Energetska efikasnost je razvojna šansa zemalja Zapadnog Balkana - Čak 55 mlrd EUR iznosi investicioni potencijal u obnovi objekata stanovanja

Energetska efikasnost je razvojna šansa zemalja Zapadnog Balkana. Čak 55 mlrd EUR iznosi investicioni potencijal u obnovi objekata stanovanja, što je 55% BDP-a Zapadnog Balkana. Da bi se iskoristila ova velika investiciona prilika, potrebno je razviti implementacioni kapacitet na svim poljima.

To je, između ostalog, saopšteno na panelu "Zelena tranzicija u EU i na Zapadnom Balkanu - de iure i de facto" koji je održan u okviru Konferencije o ekonomiji koju organizuje Privredna komora Crne Gore (PKCG).

Kako je saopšteno iz PKCG, evropski zeleni plan predstavlja sveobuhvatnu strategiju za tranziciju ka zelenoj ekonomiji čiji ciljevi i predviđene mere osim EU uključuju i zemlje koje još nisu članice. Stavljanjem potpisa na Sofijsku deklaraciju, države regiona obavezale su se na poštovanje zadataka koji proističu iz Zelene agende za Zapadni Balkan, a koji su brojni, izazovni i podrazumevaju značajna ulaganja, uz krajnje odgovoran i inkluzivan pristup.

Radovan Nikčević, projekt menadžer EU za Zelenu agendu u Srbiji, UNDP, ukazao je na aktuelnost pitanja da li su zeleni i ekonomski razvoj komplementarni, naročito ako se uzme u obzir da se dominantno govori o investicijama kao značajnim indikatorima ekonomskog razvoja.

- Svetska ekonomija je još zasnovana na linearnom principu - uzmi, napravi, iskoristi i odbaci. Neophodno je razgovarati o cirkularnoj ekonomiji sa racionalnom upotrebom resursa, produžetkom veka upotrebe proizvoda, reciklažom i smanjenjem zagađenja, što je sve postalo temelj civilizacije pod nazivom Zelena agenda ili zelena tranzicija - rekao je Radovan Nikčević, projekt menadžer EU za Zelenu agendu u Srbiji u UNDP.

Podsetio je na to šta je zelena agenda, da li i je ona šansa ili pretnja, gas za napred ili kočnica, i kakve efekte ima na privredu, društvo, ali i nove generacije. European green deal postavlja pred ceo Stari kontinent jasan cilj - klimatsku neutralnost od polovine ovog veka i određuje dalje pravce razvoja. Strategija Zelene agende sastoji se od pet stubova i obuhvata sve grane privrede, jer će imati značajne impilkacije na sve priviredne subjekte, kazao je uvodničar.

Kopredsedavajuća Evropske platforme stejkholdera cirkularne ekonomije Ladeja Godina Košir, zapitala se zašto cirkularna ekonomija, kad je linearna jednostavnija.

- Važniji je ekonomski razvoj u pravom smeru od ekonomskog rasta. Razvoj treba usmeriti ka zelenom i ostvariti ga sopstvenim snagama - smatra ona.

Ističe da su i dalje nepovoljni podaci o tome koliko smo cirkularni na globalnom nivou.

- Circular Gap Report pokazuje da samo 7,2% resursa koje uzmemo iz prirode uspevamo da zadržimo u ciklusu proizvodnje i potrošnje, odnosno ne bacimo. To nije racionalno, a ekonomija bi trebalo da je racionalna - rekla je Godina Košir.

Dodaje da se čini da aktuelna geopolitička dešavanja usmeravaju ekonomiju dalje od zelene, a bliže ratnoj, u cilju obezbjeđenja stabilnosti i sigurnosti.

Prema njenim rečima, mnogo je novca investirano u cirkularnu ekonomiju ali je efekat upitan jer se sve previše svodi na to kako napraviti nešto od otpada, umesto na to kako manje proizvoditi, a osigurati kvalitet života, odnosno kako menjati biznis modele.

