovakav osnov propisan je samo za Kancelariju za javne nabavke i Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Na veći stepen kontrole godinama unazad ukazuje i Transparentnost Srbija jer, prema njihovom istraživanju, postoji veliki broj utvrđenih nepravilnosti.

- Ako Srbija želi ozbiljno da se pozabavi i borbom protiv korupcije u javnim nabavkama, neophodno je da znatno veći broj slučajeva javnih nabavki bude kontrolisan i da oni koji nabavke nameštaju imaju veći stepen izvesnosti da će biti uhvaćeni- naveo je ranije za RTS Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Da li će biti uhvaćeni ili će se i nakon strožijih normi naći rupa i u ovom Zakonu pokazaće vreme kao što će pokazati i da li će izmenjeni kriterijumi za dodelu poslova zaustaviti nameštanje tendera za određenog ponuđača. Reč je o tome da se poslovi ne mogu više dobijati samo na osnovu ponuđene cene već i kvaliteta usluge, posebno u oblastima razvoja računarskog programa, arhitektonskim i inženjerskim, kao i kod prevođenja i savetodavnih usluga.

Tu novinu podržava i NALED, koji je u svojim istraživanjima ranije utvrdio da to predstavlja prepreku da veći broj ponuđača učestvuje u javnim nabavkama.

- Malo je i sve manje ponuđača u javnim nabavkama. Postoji veliki izazov u Srbiji, što je i dalje prevelika upotreba cene kao jedinog kriterijuma za dodelu ugovora. U 2022. godini iznosila je 96 odsto, što je povećanje u odnosu na 2021. kada je bila 95%. Cena ne može uvek da obezbedi kvalitet koji treba- navode u NALEDU.

Još jedna novotarija naći će svoje mesto u novom zakonu, koju primenjuje EU,a vezana je za ekološki aspekt kod određenih tendera, koja je definisana kao načelo u javnim nabavkama, pored postojećih koje se odnose na ekonomičnost i efikasnosti.

- Postupanje u skladu sa načelom zaštite životne sredine i predviđanje obaveze za naručioca da nabavlja dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu je u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju nabavke dobra, usluge i radove sa smanjenim uticajem na životnu sredinu. To podrazumeva da prilikom definisanja kriterijuma za dodelu ugovora znatno više se uzimaju u obzir kvalitativni elementi, kako bi se omogućilo da se javna sredstva troše na način koji omogućava naručiocima da dobiju najveću vrednost za uložena novčana sredstva koja će zaštititi životnu sredinu- kaže se kao obrazloženje za uvođenje ove novine.

I pre uvođenja ovog načela na inicijativu NALED-a, od prošle godine Kancelarija za javne nabavke uvrstila je po prvi put monitoring korišćenja ekoloških i socijalnih kriterijuma, a brojke pokazuju da je uvažavanje ovih aspekata u porastu. Tako je prošle godine registrovano 106 socijalnih nabavki, najviše u izgradnji i rekonstrukciji objekata, parkova i pijaca i održavanja ulica, a primena zelenih kriterijuma, skočila je sa 650 postupaka u 2021. na 1.111 prošle godine. Ipak, u ukupnom broju, ekološke nabavke i dalje čine neznatan udeo od 0,44%.