- Svakog dana bi trebalo donositi odluke koje bi vodile ka zelenom, kako bismo očuvali civilizaciju i planetu. Cirkularna ekonomija se isplati jer smanjuje rizik poslovanja - rekla je ona.

Ističe da veliki novac za zelene projekte u privredi u značajnoj meri dobijaju velike korporacije, ali je paradoks u tome što je Evropa utemeljena na malim i srednjim preduzećima.

- Neophodno je smanjiti birokratiju, povezati male igrače u lance kako bi mogli da stvaraju biznis modele koji su cirkularni. Aktuelni trenutak je velika prilika i za region, jer se sada proizvodnja seli iz Kine nazad u Evropu - ocenjuje panelistkinja.

U Crnoj Gori je pitanje napretka u zelenoj tranziciji povezano s tim kako kroz turizam možemo ojačati poljoprivredu, koju ćemo energiju upotrebljvati za infrastrukturu, mobilnost i slično. Prema njenim rečima, naša zemlja treba da prepozna male ekosisteme na koje će se ostali stejkholderi nadovezati, te privući novac projektima i realizovati prave investicije za svrsishodni razvoj.

- Porto Montenegro je pravi primer kako mali ekosistem može povući ostale igrače u ovaj vid tranzicije - kaže Ladeja Godina Košir.

Zamenica stalnog predstavnika UNDP Crna Gora Dragana Radević govorila je o najvećim izazovima sa kojima se Crna Gora susreće u sprovođenju ciljeva iz Zelene Agende, i kako svaku krizu iskoristiti kao novu šansu.

Ona smatra da je trenutna situacija povoljna za iskorištavanje zelenih procesa koji će pomoći jačanju crnogorske ekonomije i njene diversifikacije kako bi postala konkurentnija na međunarodnoj sceni. Naglasila je i da imamo prednost manjih sistema, jer su oni fleksibilniji, te da se brzo prilagođavaju novim trendovima, u čemu vidi šansu.

- Moramo više raditi na promociji zelene tranzicije i njenih pozitivnih aspekata, kako bismo podstakli promene - istakla je Radević.

Prema njenim rečima, na putu zelene tranzicije postoje brojni izazovi koji se ne razlikuju previše od onih u drugim zemljama. Neki od najvažnijih problema uključuju očuvanje bioraznolikosti i ekosistema, zagađenje vazduha i voda, održivu poljoprivredu, energetsku tranziciju i obnovljive izvore energije, upravljanje otpadom i recikliranje, jačanje političkih i institucionalnih kapaciteta, te borbu protiv klimatskih promena.

- Svi sektori privrede moraju sarađivati kako bi se brže i efikasnije rešavali ovi izazovi, a privrednicima treba pružiti adekvatnu podršku, posebno finansijsku, kako bi ovaj proces uspešno završili - kazala je ona.

Radević je poručila da UNDP u Crnoj Gori stoji na raspolaganju privredi za finansijsku i mentorsku podršku za sve one projekte koji se odnose na zelenu tranziciju, kako bi se u konačnom promovisao koncept zdrave i održive Crne Gore.

Prema njenim rečima, još jedan od ključnih izazova koji predstoji jeste podizanje svesti građana i poslovne zajednice o zelenoj tranziciji, što je od izuzetne važnosti kako bi se svi zajedno pridružili globalnim trendovima i ostvarili ciljeve Zelene Agende.

Vedad Suljić, direktor Centra za ekonomski, tehnološki i okolinski razvoj (CETEOR) iz Sarajeva, fokusirao se na zagađenje i energetsku efikasnost kao značajan instrument koji utiče na kvalitet vazduha.

- Energetska efikasnost je razvojna šansa zemalja zapadnog Balkana i to su brojne studije dokazale - navodi Suljić.

Ističe da se u prethodnih 15 godina najviše radilo na energetskoj efikasnosti javnih zgrada, ali da se 50-60% energije troši u objektima stanovanja.

- U toj oblasti se mora najviše raditi, a tome se sve više okreću i finansijske institucije. Čak 55 mlrd EUR iznosi investicioni potencijal u obnovi objekata stanovanja, što je 55% BDP-a Zapadnog Balkana. Da bi se iskoristila ova velika investiciona prilika, potrebno je razviti implementacioni kapacitet na svim poljima - navodi on.

Prema njegovim rečima, Bosni i Hercegovini treba 7.500 radnika godišnje da bi implementirala projekte obnove objekata stanovanja, ali je problem što ta država ima deficit zanatskih zanimanja koji sve više odlaze na Zapad.

- Nemamo radnike koji bi to implemetirali u predviđenom obimu od 8.800 zgrada godišnje - kazao je Suljić.

U osvrtu na Crnu Goru, Suljić je ukazao da se zimi u značajnoj meri koriste nepogodni izvori energije, ugalj i drvo, te da i imamo paradoks da je to povoljno iz finansijskog ugla. Ističe važnu ulogu Fonda za zaštitu životne sredine u obezbeđenju povoljnih uslova za finasiranje prelaska na obnovljive izvore energije.

- Energetsku efikasnost treba posmatrati izvan konteksta finansijske koristi, već kroz ekonomske i zdravstvene benefite koje donosi - naveo je on.

U daljoj diskusiji dotakao se CBAM takse koju će uvoznik iz EU plaćati na proizvod koji potpada pod ovu regulativu, a koja čini da će proizvodi sa Zapadnog Balkana biti manje konkurentni na tom tržištu. Počela je implementacija CBAM 1. oktobra, a dužni smo da ga od 2026. godine u potpunosti implementiramo.

- Jedini način da se prilagodimo je da smanjimo karbonski otisak i to je osnov cirkularne ekonomije. To možemo učiniti investicijama, a da bismo došli do evropskih fondova moramo im predlagati projekte koji se pre svega odnose na podršku privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima u zelenoj tranziciji i instaliranju solarnih te drugih sistema koji umanjuju karbonski otisak - zaključio je Suljić.

Potpredsednik Hrvatske gospodarske komore Tomislav Radoš osvrnuo se na spremnost hrvatskih preduzeća na zelenu tranziciju, te dostupnim EU fondovima za taj proces.

On je istakao da je, prema istraživanju iz 2021. godine, procenat preduzeća u Hrvatskoj koja su pozitivno gledala na proces zelene tranzicije bio nula.

- Ove godine imamo mali rast, jer se konačno shvata da oni koji ne budu počeli poslovati po kriterijumima zelene tranzicije, jednostavno neće biti konkurentni, ali će i teže dolaziti do kredita ukoliko ne posluju po principu održivosti - kazao je Radoš.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je u novoj finansijskoj perspektivi dobila najviše novca po glavi stanovnika u odnosu na ostale evropske zemlje, i to 24 mlrd EUR, od čega će pola ići na zelenu i digatalnu tranziciju.

- Mislim da je ovo ogromna prilika i da su to svi shvatili na vreme - kazao je on, dodajući da je strategija EU jasna, svi se moramo na kraju zeleno transformisati.

Kako navodi, u tom procesu biće i onih koji će u toj tranziciji propasti, ali biće mnogo više onih koji će od toga profitirati, posebno snažeći svoju konkurentnost i pozitivno poslovanje.

- Neke od tehnologija koje su ključne za zelenu tranziciju biće proizvedene i u Hrvatskoj, što će doprineti rastu domaće industrije - poručio je Radoš.

On je takođe naglasio važnost edukacije privrednika o ovim procesima, te istakao ključnu ulogu privrednih komora u tim procesima, kroz radionice, mentoring i obuke.